Printable View
Jučer smo imali saobraćajku. :(
Nije bio strašno, i hvala Bogu, svi smo dobro i zdravo. Ali dijete je u vidljivom šoku. Trebala mi je cijela vječnost da ga smirim. Toliko je plakao...
I sad cijelovrijeme ponavlja: mama, bijo je sudaj, došla pojicija, bum je bijo, jazbijo se auto... :cry: Noćas je čak u polusnu to ponavljao.
Srce mi se slama kad ga slušam.
Kako da mu pomognem da se nosi sa šokom?
Nisam neki stručnjak, ali rekla bi: samo nježno i budi uz njega. Samo ga nježno prigrli i pusti da kaže što treba, isplače ako treba. Ne treba mu puno riječi, njegov mali mozak zapravo to može i zna sam (događaju se i strašnije stvari koje oni mogu preraditi), a sada mu samo treba sigurnost i zapravo potvrda da taj njegov strah/šok nije ništa neobično, ali isto tako i da je sada sve u redu.
uff sreča pa je sve ok :love:
uf :love:
samo budi uz njega, probaviti će to njegov mozak , postepeno
normalna je takva reakcija
To sto prica o tome je izvrsno. I pusti ga da prica. I potici ga.
Tako je, to treba izici van. Proci ce i brzo ce zaboraviti tu temu odnosno sjetit ce se tu i tamo, ali bez trauma.Citiraj:
ninet prvotno napisa
Mi smo imali ovo ljeto saobracajku, na autoputu, bilo je vrlo dramaticno, prevrtanje, auto potpuno razbijen, krv posvuda, no na srecu klincima nije bilo nista, a mi roditelji ipak samo lakse ozlijedjeni.
Prvo su bili u soku, poslije tihi, zatim je dosao period od 2-3 tjedna razgovora, a poslije sve OK, voze se i dalje u autu, bez straha, tu i tamo spomenemo nesrecu, vidim da sve pamte, ali je to spremljeno u "arhivu", nije ostala paranoja.
probaj mu objasnit kako to nije ništa strašno, kako se nikome nije ništa dogodilo, a da će se auto popravit.
znam iz iskustva jer smo mi imali prometnu 1.11., cura nam prisikla put i dobrano smo razbili auto.
srićom, mala u sidalici nije uopće skužila udarac, a bome je bio dobar sudar.
e kad se već dogodio i kad nikome nije bilo ništa onda smo izašli vani i kad je šefica vidila razbiveno auto - ajme i kuku suza njenih.
udri ona u plač ko će popravit naše auto, aaaaa razbilo se auto (koji je ona materijalista :lol: ) i tako u krug.
i onda pričaj s njom kako je to samo auto, kako ćemo ga odvest u doktora-mehaničara za auta, on će ga pregledat, popravit i da će bit još ljepši nego je bio prije. i nekako se smirila kad je valjda skužila da se mm i ja ne uzrujavamo (iako sam ja dimila na uši zbog sudara i tuđe nepažnje, pogotovo što je mala bila u autu. ko da netko zna ima li diteta u autu kad mu prisiče put).
btw, posli je svima pričala kako nam je rodica (na kraju se ispostavilo da su mm i ta cura rođaci neki daljni) prisikla put. :mrgreen: