treba mi vaše ohrabrenje...(istra)
Bok! ja sam nova na forumu, puna strahova...
naime, imam 26g. sina od 13mj. i ja i suprug želimo usvojiti dijete :)
Od kada znam za sebe željela sam proć iskustvo tudnoće i poroda, i usvojiti barem jedno dijete.
Živimo u stanu velike obiteljske kuće, moji roditelji su kat ispod nas, i jako smo povezani. Njihovo je mišljenje da nitko nije lud da usvaja dijete kada može imati svoje, i samo sikću otrov kada ja to u šali napomenem.
Već su počeli gnjaviti kada će dobiti drugog unuka (inače su diiivni baka i djed, pomažu nam i jako paze slijediti naš stil odgoja).
Stalno sam odgađala kada ću im reći da planiramo usvojiti, a sada već E. ima 13mj. i vrijeme je tu...sa gomilom mojih strahova od njihovih reakcija i mučnih razgovora. :evil:
Ljudima nije jasno koji mi je vrag da usvajam ako mogu imati svoje, zastrašuju, filozofiraju ali dobro, moji su stavovi previše snažni i jedino mi se teško suočiti s roditeljima.
Bilo bi mi lakše reći da imamo probleme i da ne mogu ostati trudna, nego da ne želim više rađati.
Ali ne mogu ja lagati, ni za sitnice a kamoli nešto tako.
Prijatelji su govorili, čekaj da budeš trudna, pa će te proći, pa čekaj da rodiš, kad dobiješ svoje, proći će te, ali na pomisao da postoji neko dijete kojemu treba obitelj, srce mi kuca ko ludo, oznojim se, i luda sam od uzbuđenja.
Znam da je to moj zadatak, znam da ima ljudi koji to ne mogu, i to je u redu, ali mi možemo, znam da će to dijete biti beskrajno voljeno, isto kao i naš mali puzavac :)
Ja i MM poštujemo tuđe odluke i nikada se ne petljamo, no moji roditelji su najpametniji, oni znaju najbolje za mene, i moram napraviti prvi korak, a ne znam kako.
Ufa
:cry:
