Što bi bilo da je bilo...

potaknuta rodinom anketom još jednom vrtim u glavi svoj porod. stvarno sam se dobro informirala, napravila plan poroda, odlučila odbiti sve intervencije ako nisu neophodne (drip, epiziotomija) i hrabro krenula u bolnicu. Uglavnom, jako sporo sam se otvarala. Trudovi su poceli oko 10 uvecer, a sljedeci dan u 13h bila sam otvorena tek 3-4 prsta. naravno, cijelo to vrijeme nisam ni spavala ni jela nego samo pila vodu i cuclala bomboncice od fruktoze, i uz sve pozitivne misli energija mi je ipak polako opadala. Prvo sam bila odbila i drip i busenje vodenjaka, rekla doktorici da jos malo pricekamo, mozda se nesto pocne dogadjati, ali kako se nista nije promijenilo za 2 sata pristala sam na drip. Dr mi je rekla da ako zelim nastaviti prirodno, mogu ocekivat porod tek sljedece jutro. Nisam mogla zamisliti jos jednu neprespavanu noc, mislila sam da necu imati snage za izgon, da tako mogu samo naskoditi bebi... dobila sam drip i otad je sve postalo koma. 5 sati bola, nekakve polusvijesti, nisam imala ni snage ni volje, samo sam zeljela da sve to sto prije zavrsi...i rodila nakon 24 h trudova. (naravno, isti tren sve zaboravila od puste srece)
e sad, razmisljam sto bi bilo da nisam prihvatila drip, dal bi bila jos izmucenija tako dugotrajnim porodom, nespavanjem, glađu, ili...??? ako netko ima iskustvo ekstra dugotrajnog poroda bez intervencija molim da to podijeli sa mnom i ostalima, da znam za mozda iduci put...

molim administratora da obrise onaj dupli topic koji se slucajno pojavio!

Ja ne znam sta si ti tamo radila ne otvorena, sa cijelim vodenjakom ... nikako ne mogu da se otmen utisku da si ti tamo bila prerano.

Ja sam cula da je puk'o vodenjam negdje oko 3 ujutro, oko 18:00 me pregledala babica da bi ustanovila da sam otvorena 3 cm (cini mi ce). Jel' to dugo? Ja je pitala kad' ce bolovi - a ona kaze znat' ces! I znala sam kad je krenuo izgon! Nije da nije bolilo svo to vrijeme ali nedovoljno bi mi predstavljalo neki problem (manji menstrualni bol - koji mi je dozvolio da radim po kuci .. hodam .. ma sve sto mi je padalo na pamet). I pred sam izgon jedini bolovo koji su bili BOLOVI su u trenutku kad sam lezala. Svi ostali polozaji su bili podnosljivi. Sto se mene tice porod je mog'o trajati jos duuugo - meni je bio super!!

Ja imam utisak da si ti bila izmucena nacinom poroda a ne samim porodom.

Ja sam imala jako bolne, pravilne trudove na 3 min kad sam dosla u bolnicu. Mislila sam da cu rodit u roku od pola sata :lol:

Odgovor za Sun sa drugog slucajno duplog topica:

ja i jesam ostala cijelu noc doma. zapravo ovako je bilo-kad su trudovi bili na 5 min otisli smo u bolnicu, a kad su tamo ustanovili da sam otvorena samo 1 prst i htjeli me zadrzat jer sam prenijela 8 dana, potpisala sam izjavu da na vlastitu odgovornost idem doma i otisla sam...i stajala doma jos 8 sati dok trudovi nisu postali neizdrzivo bolni da skoro nisam mogla stajat na nogama, i u razmaku od 3 min (tad sam mislila da sam sigurno prilicno otvorena i da ce porod brzo). nisam mogla jesti jer mi se povracalo. nisam mogla ni pomislit o spavanju od silne boli. provela sam cijelu noc setajuci po kuci i skakucuci po lopti.

mene samo zanima ima li itko slicno iskustvo, da je proveo budan 2 noci (i da naravno nije spavao ni preko dana), i dali je imao energije nakon toga za porod i kako je to sve izgledalo...

Jacina trudova, bol koju osjecas, razmak izmedju njih, nista do toga uglavnom ne govori o tome kad ce porodjaj nastupiti.

Definitivno si dosla prerano, medjutim, nije neka tjesilica, ali nisi ni prva ni zadnja. Kod nas je to jako cesto.
I to je jedan od glavnih razloga zasto se rodilje napate. Dodju prerano i onda doktori s jednim normalnim porodjajem nemaju sta pametnije raditi pa ubrzavaju. Umjesto da cekaju. Nazalost.
Odgovornost za to ne lezi samo na medicinarima. Oni rade uglavnom ono sto im kaze protokol: "ako ne rodi u roku od x sati, onda slijedi intervencija broj tajitaj". Odgovornost je i na rodilji i ljudima oko nje, koji najcesce pokusavaju tu istu odgovornost prebaciti upravo na te medicinare trceci u bolnicu. Umjesto da preuzmu odgovornost za sebe.

Tesko je procijeniti kad je vrijeme.
Bilo bi lijepo da mozes opusteno doci u rodiliste da te pregledaju kazu ti sto te zanima i onda bez komplikacija, potpisivanja vakihinakih izjava, eventualnih zastrasivanja, lijepo odes doma pa se opet vratis kad ti dodje.

Citiraj:

---

marta prvotno napisa

Definitivno si dosla prerano, medjutim, nije neka tjesilica, ali nisi ni prva ni zadnja.

---

ak je ona s pravilnim trudovima na svake 3min došla prerano, kad bi se onda trebalo ić u bolnicu :? ?

Pravilni trudovi na xy minuta NE ZNACE nista, osim da imas pravilne trudove na xy minuta. ;)

Trudovi (pravilni, nepravilni, jaki, slabi, cesti, rijetki) kao ni otvorenost grlica u nekom trenutku zapravo ne znace nista jer ih se najcesce gleda izvan konteksta. Recimo, to sto je neka trudnica u terminu otvorena 3 prsta, uopce ne znaci da je porodjaj poceo niti da ce se zavrsiti za nekoliko sati.

Lijecnici pokusavaju sve porodjaje ugurati u neki kalup, u nekakvu statistiku, medjutim, koliko se mi medjusobno razliikujemo fizicki, emocionalno, duhovno, itd, tako nam se i porodjaji razlikuju.

Lijepo zvuci "prvo imas trudove svakih 15 minuta, onda svakih 10 onda svakih 5, onda svake 3 i onda rodis", medjutim sansa za to je otprilike ista ko i da rodis na "termin".

sve je to OK, ali kad je onda trebala ići u bolnicu kad se svugdje (pa i tu) preporučuje kad trudoivi dođu na svakih 4-5 min...

Nazalost ne mogu odgovoriti na to pitanje jer ne znam. Da znam, sad bih lezala na parama.
Ja samo pokusavam reci da je ta preporuka ko i neke druge totalna nebuloza. :)

Dobro. Nije to ni bitno. Uopce nije bitno jesam li ja uranila u bolnicu ili nisam, nego je poanta bila u tome dal nakon 2 neprospavane noci i jednog neprospavanog dana, bez konzumiranja hrane, zena ima snage za tiskanje?? Pa makar sve to vrijeme provela u kuci!
Ili je to ipak indikacija za drip???

(zato me i zanimalo dal ima netko konkretno iskustvo, jer i ja znam sve to u teoriji)

Čuj, ja sam imala divan ultra-kratki porod na dripu, sve za 5, ali drip definitvno jako umara. Tako da mislim da bi bez dripa i dan nakon imala snage za tiskanje.

I zašto bez hrane?

procitala sam masu prica s poroda kod kuce, koji su trajali po nekoliko dana. i da, bilo je snage za tiskanje. jako je tesko ovako reci sto bi bilo kad bi bilo, ali pada mi na pamet da te mozda nesto kocilo, mozda neki strah ili slicno. mozda bi ti pomogla utjesna rijec od primalje, mozda bi ti pomoglo da si malo plakala (al ono, iz srca)... a mozda i ne bi. ali uvjerena sam da bi ti bilo lakse da nije bilo dripa.
nisi rekla kako je bilo s epiziotomijom?
i da, cestitam na bebici lijepog imena :)

Ja samo znam da sam bolnost svojih prirodnih trudova mogla podnijeti i čak zakunjati minuti-dvije između njih (trajalo je 8 sati).
Nakon dripa sam mislila da sljedeću kontrakciju neću izdržati i da mi je tu kraj (trajalo je 3 sata).
Možda će zvučati suludo, ali sjetila sam se partizana i amputiranja udova na živo. Tješila me pomisao što su neki od njih takav postupak preživjeli pa ću valjda i ja ovo preživjeti.
Toliko o intenzitetu boli pod dripom u usporedbi s prirodnim trudovima.
Eto, to je moje iskustvo.

Citiraj:

---

Felix prvotno napisa

procitala sam masu prica s poroda kod kuce, koji su trajali po nekoliko dana. i da, bilo je snage za tiskanje. jako je tesko ovako reci sto bi bilo kad bi bilo, ali pada mi na pamet da te mozda nesto kocilo, mozda neki strah ili slicno. mozda bi ti pomogla utjesna rijec od primalje, mozda bi ti pomoglo da si malo plakala (al ono, iz srca)... a mozda i ne bi. ali uvjerena sam da bi ti bilo lakse da nije bilo dripa.
nisi rekla kako je bilo s epiziotomijom?
i da, cestitam na bebici lijepog imena :)

---

I ja sam citala neke price sa poroda kod kuce, ali svi su uspjeli odspavat kroz trudove. Ja nisam uspjela ni minute! Ma ja sam bila sva optimisticna i pozitivna, bez ikakvog straha dok nije dosao na red taj drip. Onda sam se preplasila sto ce biti ako ga ne primim i eto, mozda sam dobro odlucila jer bi mi mozda stvarno bilo pretesko nakon jos puno sati bez sna, a mozda bi mi bilo bolje da sam ga odbila. Ma proslo je vec 5 mjeseci i davno sam ja prestala razmisljat o tome, ali sad me ova rodina anketa prisjetila. Epiziotomija je naravno bila neizbjezna, ali to je vec druga prica...

youngmummy, imala sam slicnu situaciju.
prvo noc blagih trudova, pa jos 24 sata s nesto jacim trudovima razmaka 5-7 min (tu noc su mi dali injekciju buscopana, pa sam malo i odspavala).

ujutro me prebacili u predradjaonu, trudovi sve cesci i jaci, a otvorena 1 prst. i tako cijeli dan.
predvece jedva da je bilo razmaka izmedju trudova, a otvorena samo 5cm.
do 23:00 se nisam otvorila ni centimetra i isto sam mislila da ne bismo izdrzali jos jednu noc, (u bunilu trudova nisam primjetila ni pucanje vodenjaka). onda su mi dali mi infuziju i nije iscurila ni trecina boce kad sam dobila jaaaki nagon za tiskanjem. glavonjica se rodio u 23:15, u par potisaka, tata mu nije stigao ni uci u box.

mislim da su mi indukciju dali u pravom trenutku, kada su trudovi bili na vrfuncu. i da je mnogo pomogla kod otvaranja.

OT i inace mi se cini da doktori u bih ne posezu tako lako za dripom kao isti u hrvatskoj (ako takvo generaliziranje ima ikakvog smisla)

Citiraj:

---

YoungMummy prvotno napisa

Dobro. Nije to ni bitno. Uopce nije bitno jesam li ja uranila u bolnicu ili nisam, nego je poanta bila u tome dal nakon 2 neprospavane noci i jednog neprospavanog dana, bez konzumiranja hrane, zena ima snage za tiskanje?? Pa makar sve to vrijeme provela u kuci!
Ili je to ipak indikacija za drip???

(zato me i zanimalo dal ima netko konkretno iskustvo, jer i ja znam sve to u teoriji)

---

noc 14-15. sam spavala 2-3 sata.
rodila sam 17. u 11h.
sve vreme sam imala, ajde da kazemo bolove, na 3-6 minuta, samo JEDAN je preskocio u drugoj noci i tad sam odspavala 10 minuta.
17. u 6 ujutro sam dobila drip.
sve ukupno to ti je oko 53 sata trudova, jednakog intenziteta boli (cak i pod dripom), a rodila sam najnormalnije, bez gubljenja snage ili volje, cak je i babica bila zadovoljna saradnjom.

e sad, ja sam pristala na drip jer sam htela da se ubrza, ipak je dugo trajalo, a kroz fazu ocaja sam prosla kad mi je 16. doktorka pomenula carski, i plakala sam satima posle toga.

e da, probusen mi je vodenjak i voda je bila zelena, ali je beba sve vreme bila ok.

prema mojoj rekonstrukciji, a cesto se vracam na to, mislim da bih rodila samo neki sat kasnije da nisam dobila drip.
verujem da bih izdrzala i to.
da sada vratim vreme mislim da bih trazila amnnioskopiju, ali meni je nisu ni pominjali svo to vreme, samo su radili ctg i vaginalne preglede.

meni je i dalje cudna cinjenica da me je bukvalno isto bolelo i pri intenzitetu truda od onih 30 jedinica sa ctga i pri intenzitetu od 100, s tim da mi je bol bila "lepsa" kad sam pocela da se otvaram.

Drip je nešto najgore što žena može osijetiti...bar sam ja to tako doživjela. Totalno sam izgubila kontrolu nad sobom kada su mi ga dali. Sigurno bi još satima mogla izdražati bez problema sa onim trudovima koje sam imala prije dripa. Ta bol sa dripom jednostavno nije ljudska.

Citiraj:

---

Ana :-) prvotno napisa

Drip je nešto najgore što žena može osijetiti...bar sam ja to tako doživjela. Totalno sam izgubila kontrolu nad sobom kada su mi ga dali. Sigurno bi još satima mogla izdražati bez problema sa onim trudovima koje sam imala prije dripa. Ta bol sa dripom jednostavno nije ljudska.

---

Prvo sam rađala s DRIPom. Trajalo je 13 sati, od toga 5 sati užasnih bolova. Drugo sam rađala spontano, 12 sati trudova, od toga 2 sata isto tako užasnih bolova. Nadam se da če trći put, s DRIPom ili bez njega, ti užasni biti barem 1 sat :/

Kli_Kli :naklon:

Citiraj:

---

YoungMummy prvotno napisa

I ja sam citala neke price sa poroda kod kuce, ali svi su uspjeli odspavat kroz trudove. Ja nisam uspjela ni minute! Ma ja sam bila sva optimisticna i pozitivna, bez ikakvog straha dok nije dosao na red taj drip. Onda sam se preplasila sto ce biti ako ga ne primim i eto, mozda sam dobro odlucila jer bi mi mozda stvarno bilo pretesko nakon jos puno sati bez sna, a mozda bi mi bilo bolje da sam ga odbila.

---

razlika izmedju prirodnog oksitocina i dripa je ta sto prirodni hormon dolazi u mozak i potice lucenje endorfina, tj. prirodnog analgetika. zbog njega si bila tako optimisticna i pozitivna. isto to dolazi i bebi i pomaze joj da se nosi s trudovima i nedostatkom kisika u trudovima. endorfin ti pomaze da se nosis s bolovima i cini te sretnom i opustenom. kad dobijes drip - endorfina vise nema. ne dobivas ga ni ti, niti beba. kolicina dripa ne odgovara tvom tijelu (nase tijelo nikad nece izluciti previse oksitocina i nece stvoriti razinu koja je opasna za bebu) i moze se desiti da beba ostane bez kisika jer su kontrakcija prejake, a pauze prekratke. ti pak postajes umorna, a ona (hormonski uzrokovana) sreca i radost koji su te pratili s prirodnim trudovima prestaju. dakle, ni ti ni beba nemate zastitu od boli. porod postaje tezi i tebi i bebi.

pisem nabrzinu pa je vjerojatno malo zbrckano. ali zelim reci da, kad nema dripa, lucenje endorfina stiti majku i dijete tokom cijelog poroda. cak i pri samom kraju, imas jaku bol, ali imas i svoje endorfine koji ti pomazu. kod dripa - imas samo bol.

Citiraj:

---

Felix prvotno napisa

... cak i pri samom kraju, imas jaku bol, ali imas i svoje endorfine koji ti pomazu. kod dripa - imas samo bol.

---

točno tako

Ja sam u bolnicu došla otvorena 10 cm s nečim što ja nisam nazivala trudovima ("A kaj mislite kaj vasto tako boli, ako nisu trudovi?") pa mi prokinuli vodenjak, dali neku injekciju(ne znam jel to bio drip ili što je bilo jer mi nisu htjele reći što je: "Što mora biti"), ali kad je počelo djelovati, umirala sam od bolova i porodila se u roku od sat vremena.

Mislim da je više-manje svaki porod svoja priča i da jedni drugima ne možemo sugerirati jer svatko ima svoj prag boli, ali nema do prirode.

A najgore mi kad se hvale kako su šutjele pri porodu komentirajući glasne: Kaj sad vrišti, kao da nije znala kaj ju čeka?! :shock: Malo bi se kontrolirala.

poznat mi je taj osjećaj preispitivanja da li je moglo drugačije. Ja sad znam da je u mom slučaju moglo drugačije, ali doktori su vrlo spretnu u izboru pravih riječi koje će te uvjeriti da je indukcija u tom trenutku prava stvar. Meni čak nisu ni dali drip, nego nešto "za omekšavanje grlića maternice", ali kad su mi jednom uveli iglu u ruku, nisam više imala apsolutno nikakve kontrole. Naravno da je uslijedio drip, a onda i prokidanje vodenjaka. A onda i sredstva protov bolova koja nisam tražila, i ne bi ih nikome preporučila jer nisam baš primjetila da uklanjaju bol ali nakon njih više ne znaš što se oko tebe događa. I na sve pristaješ. Da, spavala sam između trudova, ali pod utjecajem dolantina ja stvarno ne znam kako bih mogla skupiti imalo prisebnosti za izgon.
Adrenalin je veliki neprijatelj otvaranja.Pod utjecajem adrenalina možeš imati super trudove, ali se nećeš otvoriti nimalo. štoviše, boljet će te duplo, jer oksitocin pokušava raširiti grlić maternice, a adrenalin ga skuplja.
Mislim da je u tvom porodu veliki problem bila i glad. Zapravo nema razloga zašto se ne bi jelo za vrijeme poroda. U bolnici ti ne daju jesti jer te gledaju kao mogućeg kandidata za carski.
Lako je pričati nakon svega kao što ja sad pričam, ali u idealnom slučaju, mislim da si se ipak trebala jesti cijelo vrijeme, vratiti se doma nakon pregleda (možeš si misliti kako bi te rado pustili!), i cijelo to vrijeme zauzimati položaje koji ti odgovaraju. I odbiti bilo kakve intervencije.
Sad je glupo da kriviš sebe, drugi put ćeš biti pametnija, i puno odlučnija da se usprotiviš bilo kakvim bespotrebnim zahvatima.

Nina, ali ja se jesam vratila doma i jesam zauzimala polozaje koji mi pasu (sve dok me nisu prikljucili na drip, cak sam i po bolnici stalno setala i nazicala ih da me samo povremeno spajaju na ctg). pise ti to u mojim ostalim postovima, vjerovatno nisi stigla procitat.

da, slazem se da je svaki porod prica za sebe i nista se ne moze generalizirati. ma ja zapravo ni ne krivim sebe za nista, jer jos uvijek nisam sigurna kako bi izgledalo da sam odbila drip. mozda bi stvarno manje bolilo, mozda bi utjecaj endorfina pozitivno djelovao na moju psihu, ali dal bi s vremenom mozda ipak postala preiscrpljena i nesposobna za efikasno tiskanje? Iz iskustva od kli_kli vidim da se ipak moze, ali treba mi jos iskustava da se uvjerim :)

sori, nisam baš bila detaljna :oops:
Ali zapelo mi je za oko ovo da si bila cijelo vrijeme gladna. Ja gladna ne mogu živjeti, a kamoli roditi.

Felix, ja sam pod dripom spavala medju trudovima, pauze su bile oko minut, ne znam tacno.
U vreme truda sam se koncentrisala na neonku iznad kreveta, kad bi bol pocela da prolazi, zaspala bih.
bila sam od 6 do 11 na dripu.
Ocigledno se meni uklopilo, ne znam kako, ali je zaista tako bilo, bio je i MM, zna i on.
Posledice koje je drip ostavio na mene su pocepan grlic, i ne znam da li je to uzrokovalo zelenu plodovu vodu, ja mislim da bi moglo.

Ja bih volela da je bilo bez, ali posle toliko maltretiranja, bilo mi je samo bitno da bar pokusam da rodim vaginalno.

Ja verujem da je meni adrenalin radio sve vreme, ali sam pokusavala na razne nacine da se opustim, jer sam znala da mi je to potrebno.
I tusiranja, i koncentracija, i citanje i razni polozaji, i setanje... ali jednostavno je bolelo. danima.
stalni ctg pregledi su me isto izmaltretirali, a i vaginalni.

Citiraj:

---

YoungMummy prvotno napisa

Odgovor za Sun sa drugog slucajno duplog topica:

ja i jesam ostala cijelu noc doma. zapravo ovako je bilo-kad su trudovi bili na 5 min otisli smo u bolnicu, a kad su tamo ustanovili da sam otvorena samo 1 prst i htjeli me zadrzat jer sam prenijela 8 dana, potpisala sam izjavu da na vlastitu odgovornost idem doma i otisla sam...i stajala doma jos 8 sati dok trudovi nisu postali neizdrzivo bolni da skoro nisam mogla stajat na nogama, i u razmaku od 3 min (tad sam mislila da sam sigurno prilicno otvorena i da ce porod brzo). nisam mogla jesti jer mi se povracalo. nisam mogla ni pomislit o spavanju od silne boli. provela sam cijelu noc setajuci po kuci i skakucuci po lopti.

mene samo zanima ima li itko slicno iskustvo, da je proveo budan 2 noci (i da naravno nije spavao ni preko dana), i dali je imao energije nakon toga za porod i kako je to sve izgledalo...

---

hah zato sam ti to i napisala jer je moje iskustvo slično (ma nije slično al je isto koma)
Isto došla u bolnicu navečer oko 21, nakon što su me cijeli da - od 5 ujutro- prali trudovi. Doktorica rekla da sam otvorena cm i pol i da "neće to do jutra" potpisala papir i otišla kući.
Doma trudovi, lopta, tuširanje, ležanje pa čak i seksanje. Ujutro sam ionako trebala na kontrolu kod njih jer sam prenjela 4 dana. Doktor rekao otvorena 3 i pol i neka me smejeste u predrađaonu. Nažalost nisam poslušala dragog i otišla pojesti nešto, nisam glad ni osjećala eto već drugi dan, bit će od uzbuđenja hehe.
U predrađaoni đipala po lopti do 18 onda su rekli otvorena 6 cm, ajmo u rađaonu. Razdvojili me od dragog i na prepad mi probušili vodenjak - to smatram krivim za sva sranja koja su se dalje odvijala. Trudovi podivljali, totalno me iscrpili. U nekom trenutku su skužili da se beba okrenula licem prema naprijed pa su ju odlučili u trudovima pokušat okrenuti - molila sam ih da me upucaju. Uslijedio je drip i nalijeganje na trbuh i sve najgore! Rodila u 1.10, dakle nakon dva dana trudova :roll:

moglo je puno bolje da sam ja bila spremna na takvu borbu :/

Hmm i meni su bušili vodenjak i čim je probušen počeli su očejno jaki trudovi s nagonom za tiskanjem a beba nije spremna. Predpostavljam da je tijelo dobilo informaciju da je porod pri kraju i počelo stvarati takve trudove. drip su mi frknuli pred izgon, nisam imala više snage se boriti a znala sam da je kraj pa mi je bilo svejedno.

Eh a što bi bilo da je....... moje pile je živo i zdravo. Srećom. često se grizem i svaki drugi dan sanjam (stvarno imam takve snove) da rađam i DOJIM svoje dijete, jer ni to nisam uspjela......i tako iz sna u san spremam se za idući put da budem spremna. jer čim krene šta bi bilo da je, meni suze na oči. Nemogu podnjeti taj osječaj krivnje kad krene misao što bi bilo....rađe mislim na svoje prekrasno dijete :)

Sun, stvarno imamo slicno iskustvo, osim onog sto si napisala malim slovima (ludi ste :lol: ).

Ma cure, ja mislim da nema smisla sebe optuzivat za nesto, nisam otvorila ovaj topic s tom namjerom, pa cak i sa spoznajom da sam ja osobno mogla nesto bolje napraviti ne zelim si to predbacivati i vrtiti po glavi. Ja sam u tom trenutku napravila najbolje sto sam znala, a sigurna sam da ste i vi. A drugi put cemo napravit najbolje sto budemo mogle sa prosirenim spoznajama. I svakako se trebamo borit za humanije uvjete u bolnicama, jer cak i ako se uspijes izboriti za svoja prava najcesce ce ta borba donijeti nepotreban stres koji u tom trenutku niposto nije pozeljan. Znaci - da se postuju zelje rodilja bez da se one za to moraju boriti svom snagom.

Pih...idući put..jadan doktor koji me primi :lol:

Citiraj:

---

YoungMummy prvotno napisa

Ma cure, ja mislim da nema smisla sebe optuzivat za nesto

---

apsolutno i definitivno!!! optuzivati mozemo jedino rodiliste.
a za ovo drugo, skicni na http://www.roda.hr/rodaphpBB2/viewto...er=asc&start=0 i pridruzi nam se u subotu (naravno, i ostale forumasice)!

ja sam u bolnicu došla ko tele, neinformirana skroz :oops:
ni trudova, ni otvorena milimetar, ali je plodna voda otišla u 18, a ja došla u bolnicu u 23. i prispavala u predrađaonici spojena na ctg.
ujutro me pogledao doktor, trudova ni na vidiku, a ni otvaranja.
slijedeća smjena opet pregled i kad su vidili kako sam 14 sati bez plodne vode spojili drip u 8.30, u 10.30 uveli me u rađaonicu u 11.45 rodila svoju princezu bajnu.
kad čitam sve ovo vaše ne znam je li mi bolje što sam bila neinformirana. ili se oboružat znanjem i znat da ti rade nešto krivo a ti nekad i ne možeš spriječit.