Postao je neposlušan...

Mi uskoro ulazimo u ovu skupinu, a i ovdje ima ipak više mama koje imaju iskustva s trogodišnjacima, pa se nadam da ćete mi nekako pomoći.
U zadnje vrijeme muku mučim s Jankom. Naime, neće me slušati i ponekad se za moj pojam ružno ponaša.
Da li to ima veze s dolaskom seke ne znam, mada ne pokazuje ljubomoru prema njoj i zapravo bi ju samo ljubio i mazio.
Kaj god mu kažem radi po svom, ne sluša mi ni nakon 5-og puta, tek kad povisim ton :/ . Nekad me ignorira, nekad mi kaže NEĆU, nova mu je fora da mi plazi jezik ili kao pljune (od kuda mu to ja ne znam, meni se kosa na glavi digne kad vidim da to radi), a počeo je u zadnje vrijeme histerizirati. Npr. neki dan u parku, neki mali imao neki kamion, pa mu ne da, Janko hoće, pa mu mali da, pa mu uzme, pa Janko opet viče da ga hoće da se igra, ja mu objašnjavam da ako mu ga dečko neda, da ja tu ne mogu ništa, da ni on baš ne voli djeliti previše svoje autiće...na kraju je toliko počeo plakati, bolje rečeno histerizirati, da sam ga jedva umirila, nije me uopće slušao kaj mu govorim i objašnjavama, tresao se od plača, a ja bi najradije iz kože iskočila koliko sam bila ljuta i jadna kaj se tak ponaša. Prije nije bio takav. Dalo se uglavnom sve s njim dogovoriti, a sada kad zapne ili kad krene po svom. Uf.
Ili mu recimo kažem, Janko nemoj to sada zato i zato, Janko molim te nemoj to nije lijepo...A Janko baš suprotno od onoga kaj ja kažem.
Do nedavno je glumio lava (Kralj lavova-SIMBA), pa bi se okolo vani pravio važan i ljudima onako kao da je lav pokazivao zube, meni je to bilo grozno, ni malo slatko ni simpatično. Već mu dugo ne dam da gleda taj crtić, ali zato je sada ljuti pas sa oštrim zubima-Tom&Jerry! :roll: .
I ima jednu jako ružnu naviku, uletava u stan svima kad vidi otvorena vrata i na moje povike da stane i da ne ulazi, on i dalje ide kao da ne čuje dobro. Stlano mu govorimo da je tu ružno, da se to ne smije ali on kao de nas ne doživljava uopće. A ta mu je fora od kada ga je naša susjeda pustila k sebi da se igra autima njenog sina dok je bio mali...
Kaj da radim kad tak počne histerizirati? Kako da mu moj glas dođe do uha? Izmorena sam od objašnjavanja, a kao da govorim zidu.

Ana, mi smo u tu fazu došli ljetos, samo sam je ja pripisala preboljenoj upali uha. Poslije se faza još par puta ponavljala, samo u slabijem izdanju.
Mene je u cijeloj priči iznenadilo to što donedavno nismo zapravo ni znali što je to tantrum, ispad bijesa, ili nešto slično. Terrible twos? Ma daaaj, pa on je anđeo od djeteta! Ali pred treći rođendan ga je "uhvatilo".

I mene je to iscrpilo, da ne govorim o tome kako sam odjednom postala svjesna kako mogu podnijeti puno više nego što sam mislila da mogu. A kako riješiti... mislim da nema univerzalnog rješenja. Ja sam, sa svoje strane, pokušala ne vikati previše (jer se bezveze iscrpljujem time, a nema efekta), pokušati ostati hladne glave, ne reagirati na njegove "ucjene" (tipa: neću jesti, neću van, neću se obući). Pokušati ga "dobiti" za sebe u trenucima kad je dobro raspoložen, i u tim trenucima mu objasniti što se smije, a što ne (npr. ja sam alergična na njegovo lupanje vratima i strah me da ne razbije staklo na njima, a neki dan je uspio razvaliti vrata ormara u dnevnoj sobi).

Hm, kad ovako to napišem, ispada da je sve tako jednostavno. A u stvari je ponekad prokleto teško naći rješenje.
Uglavnom, onih strašnih tantruma više nema, pa mislim da smo se ipak malo pomaknuli naprijed...

Moje dijete će tek u prvom mjesecu tri ali mislim da smo s ovim problemom već tu. Traje oko mjesec dana. Od djeteta koje je bez problema odslušalo mamu, kojeg sam mogla potaknuti na bilo što,nije nikad imao ispade bijesa u dućanu, parku, bilo di vani, najedamput se gotovo za sve duri, jako teško smiruje ljutnju, reagira da baca stvari,lupa me , viče da neće, tek nakon desetog puta i povišenog tona on reagira.
A ništ nam se u životu nije veliko promijenilo. Ja sam trudna ali kako mi god bilo teško dajem sve od sebe njemu. I još za kraj evo već treći tjedan intenzivno muca dok priča ( strašno se muči, al to je neka druga tema :( )

I mislim si daje to sve normalno, da mora imati fazu prkosa, jer im to zapravo pomaže u odrastanju, pokušavam bit mirna i strpljiva. Al, bome, me zna gadno iscrpiti. Najgore mi je što sam dosad mogla uglavnom predvidjet svako njegovo ponašanje a sad sve nešto ispipavam teren...pa kad bi htjela određeno ponašanje moram straašno pazit na svaku riječ..i jako se još mučim s preusmjeravanjem , odnosno rješavanjem ljutnje. Nekad me zapanji koliko on može biti bijesan....

Meni je u svemu najgore to što ja sad nemam svp svoje rijeme samo za njega, trudim se koliko mogu ali nekad mi je teško jer imam osjećaj da imam više posla s njim nego s Ivom.

Sve mi se čini da će i nama biti tako kad skoro dođe beba. Da ću prvo bit njegova a onda njena. I neznam, sad s ove pesrspektive mi se to čini skroz logično al me onda ćopava užasan osjećaj da je i ona zaslužila da ima mamu u istoj mjeri kao što me imao on kad je bio beba.

A i nekako se nadam da će se malo primirit, i kad prođe tih famoznih tri da će doista bit lakše, razumnije, strpljivije..
Il se samo tješim..
:)

Ja sam mislila daje druga godina famozna :/ , a sad mi se nekako čini i treća nije puno bolja!

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

Ja sam mislila daje druga godina famozna :/ , a sad mi se nekako čini i treća nije puno bolja!

---

A moja je bliže 4.( u 11.mj) i nedavno je tek počelo.

Niš ne sluša, ima napade bijesa, urliče, sad je prije par dana počela pljuvati.Pravi živac! Mala škorpijica!

Jedno sam vrijeme vikala, pa smo se nadvikivale, pa sam ignorirala.

Sada pokušavam sve to okrenuti na šalu, da malo zaboravi zbog čega je ljuta ili ima ispade.Nekad uspijeva,nekad ne.

Kad smo vani na ulici, a ako joj nešto ne paše, tako zna vikati i počne plakati da mi je neugodno pred mamama i drugom djecom.

Sve mi je to novo, iako imam stariju kćer koja nikada nije imala takve faze.

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

Ja sam mislila daje druga godina famozna :/ , a sad mi se nekako čini i treća nije puno bolja!

---

potpisujem te milijun puta.

ja sanjam dan kad će me šefica nešto poslušat kad joj kažem. puna mi je kapa neću, čekaj, pričekaj, ne mogu, neću, neću, neću.....konstantni neposluh.
i govori finim, tihim glasom, govori umiljato, objašnjavaj, drekni.....uvik je neću.
a o scenama i histeriziranju više nemam snage niti pista, a kamoli ih iz dana u dan proživljavat.
imam osjećaj da ona cili dan smišlja za koju će nebuloznu stvar zapet i da joj se to ne ispuni pa da mm-a i mene može dovodit do ludila svojim bijseom i histerijom. :roll:

Kao da o mom Štrumfu pričate.... :)

Nije da je utjeha drugima ali je meni da nismo jedini i da je to vjerojatno samo faza koja će proći...
Ali ostaje pitanje, kako do tada, kako ublažiti cijelu stvar, ostati hladne glave i sačuvati živčeke...

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

Nije da je utjeha drugima ali je meni da nismo jedini i da je to vjerojatno samo faza koja će proći...
Ali ostaje pitanje, kako do tada, kako ublažiti cijelu stvar, ostati hladne glave i sačuvati živčeke...

---

Na najteži mogući način - ne dati da on primijeti da si se naživcirala i samim time ne dozvoliti si da ne naživciraš. Brojiti u sebi do 10 da se skuliraš i onda govoriti normalnim glasom.

Mi nismo u skupini od tri mi imamo 5. Danas me Mija pita jer smijebarbi staviti u frižider (ledenicu, jer joj kosa tamni). Ja kažem da ne može jer je to jedan dan radila ciejli dan a to baš nije za frižider ok. A ona lijepo ode do frižidera i kaže : E pa hoću!
Da ne spominjem pranje zuba, oblačenje... Pa recimo danas je počela cviliti jer sam prva sišla niz stubište, a ona je htjela. Ja joj objašnjavam da nisam mogla čekati jer sam nosila, torbu, Janči, smeće i kišobran. Ali neeeeee...

Sve je počelo s rođenjem Jane. A ja sam ponekad stvarno kratkih živaca i šiznem. Možeš me mrcvarit do besvjesti no nekad imam svoje granice. A ružna sam kad su u pitanju.

a ana draga, uhhhhh...
jakov je oduvijek bio živac.
brz, okretan i inatljiv.
uvijek sa sjetom gledam mame kako sa svojom dječicom mirno šeću gradom ili ispijaju kavicu...za nas je to sve daleko, daleko.

ono što sam vidjela da pali kod jakova je suosjećanje.
nekoliko puta sam bila na rubu plača zbog njegovog neposluha koji mu je zaozbiljno mogao ugroziti život, i onda se skulirao.
ponavljao mi je : opošti mama, i nemoj biti tužna mamice".

mene njego neposluh uistinu ne ljuti, već me rastužuje.
prije sam od konstantnog ponavljanja završavala na urlanju i nerviranju, ali ga nije dotaklo niti centimetra, a i negativno utječe na njega.
moje urlanje daje njemu pravo da i on urla, moj bjes je i njegov bijes- shvatila sam da ne treba tako.

Citiraj:

---

josie prvotno napisa

moje urlanje daje njemu pravo da i on urla, moj bjes je i njegov bijes- shvatila sam da ne treba tako.

---

O da, ovo sam primjetila i shvatila, urlanjem se stvarno samo postiže kontra efekt, ali nekad jednostavno puknem :( .
Jučer sam si baš u krevetu mislila o tome, baš mi je bilo teško kak se nekad ne znam kontrolirati i puknem pa vičem ko luđak. :nope: .

E da, osim što se ljutim i ja sam jako tužna kad me neće slušati :( .

Moj L ima 3 godine i 8 mjeseci i u zadnje vrijeme je isto postao užasno neposlušan. Neću i plaženje jezika je redovito, a pljuvanje smo uspijeli nekako prebroditi i to više ne čini.

Smatram da treba reagirati na svaki takav ispad, jer ako mu se jednom ne ukaže da to nije u redu, samo postane još gore, jer misli da sve može. Uspijevam u većini slučajeva mu mirno reći da je to nešto ružno i da se ružno ponaša, te da ide zbog toga u kaznu (pošaljem ga u sobu da se ohladi). Nakon toga tražim da se izvini. No ponekad i ja viknem pogotovo ako se dovodi u opasnost. Neki dan na tenisu skoro je pao sa tribina u teren (nakon što sam ga bar 10 x upozorila da ne ide na rub i jedno 5 x ga makla), poludila sam, viknula sam na njega, on je počeo plakati, a svi ljudi su me gledali. Divno!

ana.m i kod mene je tako evo ti ruka. Puknem pa vičem ko luđak i bojim se da se uopće neću moći kontrolirati, a poslije mi je žao jer vidim da se to na D. odrazi užasno, a i ona se onda tak ponaša.
Josei i ja imam malu i tvrdoglavu Ovnicu, a i ja sam ofca i kad se nas dvije dograbimo to je strašno.
I uvijek mi bude teško nakon takvih duela, i srce me boli, i užasno se osjećam.
Očito ću morati raditi na svom strpljenju.

Vidim da smo svi u istom sosu...
Ali kako ostati coooool??

tako sto kad vidis da to sto nisi cool ne pije vode vec pogorsava situaciju

cesto pali ;)

Roko je u toj fazi već dva mjeseca, a čini se kao godina!!Dok je bio mlađi bio je super dijete(sutra ima pune tri)A sad koma!Pitam ga hoćeli nešto a on-Hoću,ja mu dam a on Neću!I tako bi satima!!A to je usput popraćeno vikom ako mu se ne udovolji isti čas.Sad uopće ne obadajem i skužila sam da ga jedino tako prođe bis.Čak mi je malo i drago da je takav ,da se zna izborit za sebe (nije bezobrazan prema drugima )jer su mi starija djeca bili previše mirna pa su u pravilu izvlačila deblji kraj u gomili "boraca".

joj,ja više ne znam što da radim, izluđuje me to što ništa ne sluša, ali to sad već traje i traje....

Nema tu ne znam. Strpljenja, strpljenja i strpljenja...
Danas je Mia na prometnoj cesti stala skupljati kamenčiće. :? I uvrijedila se kad sam je digla za ruku i rekla dosta.
Klinci nemaju spospbnost apstraktnog razmišljanja, pa joj objašnjenja tipa: zamisli da te...; ništa ne znače. Al ja se trudim. :mrgreen: Shvatit će prije.

I nisam :saint: , meni je prekjučer bio dan za :evil: .

klinci znaju szvarno izluditi ali mada smo vec svi sto puta čuli da samo treba ostati smiren, teško je.

Nedavno sam pročitala neku knjigu o disciplini za djecu iznad 3 god. ne znam više točan naziv,ali nešto kao 1, 2, 3.

Princip je taj da djetetu brojiš do 3 kad je neposlušno i kad dođe do 3 stavis ga u sobu ili na posebnu stolicu onoliko minuta koliko ima godina ili mu nešto oduzmeš (crić, igračku, slatkiš...). Znam da to i nije nešto novo ali moram priznati da ovo brojanje najviše pomaže RODITELJU! Dok tako brojiš, nećeš izgubit živce i počet bezveze vikat. Tada te djeca uopće ni ne slušaju, a ti samo vičeš i sve više se živciraš jer vidiš da ništa ne pali!

Moja kćer je u prva tri dana svaki put došla do 3, ali nakon par dana se smiri i posluša već na 1 ili 2.

Samo moraš biti smiren i dosljedan. Jer kad vidi da gubiš kontrolu, gotov si...

SAd čekam da mi mlađa kćer dođe u te godine i počne se borit s nama!!!

Ovo brojanje nije uopće loše, samo u kriznim situacijama to zaboravim...
Danas je tak jako ugrizao Ivu za prstiće da nisam znala bi li plakala zbog nje, bi li urlala na njega (jer svaki dan bar 50 puta dnevno prolazimo temu oko seke, da se nju ne smije jako stiskati jer je mala, da ju ne smije gristi kao uostalom ni ikoga drugoga i da on nije nikakav lav ni ljuti pas s oštrim zubima). I eto ti ga na, u jednoj jedinoj sekundi ju je tak ugrizao, btw. njemu je to samo igra, da su joj suze krenule istog trena a od jačine plača nije mogla ispustiti glas neko vrijeme...
I kaj da u toj situaciji ja njemu brojim...??? I dokle to objašnjavanje? Stvarno se i MM i ja potrgamo oko razgovora i objašnjavanja.
Moram teška srca priznati da jedva čekam da krene u vrtić da se malo izdivlja jer sam na rubu živaca...A volim ga najviše na svijetu, tužna sam navečer kad legnemo u krevet ili ga gledam dok spava (trenutno oboje spavaju) što trenutno prolazimo kroz takvu situaciju i stalno se pitam zašto je to tako i dokle će to trajati...A s kojom god da se frendicom čujem a ima dijete tih godina a bez obzira na mlađeu seku ili brata, sve su u istim problemima.

ana :love:
Probaj to jednostavno shvatiti kao jedan teži period koji morate proći. Ne znam kaj drugo da ti kažem.
A ovo za brojanje... ne znam, bilo je već i na forumu govora o tome, i mnogi su rekli da je metoda efikasna, ali kod nas nikako ne pali. Ako počnem brojati, histerično počne vikati: "Nemoj brojati! Nemoj brojati!", ali ne prestane s ponašanjem zbog kojeg sam počela brojanje. Izgleda da ga ta metoda kao takva jako iritira, a to me ne čudi - ja bih poludjela da meni netko tako broji :mrgreen:

Draga ana, živce na hozentregere pa polako. Proći će to. Držim fige

Ana,
Mija je u istoj situaciji od kad se rodila Jana. No sad nakon 5 mjeseci stanje divljaštva se smirilo. Upoznale smo se s novonastalom situacijom (Janči) i sad sve bolje funkcionira.

Btw, danas sam srela tetu iz vrtića i kaže kako se na Miji ne vide promjene ponašanja u vrtiću, da se obično djeca povuku u sebe ili podivljaju,
ako za svoje ponašanje ne nađu razumjevanje doma. To me zapravpo jako razveselilo jer se ona ponaša lijepo dok je vani, a doma ima slobodu izraziti se jer zna da je shvaćamo. Pa neka te to utješi. Mene je. :love:

Ovo sa griženjem mi je jako poznato! Ja isto imam curicu od 11 mj. i ne znam koja im je to svima fora griženje. Ne znam ni gdje je to mogla vidjeti. Na stariju mislim

A što se brojanja tiče- po knjizi ne treba brojati u situaciji kad udara ili grize jer mu time u biti daješ šansu da to ponovi.

Nije da ti ja sad tu propagiram neke metode nego samo kažem što je nama barem malo pomoglo.

I moja kćer meni viče "nemoj brojat", ali to je i za očekivat jer zna što slijedi- ili nema igračke ili je malo maknem u drugu sobu.

Nakon par dana stvarno funkcionira.

Skroz te razumijem da ti je poslije žao i grozno se osjećaš kad se sve smiri i misliš kako ste bolje mogli provest večer a ne u objašnjavanju i vikanju, ali neka te tješi da to prolaze sva djeca.

Sretno!

meni moj 2,9 -ogodišnjak ima užasnu fazu (iako je super lao odgojivo dijete). Koristim metodu 1,2,3 kao i Anci i pomaže, ali on ima foru :bacit ću te u more date pojedu ribe, ne volim te i sl. gdje me želudac zaboli. zabranjujem da to govori, a opet bih mu htjela omogućiti ispucavanje frustre. ne dopuštma huliganstvo, al je teško za pop...

Anci pa zato sam se i otvorila temu da mi date savjete i metode. :* .

Da se pridružim. Kombinacija trudnoće (kada joj svi oko nas, na moj užas, govore da pusti mamu na miru i kako ju mama ne smije nositi zbog bebe i da neka me pusti da se odmaram) i privikavanja na vrtić.

Kao da traži povod za uzrujavanje i protest. Tipa, ona želi obući cipelice koje smo prije tjedan dana bacili jer su imale rupu na džonu (a prije toga kupili nove). Oblačenje, jelo, hodanje,.. što god.

I ja polako otkrivam toplu vodu. Nošenje. Kao čarolija. Što ju više nosim, to je veći :saint: . Nevjerojatno. Preventivno nošenje i sve je glatko. (ona ima 14 kila, trudnoća je još friška. svejedno nije lako, ali ponekad i pomalo mogu. pa ju uzmem i grlim dok hodamo u drugu sobu. i skužila sam da joj gotovo svaki put kažem kako mi je lijepo kad mi je tako blizu (to dođe spontano). na to se sva privine uz mene i odma je nekako mekša.

Eto, ja otkrivam toplu vodu. Pokušajte pa javite jel pali i kod drugih.
(da ne bi bilo zabune, Neva je nošena od rođenja, u kolicima bila možda desetak puta, sve u marami.. ali već dugo je većinom na svojim nogama)

Ne znam ni ja što s tim "ne volim te". To mi je počela govoriti tek prije par dana, a u ovih zadnjih par dana jako je izražena ljubomora. Sad je i počela seku lupat, gurat (a seka tek prohodala pa je klimava).

Prije je znala tati govorit da ga ne voli i da voli samo mamu pa smo prvo probali joj reći kako je to ružno, ali nije upalilo pa smo počeli "u redu ako ga ne voliš, ne moraš, ali ne možeš napraviti to i to ako tata neda". I više mu ne govori.

možda se samo poklopilo da sam joj ja nešto zabranila ili sam više pažnje posvetila sekici, a moram kad želi hodat a moraš je pazit...

E sad sam baš razvezla...