Riri, meni uopšte nije normalno da se tom brbljanju poklanja tolika pažnja da se šalju poruke po beležnicama i whatsappu.
Zapravo, osim slanja poruka, posete pedagogu i nasumičnog razmeštanja po razredu, ne vidim da je učiteljica zapravo nešto uradila u rešavanju problema.
Niti je detetu dala dodatne zadatke, niti joj je dopustila da u tišini radi bilo šta što bi je zaokupilo dovoljno da ne ometa, niti joj dozvoljava da nešto fizički pomaže po razredu. Nije razvila nikakav sistem motivacije deteta, ni pozitivne, pa čak ni negativne, niti bilo kakvu vežbu makar sličnu onome što je casa predložila.

Prvi pravi pomak je tek njeno prihvatanje vašeg predloga o dodatnim zadacima. Pri tome ona sama nema nikakav pedagoški predlog ni za vas ni za sebe, što je prilično tužno. Stvarno mi je neverovatno kako je ona tako zblanuta i nemoćna pred vašim detetom, doslovno svaki razred ima bar jedno, a češće više takve dece, pogotovo na samom početku školovanja.

Ja isto ne vidim dobrobit u treniranju deteta da sedi u klupi kao u crkvi - nepomično zureći u prazno. To je recept za lutanje pažnje ko zna kuda jer će bistro dete brzo naučiti da se "isključi" sa nastave i uključi u razmišljanje o ko zna čemu.

Možda bi vredelo pitati učiteljicu kada je dete najbrbljivije: dok učiteljica predaje, dok rade zadatke, kad završi prva zadatke? Pa u skladu sa odgovorom glumiti kod kuće te situacije onako kako bi trebale da izgledaju? Možeš joj dati i da ona bude učiteljica, a ti budi brbljiva učenica , možda joj to promeni perspektivu.
Iako i ja mislim da ima istine u onome da svako dete želi da bude "dobro" i da bi valjda dete prestalo da brblja na času da joj je lako da se obuzda.