Ja ću iz svojih cipela, jer druge nemam. Imam dijete koje je meni najgore ali ni drugima nije neka sreća. U dobi od 2-3 je jako malo išao van ako nije bio sam na čuvanju. Čuvala ga je svekrva kojoj je on jedini unuk (čitaj nasljednik=ljubav neograničena), često skupa s njegovom sestričnom. I žena jednostavno nije mogla s dvoje djece ići van znajući da će 99,9% vremena trčati za njim i njega spašavati od njega samoga, a ovo drugo dijete ili vući za sobom ili ostaviti bez nadzora. Bilo joj je neopisivo lakše upaliti im tv i tako provesti dan s njima. I uopće ju ne krivim niti mislim da je mogla bolje jer često ne mogu ni ja bolje.
Kad je krenuo u vrtić isto su tete neke dane bile prisiljene svu djecu ostaviti u vrtiću jer se nisu mogle izboriti s njih četvero "preživahnih" uz svu ostalu djecu, a da izlazak bude siguran. I sad bi mi se mogao ubaciti neki dušebrižnik i reći da su sva djeca živa, da ne znaju svoj posao ako ne znaju izaći na kraj s njima i tome sl. A ja ću samo reći nek si ga uzmu na par dana pa nek probaju. I ovo vrijedi samo za stanje kod mene i moju situaciju.
Kod tebe je situacija nešto drugačija jer plaćaš uslugu i imate dogovor kako, šta i koliko, te bi idealno bilo da sva djeca imaju dobar odnos s osobom koja ih čuva 9h na dan. Ako si oni nisu kliknuli možda ni neće, ali moguće je da ju s prolaskom vremena zavoli (možda si i napisala koliko je već s vama ali nisam popratila).
Moj je mrzio glavnu tetu u vrtiću tu prvu godinu ali je sada u principu obožava, (ja sam ju obožavala od prvog dana).

Sent from my SM-G950F using Tapatalk