Uz svo saosećanje za tebe, i sebe, i sve žene koje sistem gazi, gazio je i gaziće, nemoj mi zameriti ono što ću napisati:

Ako tvoj muž nakon godina braka, dva deteta, sedam meseci tvoje brige od drugom detetu itd., i delje više veruje nekom tamo lekaru koji te je video na manje od 24h nego tebi samoj, onda tvoj osnovni problem nije takav porođaj nego stav tvog muža prema tebi.

Ti si onda ili i dalje dovoljno loše da pobuđuješ sumnje muža (po toku tvog pisanja ne zvučiš tako), ili je tvom mužu lako poljuljati poverenje u tebe, što govori o tome da je problem u vašem odnosu.
I možeš ti uložiti pare u tužbe i dokazivanje i ispravljanje klevete prema sebi, ali verujem da bi ti puno više značilo da porazgovaraš sa mužem i da ti kaže: pa ja te poznajem toliko dugo- nemam osnova da sumnjam u tebe.
Možda tvoj muž to ne zna, ali "psihoza" je prilično opšti pojam za izmenjeno stanje svesti-kod dugog porođaja, uz bolove, nespavanje i koktel ko zna kojih lekova i u kojim dozama, "psihoza" uopšte nije neočekivan rezultat te kombinacije stresa. Što ne znači da je ta "psihoza" neka trajna dijagnoza nego trenutna procena tvoga tadašnjeg stanja na osnovu informacija koje je ginekolog njemu saopštio tada (a pitanje šta su te informacije bile i koliko tačne).
Tvoja beba je i dalje relativno mala, ja bih za sada ovako kako žuta kaže- klimala svima glavom i terala po svom. A u jednom momentu, kada budeš dovoljno mirna, odmorna i naspavana, probaj da razgovaraš prijateljski sa mužem. Možda u osnovi njegovih predloga nije sumnja, već briga za tebe i tvoje zdravlje, možda od početka ima drugačije stavove o podizanju dece samo nije hteo da ih nameće, ili podleže pritisku rodbine...
Kako god, čini mi se da bi puno lakše i korisnije bilo uložiti vreme u razgovor sa mužem nego u rat protiv celog porodilišta. Sistem je obično jači od pojedinca, eventualno možeš potražiti neko udruženje koje se time bavi - ili ga osnovati .