Evo mog iskustva. 2004. smo završili na Šalati zbog visoke temp. i leukocita u mokraći. Odmah su nas zadržali. Ja plačem, kažem da je još dojim svaka četiri sata, tada je imala godinu dana, a dr. Milošević kaže, gospođo to je loše za dijete, sigurno ima nedostatak željeza! Nije bilo govora da ostanem, 2 apartmana su bila zauzeta. Ipak mi je dopustio da dolazim svaka četiri sata, i u ponoć i 6 ujutro, na što su neke sestre šizile i komentirale, trebate to prekinuti, dijete će vas iscijediti, pogledajte kako ste mršavi itd, ali nisu htjele protiv doktora, pa su me puštale. Sestre su bile različite, neke ljubazne i suosjećajne s djecom a neke.. Dok sam dojila čula sam svakakve komentare. Jedan dečko plačno pita sestru, hoćeš li me poljubiti za laku noć? A ona kaže pa što bi te ja ljubila nisam ti mama!? Onda jedna starija sestra: znate svi ovi mladi doktori previše gledaju Čaroliju pa misle da se tako i kod nas treba ponašati, ali uskoro će vidjeti da tako ne može. Uglavno jako traumatično iskustvo, i premda je dijete nakon tjedan dana bilo zdravo, ne sumnjam u njihovu stručnost, više nikad ne bih dijete vodila na Šalatu.