Da, dijete očito muči puno stvari i bas zato sto je ocigledno pogubljeno, ocajno, depresivno, trazi nacin za privlacenje paznje, sumnja se i na autizam, ne zna se do kraja kakve sve dijagnoze ima, ne bih pomislila da je ovo pitanje disforije jedino na koje se treba fokusirati. Bas zbog cjelokupnog psihickog stanja, hormoni i njihove nuspojave bi mi u ovom trenutku bili zadnja opcija.

Majka mu pokusava pomoci, no u nasem sustavu to ide tesko i puzevim korakom.

Biblios, jako mi je zao sto to prolazis i ti i tvoj sin, od srca vam zelim da sto prije pronadjete nacin da se sin moze nositi sa zivotnim nedacama, nadje neke prijatelje, spozna zapravo tko je i sto zeli te bude ispunjeniji, bezbrizniji i sretniji koliko je to moguće.