Nisam mislila više pisati, ali samo da objasnim. Oni su imali samo stan, skromno su živjeli i da kad je muž birao srednju odmah su mu rekli trogodišnju jer im treba još jedna plaća. To su sami rekli i ispred mene više puta. Taj stan je bio u otkupu kako je već to u Jugi išlo, nije ih previše došao. Kad je muževa baka umrla, djed je otišao u dom, oni u njegov stan i rad su prodali svoj, od toga kupili auto, brod, ostalo im je i nešto ušteđevine i usput su trošili za život pošto su imali mala primanja. Ne znam gdje sam spomenula putovanja, nisu nigdje putovali, svekar nije ni u brodu uživao jer se ubrzo teško razbolio. Brod je godinama bio na suhom vezu, sad ga je svekrva napokon prodala. Muž je naknadno završio 4. stupanj i prije par godina i tri godine preddiplomskog, tako da nije bilo baš da nije htio. Nisu oni nikad bili bogati, daleko od toga, svekar je radio u Jugoplastici pa kad je propala po malim privatnim firmama kao električar, onda se razbolio, svekrva je isto radila u jednoj firmi koja je zatvorila vrata pa kasnije po dućanima, a otkad je on bolestan više nije radila. Imali su mala primanja od njene prijevremene penzije i njegove invalidnine pa su normalno trošili to šta im je ostalo od stana.