Moja je pak imala predrasude prema V.toj - iako smo joj mi savjetovali da ju upiše jer joj je jako blizu i jer je jaka u predmetima koji nju zanimaju. I nismo uspjeli. Otišla je bratovim stopama.

Kaj se tiče starijeg, nije imao nikakve radne navike - i OŠ i MIOc je završio loveći krivine. Učio je nešto malo pred maturu i to je uglavnom nadoknađivao propušteno (lektiru).

Na izbor fakulteta isto nismo utjecali. Sam je odabrao i dobrano se potrudio da upiše ono što želi. I da se ne ureknem, izgleda da je dobro odabrao i začudo, uči redovito. Odjednom su se radne navike i stvorile. Osim učenja, dočekale su ga i druge brige jer je daleko od roditeljskog doma.

Ak gledam, ne mislim da smo mi kao roditelji imali u svemu neku veliku ulogu, jer sam tu već nekoliko puta napisala da mi školu tretiramo kao njihovu brigu.