Ovo ljudi obično ne uzimaju u obzir, da SF uopšte nije samo tehnika ili budućnost ili maštarija, nego su najbolji primerci tog žanra baš to što si napisala - kritika društva ili misaoni eksperiment- šta bi bilo kad bi bilo...
The Giver nisam gledala, onako sa Wikipedije siže mi zvuči puno ozbiljnije nego Peti element, koji su moja deca pogledala bez neke drame, starijoj se naravno dopala romantika a mlađem akcija, generalno u filmu više vredi čisto vizuelni efekat nego bilo šta drugo. The Giver je sličan ponečem iz opusa Ursule Le Guin, ali njene priče se teško ekranizuju i ne dopadaju mi se filmske verzije...
Povratak u budućnost smo zaboravili, eto nove ideje za gledanje. Hari Poter im nije toliko zanimljiv, nekako ih nije sasvim uvukla priča.
Terminatore su rado pogledali i moji. I Brzinu, prvi deo, to je isto favorit. Uzbunu na Zelenom vrhu smo uhvatili slučajno na RTL-u, dopala im se, ali nisam znala da ima više filmova u serijalu, možda bih mogla naći.
Juče su pogledali Ostrvo sa blagom iz `90. Ima i tu nasilja, ali nisu se nešto potresli, naprotiv, rekli su da je odličan.
Od jako starih klasika pogledali su Čarobnjaka iz Oza, ali jako im je staromodno, i Moje pesme, moji snovi (The sound of music)- za to su ideju dale pesme sa solfeđa
. Za Merry Popins su rekli da je jeziva
.
Od serija gledali smo rusku Kuhinju prve tri sezone, posle nam je grupno dop......, nismo više mogli da pohvatamo ko s kim šta gde, malo previše sapunice za naše kapacitete.
Generalno, za toliko filmofilsko oduševljenje možemo da zahvalimo policijskom času proletos, ni moji ranije nisu bili toliko zainteresovani za film :/. Bar smo izvukli i neke lepe uspomene iz svega...