naše priče ide otprilike ovako:
Prvi porod je za mojeg malog sina, mene i supruga bilo traumatično iskustvo. Došli s trudovima, stavljana na drip, dobila spazmax, dolatin...nisam se dovoljno brzo otvarala (ostalo na 7 cm) po mišljenju dr. F. i sve završilo carskim. Samo što su našeg sina izvadili 5 do12! Imao je pupčanu vrpcu omotanu oko vrata i kad su ga izvadili oživljavali su ga 2min. Nisam se budila dva dana, a dijete sam tek vidjela treći dan (morao je biti na intenzivnoj ) :cry:
Poslije poroda sam govorila da ne želim više imati djece. :( trebalo mi je malo manje od tri godine kad sam se očito i psihički oporavila od poroda. te smo bili spremni za novu bebu, ali ovaj puta drugačije!!
čitala sam sve i svašta kaj mi je došlo pod ruku u vezi prirodnog poroda jer očito za mene nisu lijekovi (inače uopće ne pijem lijekove...)ili prirodni ili odmah carski.
kako sam više proučavala sve sam više bila sigurnija za prirodni porod.
išla sam na drugu amnioskopiju i dr. Dom. mi je rekla pošto želim prirodno neće me nagovarati na indukciju, a i otvorena sam pol prsta. no ako do petka ne dobijem trudove ostajem u bolnici. Ponovna amnioskopija kod dr. Kirb.. me oduševila..veli kontrola u ponedjeljak jer mi je termin 4.8 po ultrazvuku ( inače 29.7) i otvorena pola prsta. pa da ništa ne forsiramo. :P Kakvo sam samo olakšanje osjetila. Imamo 5 dana mira bez pregleda…mogu dočekati smireno svoje trudove!! I tak je i bilo. Cijelu noć s 3 na 4 .8. imala sam trudove svaki sat dva koji sam prodisavala..ništa strašno. Ujutro mi je ispao sluzavi čep prošaran s krvlju..koja euforija. :D :D .ipak je počelo!!!rekla sam mužu ujutro «odspavaj još malo trebat će ti snage» na to se on ustao i rekao:» ipak si mi mogla reći za sat vremena sad ne mogu više spavati». Počeli su trudovi neredoviti svakih 20..40..10 minuta i od 13h pa po pet minuta..toliko me počelo boljeti da nisam mogla misliti. Suprug mi je napunio kadu i ležala sam u kadi sat vremena . MM me držao za ruku i prodisavali smo trudove. Svekrva je čuvala sina. Kad sam izašla iz kade nisam ništa mogla. Ni lopta ni krevet ni bilo koji položaj mi nije olakšao. Lavanda me nije baš smirivala. I veli MM ajmo u bolnicu. Svekrva je zvala bolnici i saznala da radi primalja Viktorija, te joj je nadodala da će snaha doći u bolnici i da želim prirodni porod.
U tom trenu me uhvatila panika da se nisam ništa otvorila možda svega 2 cm. I kak će mi staviti drip i sve će OPET završiti koma. Rekla sam MM. ako se nisam otvorila tražiti ću carski. Jer ipak iskustvo s prvog poroda me još boljelo. Htjela sam si napraviti pletenicu da mi kosa ne smeta ali nisam imala snage. :roll:
U autu mi je bilo jako teško, svaki zavoj sam osjetila.. u bolnici me pregledala Dr.Špo.. napomenula sam da ako nisam otvorena više od 2 cm da bi ja na carski..na to se ona ironično nasmijala i rekla..»gospođo carski je ozbiljna operacija i ne možete se na nju naručiti» i otišla. U tom trenu je došla .. «sunce s neba» :saint: primalja Erika. Nisam mogla vjerovati. Navodno ona radi samo ujutro, a sad je ipak bilo 15h. Rekla sam da bi ja bez dripa jer neću izdržati s njim. Odgovorila je da dr. Š. napisala 6cm otvorena i da mi sigurno neće dati drip jer nema potrebe. i dal ćemo na stolčić? Oduševila sam se kao da sam iz zone u kojoj te gledaju kao broj ušla u humanu zonu! :heart: MM je došao gore i otišli smo u rađaonu. Prekrasno..velika soba..vidim gore tri lopte..prodisavamo trudove, ctg ima dugačke žice i uopće mi ne smeta.( na prvom je je jako smetalo i nisam mogla nikud)
Jako me boljelo i kad me s. Vikt.pitala dal da mi dr. prokide vodenjak jer će kraće trajati. Ničeg se nisam mogla sjetiti od onih svih knjiga zašto NE prokidanje vodenjaka i pristala sam. Ali sam odbila dolatin jer me je na prvom porodu ošamutio i osjećala sam ravnodušje. Pitala me za spazmax no prošli smo i bez toga. s. Vik.otišla je drugoj rodilji a s nama je ostala s. Erika..vrhunska primalja. Kao one svjetske doule o kojima čitamo na našoj Rodi. Bez nagovaranja, bez uplitanja, nježno me masirala, ohrabrivala da mi ide odlično, da su trudovi odlični. Upalila nam je laganu muziku koja mi je izvrsno pasala jer sam se između trudova opuštala uz nju. Mogla sam piti vode kad god sam tražila (na prvom nisam smjela niti kapi) Trudovi su postali svake tri dvije minute. MM me izvrsno masirao, ljubio i prodisavao sa mnom. Stvarno sam ponosna na njega. Nisam mogla vjerovati da se mogu opuštati između trudova.(toga nije bilo na prvom porodu!!). Došlo je 18 ili 19 h i s. Erika je rekla da ona sad ide i da me prepušta mladoj primalji Vesni. Također smirena i ljubazna primalja. :heart: Imala je strpljenja i pravih riječi. Čula sam da joj s. Erika govori kako smo izvrstan par, da sam bez lijekova, da su trudovi odlični, i da bi međica mogla izdržati. Tu je postalo gusto…svaki trud sam vikala. Kad sam vikala osjećala sam olakšanje. Došao je dr. Malt. i rekao da sam otvorena skroz i pomaknuo mi «usnu??»i da sam spremna. No naša curica je mislila drugačije i završni dio je trajao do 19:50. skoro sat vremena. Primalja me premještala sa stolčića na krevet na bok. I tako par puta. Kad sam bila na boku kosicu sam opipala ali kad smo došli na stolčić bebica se vratila gore i usna se vratila. Rekla je p. Vesna da će mi trebati dati kateter jer joj se čini da beba ne može zbog mjehura. No nisam dopustila i počela sam ozbiljno tiskati. Rekla sam da ne bi epiziotomiju, da sam masirala međicu na kaj je ona odgovorila da nema epi. na stolčiću. Vratila me na bok i nestala je nekud. MM je držao za ruku i dva puta sam stisnula i velim da je bebica na izlazu. Veli MM da je i mi se gledamo kaj sad, gdje je primalja. Zovemo ju i ona uleti uhvati me i stave me na stolčić. I dva puta sam tiskala jako i bebica je samo šljosnula van. Nisam mogla vjerovati koje je to malo čudo izletilo iz mene. :saint: :heart: Prekrasna je bila!. s. Vesna mi ju je dala na ruke onaku svu sluzavu, krvavu - to je prekrasni osjećaj. Pričekali smo da pupčana od pulsira i MM ju je prerezao ko kakvi pravi! (doma se dvoumio dal će on to moći). Tek onda ju je uzela i rekla: «znala sam, velika cura 4100/52»
Dok sam još sjedila na stolčiću neka oprostite ali grozna crna sestra uhvatila me za ruku i gurnula mi inekciju. :evil: Pitam ja za što je to, a ona da posteljica izađe van. Ruka mi je sada skoro tjedan dana nakon poroda plava na tom mjestu. Stavili me na krevet i s.Vesna mi je počela vući pupkovinu i stiskati trbuh. :shock: .rekla sam joj neka pričeka da posteljica izađe sama, rekla da ne može i da već ide van. To stiskanje trbuha me jako boljelo. Došao je dr. Mal i rekao da sam popucala nešto malo iznutra, vani ništa. i da je posteljica cijela. Pitala sam koliko šavova imam, na to je ona crna sestra rekla..»kud bi doktori došli da broje svaki šav koji sašiju». Poslije mi je rekla s.Vesna da sam malo popucala. Ostali smo u sobi MM, mala naša curica i ja mazeći se, ljubeći, «mamjući»-prihvatila je sisu bez problema. tako dva sat dok nismo otišli u sobu.
I evo nas sad..moja mala curica spava, živa i zdrava! Ipak je prirodni porod dar od Boga! Kad se tijelo ne forsira i pusti prirodu da ide svojim tokom sve će biti kako treba!!
mali sada već veliki sinčić stalno ljubi svoju seku i draga je. bebica puno spava i svako malo me pita :"a kad će se probuditi da se gledamo" :heart:
