Kako je topic zaživio, super.
Ja pročitala Proljeće Ali Smith, Zima mi je i dalje bolja.
Shvatila sam da su njeni romani ko pokušaji zapisivanja snova, događaji su začudni, nekad i wtf začudni, ali kad shvatiš što je pisac htio reći, sve postaje normalno u svojoj nenormalnosti.
Ona pred svako poglavlje u kojem se nešto počne događati ima poglavlje do dva struje svijesti, svojevrsnog komentara na politiku, društvene mreže, suvremene izazove. To me zbunilo u prvoj knjizi, a sad si samo kažem, izdrži, priča počinje iza tog, heh