20 mjeseci - prestali bez problema...

Drage mame, ovo je samo jedna poruka potpore za one mame koje bi već rado prestale s dojenjem iz razno raznih razloga, a ne žele/mogu/strah ih je kako će to njihovo najdraže podnijeti....

U 17. sam tjednu trudnoće i grudi su mi počele biti strašno napete i bolne, a kako trudnoća odmiče, tako me dojenje mog malog 20-mjesečnog sisavca sve više opterećivalo i postajalo sve bolnije. Nakon ugriza u polusnu pred 7 dana, te večeri nismo nastavili s dojenjem, toliko me bolilo da mi nisam ponudila cicu ni ujutro... iduće večer rekla sam mu da je cica bubana i da moramo čekati da ozdravi (dojim samo na jednu stranu već 10 mjeseci), maleni je malo protestirao i zaspao... i eto, prošlo je od tada 7 dana, a on više ne pita za cicu kao da nije nikada ni postojala...

Jako sam sretna da je sve tako dobro završilo i ovu pozitivnu priču pišem samo da ohrabrim majke koje iamju razloge i razmišljaju da prestanu, da možda neće biti tako strašno... eto nama nije bilo...

Pozdravi i puse svim produženim dojilicama :*

:)

Janko07, a koliko je cicao prije prestanka? Naime, moj B ima isto 20 mj. i noći su nam često nemoguće... stalno razmišljam kako smanjiti barem noćno dojenje, jer cica minimalno 4-5 puta. Po danu ovisi, kako kad, ali isto često traži, barem 3-4 puta. Ne bih htjela da mu odvikavanje bude stresno, a ni sama ne znam kako smanjiti...

Drago mi je da je kod vas tako dobro prošlo i čestitke na novom iščekivanju!

I mene muči kako prestati jer ne želim da to bude traumatično za njega :/ , noću su nam užasne, stalno se budi i prikopčava, ja sam neispavana i nervozna i ne vidim smisla u tome da sam stalno takva :(

Mi se isto lagano primičemo kraju. Patrik ima 19 mjeseci, a ja sam u 16 tjednu. Prije 2 tjedna sam poslovno otputovala u Varaždin na jedno noćenje i kad sam se vratila počeo je spavati noći skoro u komadu, a dojenje se svelo na večernje i eventualno jutarnje ako ne odem rano ujutro na posao. Nekad ga naveče MM uspava pa ga podojim samo ujutro. Uglavnom preko dana je totalno prestao tražiti, jedino je uporan još ujutro u polusnu. Neću forsirati prestanak, mislim da bih to mogla srezati ovog časa, ali i meni treba vremena da se naviknem na činjenicu da on više neće sikiti pa se eto zajedno polagano "skidamo" sa dojenja. Bez stresova, muke i suza. Trudim se kad god je moguće uskratit mu, a ako vidim da mu je baš stalo popustim. Ali napredak se vidi i sve više i više se odvikavamo. Meni je bolji takav jedan postepeni put i nadam se da ćemo kroz neko vrijeme uspjeti. Sretno i vama! :*

Još samo da napomenem da je moj razlog prestanka isključivo trudnoća i strašna fizička nelagoda prilikom dojenja. Ne samo bolne bradavice nego i nelagodan osjećaj. Više ne uživam i nisam opuštena pa mislim da nema smisla mučiti se i forsirati jer na kraju krajeva i Patrik osjeti moju nervozu i ne želim da mu zbog toga naše predivno dosadašnje dojenje ostane u ružnom sjećanju.

Quote:

---

Originally Posted by Ana :-)

I mene muči kako prestati jer ne želim da to bude traumatično za njega :/ , noću su nam užasne, stalno se budi i prikopčava, ja sam neispavana i nervozna i ne vidim smisla u tome da sam stalno takva :(

---

Nama je u odvikavanju strašno veliki faktor MM. On ga uspava i smiri kad god ja želim izbjeći podoj, a i za vrijeme mog puta je on odigrao jako veliku ulogu. Probajte možda prvo srezati te noći.

par puta je i dorian tako, po noci bi mu rekla da vise ne mogu, da sad spavamo, da sam umorna, i smirio bi se i zaspao. al bi ujutro trazio ko da se nikad nista nije dogodilo. ima valjda dijete kratko pamcenje :mrgreen:

neko vrijeme sam cak razmisljala da bi ga trudnoca malo odbila od sise, al sad mislilm da bi mozda bilo jos i gore. pa bi bio on frustriran, ja frustirana :/

mm ga jako cesto zna uspavati, ali usred noci ne pali nista, on se budi i u polusnu trazi cicu, i ne prihvaca nista drugo osim toga. sve drugo ga razbudi i onda ga ga stvarno nsita osim sise ne moze smiriti. al dobro je, barem uz sisanje zaspi. samo mi jos treba da se odvikne od sisanja, a ne navikne na nista drugo, onda bi stvarno bila u banani. :roll:

I mi prestajemo, i s jedne strane osjećam se grozno zbog toga jer mu oduzimam nešto što jako voli, a s druge strane mislim da nije miti prerano niti prekasno za prestanak i da će nam uvijek biti teško prestati, dali sad ili za par mjeseci. Sad mu je 18 mj. i bili smo razdvojeni skoro 2 dana i eto... nadam se da nisam pogriješila. ( Knedla mi stoji u grlu.) :cry:
Užasno je plakao predveče nakon kupanja i trgao se, jer to je njegovo doba za cici, a poslje se smirio i tako lijepo mazio. Milo moje maleno! :heart:
Sad se još bojim svog povratka sa posla, jer čim me vidi na vratima on bi svoju cici. Bit će dobro znam.:)
Javim kako je sve prošlo.