I šta mu/joj fali? (kako se nositi sa okolinom)

Ovu rečenicu ne mogu smisliti. A čujem je gotovo svakodnevno.
Naime, moja se rodbina osjeća pozvanom komentirati svaki aspekt odgoja moga djeteta-jedanaestomjesečnjaka, i to mi je počelo užasno smetati. Umorna sam od objašnjavanja (ionako im nijedan moj argument nije uvjerljiv). Skoro svaki dan slušam:
-jesi mu stavila soli/šećera u hranu? Ne, zašto? Pa to je skroz bljutavo! Jadan, čime ga hraniš! Mora svaki dan jesti meso! Hoćeš da mu ja napravim hranu pa da vidiš kako će sve smazati?! Pa i vi ste odrasli na kravljem mlijeku/medu/(kršitelj koda)u/šećeru/keksu... i šta vam fali?
( a djetetu dajem samo zdravu hranu, i trudim se nalaziti što kvalitetnije proizvode)
-pusti ga da plače, kad se isplače zaspat će sam. I vi ste plakali, i šta vam fali?
-do kad ćete ga voziti u tom koritu (AS), od toga se krivi kičma. I vi ste se vozili bez AS, i šta vam fali?
-zašto nema hodalicu? I vi ste bili u hodalici i šta vam fali?

Ima toga još, i još, i još...
Kako se vi nosite sa okolinom, ili samo ja imam tu "sreću" da me smatraju budalom koja pojma nema ni o čemu?

moje dijete, moja odgovornost
dalje ne raspravljam

Nazalost nikako :evil: nakon takvih recenica ventiliram doma jos pol dana (ili vise zavisno od provokacije).

htjela sam napisati par dogajaja vezano uz rodbinu i dobronamjerne savjete stranaca u vezi hodalice no odustala sam kako ne bih poticala mrznju na forumu :P

Kad imam živaca, objašnjavam, kad nemam, prešutim - i naravno radim po svom 8)

Kako kada. Nekad lijepo, nekad odrešito. Ali point svih mojih odgovora je da su oni radili onako kako su mislili da je najbolje, a ja isto radim onako kako mislim da je najbolje za moje djete. Kao što reče mgrubi: moje dijete-moja odgovornost. A vi ak hoćete po svom, rodite si jedno pa radite kako vas volja ;)

Samo probaj odgovarat coolerski, nemoj im dat da te živciraju jer će to oni shvatiti kao tvoju slabost i biti još napasniji. Osmjeh na lice, zahvali na sugestiji i piči po svom :*

pa odgovoriš jednostavno: šta nam fali? :aparatic:

Citiraj:

---

MGrubi prvotno napisa

moje dijete, moja odgovornost
dalje ne raspravljam

---

x

Ne opterećuj se s glupostima :heart:

I ja sam se u početku živcirala i pravdala svaki svoj postupak,a sad mi više ne pada na pamet.
Ustvari,sad im već i Roko kaže šta se smije,a što ne :mrgreen:

Pravo veli Kloklo-ako pokažeš da ti je stalo do njihovog mišljenja,odnosno da te brine ili pogađa to što ti govore,još će više navaliti. Dakle,ne obazirat se i pravit se da ne čuješ :)

Citiraj:

---

Mamita prvotno napisa

pa odgovoriš jednostavno: šta nam fali? :aparatic:

---

upravo sam to došla napisati.

a što njemu fali?

E da... i mene to jako pogađa. A iskreno najviše me pogađa to što takve lekcije dobijam od prijateljica, mojih vršnjakinja i mlađih. Očekivala sam ih od moje mame (koja me je raspametila koristeći internet i printajući mi stranice sa Rode - mislila da ne znam za Rodu) i od sveki (koja je daleko i retko se viđamo). A dobila sam ih od frendica :( . Ja nemam drugi način osim izbegavati takve susrete, a sad mi je već ponekad mrsko da se javim na telefon.
Malopre me zvala frendica i onako prepotentno mi izjavila da je srela neku xy i da eto ona dohranjuje malog jer joj mleko nije kvalitetno, i da eto moja priča da nema nekvalitetnog mleka nikako ne stoji. Sva je bila srećna što može da mi kontrira :/
upornamama :love:

Pogledam osobu i mrtva ozbiljna preokrenem očima u stilu-ne davi. Obično tu prestaje daljnja konverzacija, ponekad i na duže vrijeme.
Ako netko lijepo pita onda mu lijepo i objasnim.

Ja sam prešla u fazu kada se smijem na takve izjave. Priznajem, prije su me izluđivali, ali sada uz posao i dvoje malih nemam vremena za gluparenja.
Što odgovoriti svekrvi, nego se smijati, kad ti kaže: "Kako mali ide spavati? Samo ga spustim u krevetić i on sam zaspe, tako bi trebalo."
(kad je mama doma, onda zaspe na cici, a drugima (tati i teti koja ga čuva), ako zaspe, zaspe od umora, nakon što ga ovi nosaju i plešu i nosaju i nosaju i nosaju i nosaju)

Citiraj:

---

mahima prvotno napisa

Kad imam živaca, objašnjavam, kad nemam, prešutim - i naravno radim po svom 8)

---

i ja.

Na početku me živciralo do bola.
Sad - na jedno uho unutra, a na drugo van.

Ma nekima se izlajem,a drugima šutim ....i po svome! :mrgreen:

ako želim biti pristojna (a obično ne želim), kažem da mislim da je tako za F bolje, a u onoj drugoj većini slučajeva, kažem: da li sam tražila savjet? nisam!
tu 99% njih shvati da sam ja malo čudna, i da je sa mnom bolje ne raspravljati :mrgreen:

Nekad sam se pokušala "obraniti" argumentima, a sad primjenjujem metodu - "zašto imam dva uha" - da na jedno uđe, a na drugo izađe...i još se k tome poštedim konflikata :mrgreen:

Meni je to jako smetalo, jako sam se živcirala, i pokušavala objasniti da nauka napreduje, da se sve to mijenja, ... Ne pije vode :nope:
A onda je MM je smislio odlično poređenje, na koje pametne sugestije odmah presahnu. (nije više mogao durat' da sam ja stalno iznervirana rodbinom i "savjetima")
Na "to treba tako i ja sam to svom djetetu tako i šta mu/joj fali" on samo ispali"Imate li vi u kući TV u boji?" Prvo nastane :zbunj: Onda naravno "da, a što?" "Jeste li ga imali prije 30 godina?" "Ne" "E, ako je TV industrija mogla uznapredovati za 30 godina, onda je, valjda, mogla i pedijatrija!"
Tu se nekako tema naglo okrene na nešto drugo... :aparatic:
Ja :heart: MM!

Eh, nije baš jednostavno. Sve sam navedeno već isprobala, kad pitam "a šta njemu fali?", kažu:"to sad ne možeš znati, ali vidjet ćemo za par godina."
Kad kažem da je znanost napredovala, kažu "da, a šta će govoriti za 10 godina-da ovo što danas govore nije točno!" itd.itd.
Sjećam se prvog dana kad sam došla iz rodilišta, (naravno, svi su se uredno nacrtali vidjeti bebu) maleni je zaplakao i ja sam počela dojiti. Reakcija moje majke je bila:" Dojiš?! Ajme, ne bi ja..." I dan danas mi kaže kako je dojenje precijenjeno i kako su to sve gluposti.
Bila bih najsretnija da uspijevam primijeniti metodu "na jedno uho unutra, na drugo van"...

Da li živite svi zajedno? Svekiji, tvoji, vi?

Citiraj:

---

upornamama prvotno napisa

Bila bih najsretnija da uspijevam primijeniti metodu "na jedno uho unutra, na drugo van"...

---

Da, nije lako, al meni se od svega što se u toj situaciji može učiniti, učinilo najpametnije....

A da im otvoreno kažeš
:"Gledajte, nemojte se ljutiti, ali ne želim ničije savjete. Ako nešto budem htjela pitat ću, u protivnom molim vas da mi se ne ptljate u odgoj djeteta jer je ono moje i moja je briga".
Nekako vjerujem da bi na to svatko iole normalan prestao s dosađivanjem.

Ja sam se uzasno nervirala na pocetku, i sad me zna uloviti ali puno manje ... sad sam vec toliko oguglala da obicno klimam glavom na svaki savjet i nista ne komentiram, jer sam nakon toliko zivciranja shvatila da nema smislaaaaaaaaa

Najvise od svih me razocarala moja mama, koja je jedna divna zena i mama ali pokusaj edukacije o dojenju je zavrsio jako neslavno uz sve moje postivanje da je ona nas rodila u vrijeme kada se mislilo da je adaptirano bolje ... kada je L. jako povracala i zavrsili smo na Hitnoj ona je onako dobro majcinski rekla 'Pa mozda joj ne pase tvoje mlijeko.' i na moj komentar 'Mama, moje mlijeko je napravljeno bas za L.' je rekla 'Pa to bi tako trebalo biti ... ali mozda nije.' ... to me dotuklo i ne zelim vise objasnjavati ...

momtobe, mi živimo sami, ali to ih ne priječi u dijeljenju savjeta telefonom ili osobno kad se posjećujemo.
ana.m, i to sam pokušala, zaista ne daju savjete prvih par dana, ali onda opet sve po starom.

Jednostavno nemamo "oruzje" za borbu :mrgreen:
oni su nas odgojili - i dobro smo ispali, a nitko ne zna kako ce nasa djeca ispasti :roll: :evil:

Ja odma kazem da ja uopce nisam dobro ispala. Da su mogli puno bolje.

upornamama, nisi jedina... :love:

Čujem te komentare skoro svakodnevno, a voljela bi reagirati, a ne mogu, pa većinom ignoriram, napravim po svom, uzmem malenu i odem u sobu plakati...i razmišljam o budućnost kada ću im moći reći "Bila sam u pravu..."

Ne da mi se svađati, ali mi se i ne da njih slušati...

imali ste svoju djecu? - ja vam se nisam petljala u odgoj
imaš djecu? - odgajaj njih...
nemaš djecu? - rodi si svoje, pa ga odgajaj po svom


:x

Citiraj:

---

marta prvotno napisa

Ja odma kazem da ja uopce nisam dobro ispala. Da su mogli puno bolje.

---

:lol:

Meni se juče MMova kuma zgražala zašto Nađi ne dajem bombone!!! Kad sam se ja njoj zgrozila, pita ona mene: Pa kad kažeš bombone na šta prvo pomisliš? Na decu jel tako? Jok, na kvarne zube... Nije me više ništa pitala.

Ali fakat je teško, ja se klanjam vama koje ste cool (možda to dolazi vremenom), meni ide para na uši jer osim MMa i mame nemam nikoga u okolini ko deli makar neke moje stavove. Prilično sam usamljena i ma koliko u društvu ja izbegavala priče o deci svi nekako to potežu i onda me kritikuju. Nekad mi stvarno dođe da plačem, makar znam da ja za svoje dete radim najbolje, malo me frustrira cela ta konstantna kritika. Imam utisak da svi čekaju da se "okliznem" pa da počne "rekli smo ti..." priča. (Kao što su me, kada je Nađa dobila dijagnozu ADa svi napali da je to zbog kuce koju imamo i da sam trebala da je izbacim pre nego što sam se porodila :shock: )

Citiraj:

---

upornamama prvotno napisa

Bila bih najsretnija da uspijevam primijeniti metodu "na jedno uho unutra, na drugo van"...

---

misliš kao ja? :mrgreen:
ja takve komentare ne čujem jer ih, valjda, ne želim čuti.
ne vjerujem da su baš svi oko mene razumni i suzdržavaju se od komentiranja.

Citiraj:

---

marta prvotno napisa

Ja odma kazem da ja uopce nisam dobro ispala. Da su mogli puno bolje.

---

:lol: ovo je genijalno!

ja sam od jedne frendice prije par godina dobila po nosu, riječima: ti uopće ne možeš pricati o tome, kad nisi majka!

mene je to, iskreno receno, prilicno pogodilo. odsutila sam i nisam se vise petljala.

o cemu se radilo? sto je bio moj grijeh, gdje sam joj "solila pamet"...

rekla sam joj da se dijete ne smije vaditi iz AS za vrijeme voznje i da sam ih (nju i dijete) kojim slucajem ja vozila u svom autu, da ne bih dozvolila da to ucini /kao sto je ucinila u autu nase zajednicke prijateljice/.

Nema lijeka...Budi uporna i ignoriraj opaske, pa se nadaj da će im dosaditi! ;)

Evo meni je jucer trenerica u skoli rolanja rekla da nisam normalna jer dojim svog skoro 18-omjesecnjaka. Onako, finim tonom, pitajuci moze li mi nesto reci jer je nacula moj razgovor s prijateljicom o uspavljivanju na cici.

Sto da joj kazem? Mlada je, djece nema, ne tako davno i ja bih mozda mislila da se djeca doje do godine maksimalno, mada se to nikad ne bih nekom usudila reci, posebno na taj nacin. Ja sam se samo nasmijala i kimnula glavom. Sto cu se uopce trositi na objasnjavanje kad znam da ce biti uzalud.

Oni koji su mi bitni postuju moje stavove, a nikad ne bih ni dozvolila da mi netko tako popuje. Mislim da moras biti siguran da je ono sto radis ispravno, ona te tudji komentari nece moci pokolebati.

Mene su najviše pogađali komentari moje mame nakon poroda.
Imala sam velikih problema s dojenjem, mastitis i sve što ide uz to (plave cice od masiranja,temperatura 40 C , završila na hitnoj itd).Pokosila me komentarom: "Vi mladi danas možete i dva fakulteta završiti, a ne znate šta bi s djetetom kad ga rodite!" :evil:
Dan danas mi te riječi zvone u ušima..
Na komentare meni nebitnih ljudi se ne obazirem. ;)

Mi smo otkantali pola rodbine i okoline :lol: .Živimo svoj život i družimo se s istomišljenicima i ne nametljivim ljudima.Stvarno nismo mogli slušati komentare: šta još dojite pa dijete ima 17 mj. i sl. :evil: Sa takvima držimo se na distanci pa valjda kuže da ne želimo dublje diskusije.Znamo da to zvuči jako drastično ali stvarno nismo više mogli izdržati petljanje rodbine ,pokušaj vožnje bez AS i pokušaje petljanja čak u našu intimu.Smatramo da svako ima pravo na svoj izbor i da drugi nemaju šta petljati po tome pogotovo o odgoju djece. :heart:

Citiraj:

---

summer prvotno napisa

Mislim da moras biti siguran da je ono sto radis ispravno, ona te tudji komentari nece moci pokolebati.

---

Ne radi se o tome hoće li me nečiji komentari pokolebati ili ne-neće. Radi se upravo o tome da sam ja sigurna da je to što radim ispravno, educirala sam se o tome i znam zašto nešto radim tako kako radim, i zbog toga mi teško pada da se moje mišljenje ne poštuje i da me se tretira kao malo dijete.

Citiraj:

---

upornamama prvotno napisa

Citiraj:

---

summer prvotno napisa

Mislim da moras biti siguran da je ono sto radis ispravno, ona te tudji komentari nece moci pokolebati.

---

Ne radi se o tome hoće li me nečiji komentari pokolebati ili ne-neće. Radi se upravo o tome da sam ja sigurna da je to što radim ispravno, educirala sam se o tome i znam zašto nešto radim tako kako radim, i zbog toga mi teško pada da se moje mišljenje ne poštuje i da me se tretira kao malo dijete.

---

Oprosti, nisam mislila direktno na tebe. Ima i onih koji se (nazalost) kolebaju i traze opet potvrdu svojih stavova, ili cak popuste.
U tvom slucaju ja bih se postavila ostrije, kad vec oni ne postuju moje misljenje, i 'otpilila' njihove stavove kao nazadne, zastarjele, i meni totalno nezanimljive, sa stavom, 'ni u snu ne bih radila kako mi vi savjetujete'. Mozda ih to obeshrabri?