Ja čekam trenutak kad će moje djete odgledati reklamu a da se ne rasplače od dirljivosti.

Evo neki dan gleda jednog velikog mrava - krepan i leži na leđima, a mali mravić ga poteže sa svih strana, a ona kroz plač; "Maaama, vidi jadne bebe mrava, mama mu je umrla i on je sad sav nesretan, aaaa"
Ja sam to morala okrenuti na šalu, kao mrav nosio teške sjemenke pa ga uštaklo pa se izvrnuo, pa mu mali mrav pomaže da se uspravi (u međuvremenu sam otpuhnula velikog mrava dok je na trenutak okrenula pogled) i vidi evo već je otrčo negdje, a ti tu plačeš za njim. Ona se počela smijat i nikome ništa, inače bi cijeli dan plakala za jadnom mamom bebe mrava.

Kralj lavova neću ni spominjat... zgrozila sam se što sam joj uopće pustila taj crtić.

Jako je osjetljiva na tuđu patnju, ali kako ide starija čini mi se da ipak malo bira na što će se rasplakat.