Neću analizirat vas tu na forumu, ali kad gledam oko sebe neke od tih žena koje uvijek sve rade, stalno su bizi bizi, ne daj bože primit nekoga da ti pomaže, ne daj bože da pod nije pometen, da je lišće na dvorištu, ne daj bože da kuhinjska krpa nije opeglana..
iako je to nesumnjivo i kulturološki utjecaj uloge žene i ženskih poslova, ali po meni i puno osobnih faktora, jer u tom istom selu nisu sve žene jednako "supervrijedne". Pa dio uzroka je možda ipak malo i u osobi A, i njenom perfekcionizmu, ili potrebi za kontrolom i za time da se može pohvalit da je u nečemu najbolja, jedan stav superiornosti koji sebi daje kad naglasi da nikad nije stavila neopeglan lancun na krevet niti napravila sarme čije se meso dinstalo manje od 4 sata, i radi NAJBOLJE uštipke itd... dakle, po meni je ipak motiv za to što nije odustala od svih tih ženskih moranja ne strah od osude društva, nego osobna potreba da joj se dive (što je isto ok, pa ja dođem i divim se)