Viber

[sillyme]

A koliko tek puta se nismo sjetili i - nista, ni roditelji nisu saznali. Mos mislit kako je moja mama na poslu znala da ja nisam otišla na odbojku nego ostala gledati tv. Divna vremena bez big brother današnjice.

Ja se ponekad zgrozim koliko je sve pod nadzorom, iako naravno koristim većinu toga. Ali znat svaki put da dijete nema zadaću, znat iz svakog testa bodove i ocjenu i to dan dva nakon testa itd... Čini mi se da današnji zivot stvara djeci previse opterećenja sto se sve mora, a jako malo slobode izvrdavanju obaveza. Ne znam je li to baš dobro na duge staze... Nekako nedostaje mi nasa sloboda iz djetinjstva, kad su svi skupa mislim ipak imali realnija očekivanja od djece...

[Angie75]

A koliko tek puta se nismo sjetili i - nista, ni roditelji nisu saznali. Mos mislit kako je moja mama na poslu znala da ja nisam otišla na odbojku nego ostala gledati tv. Divna vremena bez big brother današnjice.

Ja se ponekad zgrozim koliko je sve pod nadzorom, iako naravno koristim većinu toga. Ali znat svaki put da dijete nema zadaću, znat iz svakog testa bodove i ocjenu i to dan dva nakon testa itd... Čini mi se da današnji zivot stvara djeci previse opterećenja sto se sve mora, a jako malo slobode izvrdavanju obaveza. Ne znam je li to baš dobro na duge staze... Nekako nedostaje mi nasa sloboda iz djetinjstva, kad su svi skupa mislim ipak imali realnija očekivanja od djece...

ja sam na ovom tragu. Svaki dan im pogledam e-dnevnik i zgražavam se sama nad sobom što to radim, jer imaju pravo i na to da neke stvari ostanu njihova privatna sramota ili da isprave stvar pri nego što mi saznamo za svaku glupost koju su napravili.

S druge strane, imam 15-ogodišnjaka koji ne zna tko mu glavu nosi
Što je on pogubio stvari, jakni, tenisica za trening, ma svačega, to je nemoguće i nabrojati, glava mu stalno u oblacima.
Eto, neki dan je otišao u školu bez torbe (1. srednje). Bila bi najbolja lekcija da sam ga tako i ostavila bez stvari, ali šta će mama nego sjest u auto i dofurat mu ruksak do škole

[Kosjenka]

ja sam na ovom tragu. Svaki dan im pogledam e-dnevnik i zgražavam se sama nad sobom što to radim, jer imaju pravo i na to da neke stvari ostanu njihova privatna sramota ili da isprave stvar pri nego što mi saznamo za svaku glupost koju su napravili.

S druge strane, imam 15-ogodišnjaka koji ne zna tko mu glavu nosi
Što je on pogubio stvari, jakni, tenisica za trening, ma svačega, to je nemoguće i nabrojati, glava mu stalno u oblacima.
Eto, neki dan je otišao u školu bez torbe (1. srednje). Bila bi najbolja lekcija da sam ga tako i ostavila bez stvari, ali šta će mama nego sjest u auto i dofurat mu ruksak do škole

Onda se ja za svog u sedmom ne moram čuditi. Nije došao do škole, došao je do auta na pitanje sto mu fali je rekao ništa...
e sad, dali bi pomoglo da je otišao u školu bez ruksaka, kako kod koga.
Starijem su se takve situacije dogodile jednom ili ni jednom, kod mladjeg su ponavljajuće tako da smo davno shvatili da mlađem trebamo pomagati, pratiti kako god.
uglavnom ovo sto Babyboys i Kae kažu potpisujem. Odnosno sit gladnom ne vjeruje.