mama,mama i samo mama

Imamo 2,5 godine,blizanci,rastemo okruzeni sa puno ljudi:djevojka koja ih cuva,bake cesto,ostaju sa njima bez problema,imaju lijepi ritam,zna se kad je doručak,igranje,šetnja,za ruckom sami već kažu da idu spavat,djeca za pozelit sve dok se ne pojavi mama.Tada nastaje tarapana:ispadi ljubomore,traženje da ih nosim,navečer moram sa njima leći dok ne zaspu(što naprimjer nije potrebno ako ih čuvalica stavlja ako sam ja na putu) i to moramo biti zagrljeni i stisnuti (to mi nije teško,naprotiv,uživam u tim našim trenucima maženja,samo želim reći kako nitko više za njih ne postoji) Ja radim od njihove godine dana ali svaki,ali bas svaki slobodni trenutak je posvećen njima.Ima li sličnih situacija i da li ste pustile da ta faza prodje ili ste nekim mjerama ih pokušavale odljepiti od sebe?Ja npr. kad dodjem sa posla popodne doma više nemam šanse izaći bez njih,npr.u dućan....
hvala i pozdrav!!!!!

Imam jedno dijete, iste dobi kao tvoji, radim od njenih 6 mjeseci i situacija je ista, potpuno ista...

Ja imam apsolutni monopol nad svim njenim aktivnostima, ponekad mi se čini da to graniči sa terorom :oops:

Nadam se da će ipak "stisak" malo popustiti.

Ja znam da je teško, ali isto tako mislim i da će to proći s vremenom.Kod nas je slična situacija.Kada mene nema sve je 5+, baka, tata, spava se bez cice i bez problema, ne nosa se na rukama nego se šeće i drži za ruku,no kada dođe MAMA sve ostalo nije važno.Mama nosa i kuha i igra se istovremeno, jer se samo MAMA traži.Tata se ludira i radi akrobacije i to je zanimljivo jedno 5 minuta i opet MAMA.Kada trebam nešto obaviti odlazim to obaviti direkt s posla, jer kad jednom dođem doma, drame su ako ponovno negdje izađem bez nje.No meni je to za sada izdržljivo i nije tako strašno, nekako sam se navikla da smo "sijamski blizanci",a i neće vječno biti tako, narasti će i to će proći!Hoću reći da mislim da je to oubičajena i normalna situacija za tako male. :)

Trenutno smo u fazi da npr.ne usudim se sama sa njima u grad....jer nakon 3 min biti ce :nosi me!!!!a dvoje ih je,dok npr.to mm-u nece napraviti a o cuvalici da i ne govorim,oni naprave takve setnje na kojima bih se i ja umorila i nema drama,kapriciranja,nosenja.

Ista je situacija i kod nas!!

Samo mama, mama kad sam u blizini..evo neki dan dolazim po njega kod bake i dede i deda ga hrani i čim sam ušla u stan Jan će "Mama hrani"..kao i jučer dolazim doma i Jan neće bananu od tate nego čeka mene da mu dam...
Nema šanse da ga tata uspava, to se još nije dogodilo dok sam ja prisutna,a, ujutro pogotovo, mi je stalno za petama, nosio bi se, pa ga zovem malim majmunčićem-jer fakat tako izgleda kad mi se objesi oko noge :mrgreen:
Mene više zabrinjava, što sam čula, da sva djeca imaju "fazu tate" ali moj Jan ne...

I isto je sve normalno kada mene nema a Jan još i ide u jaslice...

Vjerojatno im fališ. Djeca jako trebaju roditelje, pogotovo mamu, a uz današnji luđački tempo života većina djece više viđa druge ljude nego mamu koju vidi 3-4 sata na dan.

Moj je cijeli dan sa mnom, ali mu fali tata - čim MD dođe s posla, odmah se zalijepi za njega i ja više ne postojim, siroti MD ne može ni otići na WC ili pojesti u miru...

Nemoj ih "odljepljivati" od sebe, odlijepit će se tako i tako za koju godinicu... :*

Slažem se s Lunom u potpunosti.
Ja imam dvije kćeri i obje su takve. Dođem doma u 17 h i stvarno sam malo s njima. I uspavljujemo se skupa, nas tri.
Starija (3.5 g ) je još više vezana za mene (ili mi se to tako trenutno čini) pa bez nje- nigdje!

i ja se slažem s Lunom!
E ima 14mj., ne radim i po cijele sam dane s njim, oko 18 i 30 uzme ga moj tata pa idu u dvorište u zimsku kuhinju, tamo dođe i baka i pradjed, a ja doma radim i dođem po njega oko 20 i 30, ma on me samo pogleda i ko te šljivi mama, on ima posla, i obožava biti s njima.
Da radim mislim da bi imala istu priču kao vi!
Samo nastavite biti čim više s njima jer im ništa ne može nadoknaditi mamu :heart:

Osobno također mislim da nitko i ništa ne može zamijeniti mamu. Moj je doduše prije tjedan dana tek proslavio prvi rođendan, ali polaže na mene apsolutni monopol. Bude s bakom, tatom, sve je ok, divan i krasan, a onda se ja pojavim na vratima... Rukice su u zraku, suze u očima, nema mira dok ga ne uzmem. Najgore mi je noću, već sam sva izvan sebe. Spavam s njim u krevetu, od prvog dana je htio samo moju cicu i nikakvu dudu varalicu... Čim se iskradem, nakon pola sata već se čuje stenjanje i cendranje. Nemam ni poštenih sat vremena za sebe.
Ali s druge strane si mislim - to će razdoblje tako brzo proći. Neću se ni okrenuti, a on će već biti mali, tvrdoglavi jarčić, imat će neki svoj film u glavi, možda će se i više okrenuti tati, a ja ću malo po malo biti gurnuta u stranu. Iz tog razloga u svakom danu nastojim pronaći što više veselja, dati mu svu svoju ljubav i pažnju, pa čak i onda kada mi dođe da od iscrpljenosti lupam glavom u zid.

mama je mama :heart:
moji tu riječ izgovore bezbroj puta dnevno ... pa makar i baka i tata bili uz nas ... mamasanje ne prestaje :mrgreen:

A kad kod nas počne "svađa" :
Lana: Moja mama!
Lucija: Moja mama! i tako bezbroj puta ...... :love:

Sandra, kod mene isto tako!

OT, ali podsjetile ste me na Simpsone, kad Homer upada u svadju Barta i Lise i pita zasto se svadjaju - a oni ce: Svadjamo se tko te vise voli.
Homer se cijeli raznjezi i ostavi ih - a Burt opali Lisu i kaze: 'TI ga vise volis!' - 'Ne, TI ga vise volis!' :mrgreen:

Mi nismo u samo mama fazi - povremeno uleti i to, ali ne precesto. Kombinira mene i MM da se nitko ne uvrijedi - ali uspavljivanje, tjesenje i slicno su samo moje podrucje.

I mi smo upravu u fazi mama i tata. Kad smo oboje doma ne da nam ni na wc. Želi da smo stalno svi zajedno u sobi i da se igramo. Ne da nam ni diručkovati ni ručati, lovi nas za ruke i govori igati. :)
Navečer obavezno maženje. ...
Ako joj pojačano treba moja ili MM pažnja, damo joj makar nas ponekad iscrpi do kraja. Ali draže mi je to nego da me ne treba.

Mene Viktor ceka gole guzize da se vratim s posla i ja mu obucem gace nakon piskenja....
Ako mu tata pokusa prici za to vrijeme odmah je "Nemoj ti glupac jedan, mama ce!!" :/

Samo mama.....a meni kako stomak raste postaje sve teze....

Nemam nikakav pametan savjet, samo da te utješim
da je i kod nas isto. Doduše, kad je deda u blizini, onda
nitko više ne postoji (sve, ali baš sve mu dopušta :x );
inače mameče do iznemoglosti. Baka mu kaže da ga voli, a on
se dere NE, NE, MAMA, MM ga hoće obuti, opet ista priča i tako unedogled.
A ja sam zbilja puno doma.
Jučer navečer nije dao MM-u niti da ga stavi u vreću prije spavanja.
Stalno mu govorim da ga svi volimo, tata, baka, deda, mama...
a on ne pa ne

a ja već krenula 'prigovarat ' MMu da je sigurno nešto krivo u njhovom odnosu kad toliko želi biti sa mnom, a tata pali samo kad smisli stvarno dobru foru.

Kod nas je to nakako raspodjeljeno, fala bogu. Nakad ga čopi faza mama će a nekada tata će.
Ali recimo kad je kod bake i dede ili sa drugima dok nas nema je super čim se mi pojavimo nema šanse da neko drugi nešto napravi samo ili mama ili tata.
Baš sam neki dan komentirala MM jadan D stalno ga neko ljubaka ili mi ili bake i dede. Jer znam ja kad sam bila mala nisam to baš voljela.
A on meni veli kak mu je jedna kolegica rakla da ga treba sada maziti i ljubiti dok se još da jel uskoro to neće biti tako.
Tako da su to sve faze koje prolaze i kad prođu ona ćemo htjrti da se dođu mazti, ali oni neće htjeti.
Uživajte dok možete.

Mi smo od rodjenja u "mama" fazi... S tim sto, kad tata nesto uradi (obuce je, obuje), to mora da se "ponisti" pa mama ponovo da uradi. Ako joj tata obuce jaknu, mora da se skine, pa da joj ja ponovo obucem....

I mi smo u fazi "samo mama".
Iako volim što je tako vezan za mene, to mi je i jako naporno, jer bez njega doslovce ne mogu nikuda. Puna kuća ljudi a on samnom na wc-u :roll:
Kad se zaigra odjednom u nekom trenutku skuži da nisam uz njega, prestaje igra i zabrinuto viče NEEEEEEE i počne me tražiti po svim prostorijama i kad me nađe okrene se i nastavi dalje gdje je stao :)
Ja radim kod kuće pa je možda zato takav, možda da nismo toliko zajedno možda ne bi bio, ili možda bi :?
Uglavnom uživam u svakom našem zajedničkom trenutku jer znam da nažalost neće trajati vječno :love:

Pink Panther ja imam trojčeke 2,9 godina i isto su u fazi mama - mama obuči, mama stavit na tutu, mama ovo, mama ono. I kolko god to volim i imponira mi tolko sam iscrpljena. Isto se nikam ne usudim s njima ni u dvoje jer će za 50 metara biti "nosimeeee"

sve je to tako bilo i kod nas, s vremenom oko 4. godine stisak je polako poceo popustati

evo jednog primjera, tata moze citati slikovnice za uspavljivanje, ali kad se ugasi svjetlo mora se mami zagnjuriti nos u vrat
sad se to moze i tati napraviti 8)

samo da dodam, nikad se vise nisam naspavala nego kad je ona pocela spavati cijelu noc, a zadnji cin uspavljivanja nije mogao proci bez mene 8)

ja sam na izmaku snaga,on je samo mama ,a ja imam i E!doslovno se događa da on sjedi u krilu ,a ja držim E i dojim ju!još joj govori da se ne gura jer ni on ne gura nju! :lol:

Ista stvar i kod nas! Imali smo jednu fazu kad je prihvaćao i tatu za puno stvari, ali kratko je trajala, tek koji mjesec. Sad, ako sam ja kod kuće, obavezno ću sve ja: uključiti crtić, napraviti klopu, ugrijati mlijeko, presvući pelenu, pusiti kad se udari... ma sve (al ništa od toga mi nije problem, samo da ne moram baš svako veče ja uspavljivati jer to grozno dugo traje :/ )... ako tata proba, to je otimanje, negodovanje, plakanje... pa nekad uspijemo s pregovorima: npr., tata će samo ispričati priču prije spavanja, a onda dolazi mama na uspavljivanje. Ili: tata će napraviti klopu, a mama će ti donijeti. Uvijek su tako neki pregovori, kompromisi. Nekad upali, nekad ne. Nekad je jako naporno, nekad je slatko...

Samo da dodam da smo u zadnje vrijeme dosta spominjali priču o braci i seki, da li bi želio i sl. Želio bi jako, i bracu i seku... Ali onda na kraju priče doda: "Ja ne dam baci i seki moju mamu!" :mrgreen: