Sv. Duh, cca 29.7.2003.
Kako rekoh, meni je bilo dosta dobro.
Dijana, ta se sestsrica možda zove Kristina. Sjećam se jedne takve, baš kad sam trebala prvi puta dojiti (u životu, imala sam strašnu tremu pred vlastitim djetetom
) zvala sam bilo koga i ona je došla. Pogledala je malu tako lijepo, pomazila je, i primejtila: kako ima lijepe uši. Rekla sam: zove se Kristina. O, pa i ja sam Kristina, veli sestra. I tako smo uspostavile lijepi ljudski kontakt. Malo mi je pomogla kod dojenja i sve je bilo OK.
Sjećam se i odlaska doma. Sestra, neka druga, prematala je i oblačila moju bebu jako brzo (bilo nas je puno za otpustiti), ali čini mi se, vrlo pažljivo. Vjerujem da bih zapazila pomanjkanje mara i paženje u tome. Mame su vrlo osjetljive na svoje bebe, pogotovo u tim danima.
Baš sam primjetila: kad ću ja tko brzo prematati i oblačiti svoje dijete, a sestra je na to dogovorila: vjerojatno nikad (onako, s dobrom voljom, ne zlurado).
Tako da, sve u svemu, bila sam zadovoljna svojim svetoduhovskim iskustvom.
Odgovori s citatom
. Nitko izdajalicu ni da spomene dok se sama nisam sjetila. Krenulo je 4. dan, bile smo 6 dana tamo, zabrana posjeta zbog gripe, ma kaos......
lucky day prvotno napisa
). Pelene sam mu mijenjala po noći, ali su škrti pa ostave samo jednu, uzmi slobodno par svojih. Inače ti ne treba ništa za bebu dok ste u bolnici.
)
to sam i ja rekla! 
). 
Kad smo trebali dojiti da bi ga vagnuli prije i poslije nastao je horor - plače Vito jer ne zna primiti i vuči a plačem i ja jer vidim da je gladan. Tješila sam se da će biti bolje kad dođemo doma ali završili smo izdajanjem i davanjem na flašicu što nisam mogla dugo izdržati pa smo prešli na adaptirano. Žao mi je što nije dojen ali već sada znam da ću se sa drugim djetetom maksimalno boriti već u bolnici i da ću dojiti što dulje budem mogla.
!
