Što nam se to događa?

[Jadranka]

Slažem se Bubilo, nema razlike u praksi. Ako je nešto dozvoljeno i zakonito onda je dozvoljeno i zakonito i točka. Određivanje nakon kojeg broja pobačaj postaje sredstvo kontracepcije je opet oblik moraliziranja i nametanja nečijeg subjektivnog mišljenja. Nekom je i jednom previše, drugom je i pet puta ok. Ali šta mene briga je li neka žena pobacija jednom, pet puta ili nijednom? Nije me briga.
Poanta slobode je da svatko od nas donosi odluku za sebe i da ima na tu odluku pravo. Ja pojma nemam bi li ili ne bi donijela ikad u životu odluku o pobačaju. Nisam vjernik, nije mi se nikad zalomilo, djecu sam lako i brzo dobila kad sam htjela. Nisam se srećom (a i kontracepciji hvala) u životu našla u situaciju da moram donijeti takvu odluku i ja zaista ne znam kakva bi ona bila. Jer što god mislio da bi u nekoj situaciji napravio, ili ne bi napravio samo je teoretiziranje dok se situacija ne dogodi.

Meni je tu problematicno i da doktor mora radit pobacaje jer se netko ne zna cuvati, i posebno, ako se vise puta iznova ne zna cuvati. Cime ne govorim da broj treba biti zakonski ogranicen.