Vrci, vidiš da bi svatko od nas drugačije, morat ćeš isprobavati razne taktike, a možda dobiješ neki dobar savjet od psihologa, mi smo ovdje većinom priučeni roditelji. Mislim da sam ja u odnosu na kvartovske roditelje kruća, ali za ovakve stvari ne bih bila. Sjećam se te dobi od 5 god kad neka djeca nisu htjela iz parka pa su roditelji s njima pregovarali i nagovarali ih da idu. Kod mene nije bilo pregovora - samo bih rekla no means no. Ali za strahove, ne vjerujem da bih bila kruta. Moje dijete bude umorno pa cendra i povlači se po podu i znam da najčešće scenarij ide - razumijem da je umoran, grljenje, maženje, razgovor..., a onda i meni bude dosta i zapravo poprilično često ne izdržim više od pola sata i onda kažem da je sad dosta. Ako nastavi (a najčešće da), onda se izderem ili ja ili MM da je sad dosta, i tu bude kraj. Tako da to rezanje ponekad ima smisla, ali ovdje bih bila oprezna.
 |
|||
Odgovori s citatom
Jelena prvotno napisa
