Lijen i nezainteresiran...?!

U zadnje vrijeme muku mučimo s Jankom i njegovom željom da nešto sam napravi, nauči...
Jučer smo mu recimo dali drvenu igračku, nešto kao kocke. Raznih oblika, ali imaju po sebi rupice, pa kao tiple (čavliće), kotače i uz to slike s raznim oblicima. Počelo smo s onim jednostavnim, tipa dvije kocke. A on. Niti želi pokazati da ga zanima, a i da bi složio neki jednostavan oblik treba mu sto godina. Da li očekujemo previše? Ne znam kako da vam opišem njega u toj situaciji. Faca neka tužna i izgubljena i sve nešto, ne mogu, ne znam, daj mi ti..Uspio je složiti 3 oblika ali uz takvu muku da je nama sve bilo mučno.
I nije samo to, dobio je bio role. U početku je bio sretan ali kada je vidio da to treba naučiti brzo je odustao.
Par puta je stao na role, naučio držati ravnotežu, ali nikako da shvati kako da se kreće. Niti želi slušati. Zjaka okolo totalno nezainteresiran.
Lakše je uzeti dva autića u ruke i voziti ih po stanu ili sve kocke koje ima razbacati po podu, ne daj Bože da bi možda nešto složio. "Mama daj mi ti" "Tata, ne mogu sam". Pa mu složimo, pokažemo i opet drugi put on čeka.
S bojama isto. Naučio je crtati Jožicu. Ono, točka točka točkica...I nacrta to, još par stvari i počne bjesomučno nabijati bojama po papiru. Tak nabija da ili probije papir ili potrga boje.
Ja vidim da je on pametan, slaže puzzle na kojima piše 6+, ali je tako lijen, tako nezainteresiran da nešto nauči. Evi recimo ljuljačka. Uopće se ne želi potruditi naučiti da se ljulja sam. Samo zove mene ili MM da ga ljuljamo i stalno mu govorimo kako da se ljulja sam, pokazujemo, pričamo, ali ne, njemu se nedaaaaa! Luda sam od tog ljenivitisa. Ljuta sam jer znam da bi recmio htio rolati, ali je ljena guza koja se neće potruditi.
Kako da ga motiviram, kada mu stojim pored njega i govorim mu i pokazujem kako da se npr. ljula, a on ne želi slušati i samo viče da neka ga ljuljam ja...

Ja bih mu za početak prestala pomagati u onim situacijama za koje smatram da može sam.
Ako neće sam neće uopće.
Onda će se ili početi truditi ili i dalje igrati samo sa dva autića. Ali i ti autići će mu brzo dosaditi ako će mu biti jedina zanimacija pa će biti prisiljen raditi i nešto drugo za što se mora sam potruditi.

Ja mislim da on samo traži više pažnje od vas. Zbog seke?

Citiraj:

---

Brunda prvotno napisa

Ja bih mu za početak prestala pomagati u onim situacijama za koje smatram da može sam.

---

Prestali smo. Jučer je takvu scenu deranja napravio u parku kada ga nisam htjela ljuljati...
Na kraju je sišao s ljulje i došao me zagrliti i prestao plakati, ali da bi se sam zaljuljao. :nope: . Vidjet ćemo danas!

mislim da mu je još rano za role, da nije motorički spreman. moja L. isto ima role, ali ne uspijeva održati ravnotežu i to ju jako frustrira. netko na frustraciju reagira s još više truda (kao npr. moja mala) a netko odustane, obeshrabren.

Citiraj:

---

Eci prvotno napisa

Ja mislim da on samo traži više pažnje od vas. Zbog seke?

---

Ovo sam i ja odmah pomislila.
Ne mora biti tako, ali i moju L nekad uhati takva faza da apsolutno ne želi ništa napraviti sama i svi naši pokušaji da ona se npr. sama obuje, sama ljulja- završe suzama :/
Onda smo probali drugačije.
Isto ima mlađu sestru pa joj ja ponekad udovoljim- hranim je, obujem, obučem, ljuljam i sl. Rekla sam joj da je ja mogu nekad obuti i obući, ali da to ne želim raditi stalno, da je seka mala i to ne zna sama, a ona zna.
Mogu ponekad, ne uvijek.
Da je seka mala i ne jede sladoled i čokoladu :mrgreen: .

Nama te faze naiđu pa prođu. Obično ne insistiram jer ih uglavnom to tada ne zanima. To što bi meni bilo zgodno da se u nekom trenutnku igraju kockama uopšte ne znači da će se oni i igrati. I što bi mi bilo zgodno da se znaju sami zaljuljati uopšte ne znači da oni žele da se sami ljuljaju.

Ja stvarno ponekad muku mučim kad je njihovo igranje u pitanju jer su stvarno vezani jedan za drugog i potrebni su jedan drugom kao društvo pa neretko jedan samo otaljava igru jer mu se tog trenutka igra nečim drugim ali eto, pravi bratu društvo.

Što se tih sklapalica i rasklapalica tiče, možda je to zaista zanimljiva igračka ali možda njemu nije. Boris npr. obožava neki komplet kamiona i bagera koji imaju alat i koji se uz pomoć njega i spretnih prstića rastavi na preko 100 delova. On zna svaki deo gde ide, plastično je pa su se navrtke već 'pojele' od silnog navrtanja i sad polako preuzimamo Matijin komplet jer nije taknut. Ja Matiju ne mogu naterati da jedan šraf odvrti i dajem mu za pravo ako ga ne zanima.

I tako je sa skoro svim igračkama koje imamo. Ako kupiš jednom moraš kupiti i drugom i onda je kupovina druge igračke u skoro 100% slučajeva bacanje para jer gospodin ima neka druga interesovanja.

Što se tiče rolanja, samostalnog ljuljanja i sl mogu samo navesti naš primer sa biciklima sa pomoćnim točkovima. Boris je svoj savladao u roku od odmah a Matija i sad, tri meseca kasnije, i dalje radije vozi tricikl jer mu se ne da hvatati i tražiti fazone za parkiranje, okretanje, kočenje i sl. Za samostalnim ljuljanjem još uvek nisu izrazili želju i poštujem to - ljuljam obojicu i neretko mi se nakači još neko dete čija mi mama sa 10m udaljene klupe dobacuje:''Pustite je neka se ljulja sama - kad vidi da je niko neće ljuljati naučiće!'' :/

Citiraj:

---

Eci prvotno napisa

Ja mislim da on samo traži više pažnje od vas. Zbog seke?

---

Mi imamo gotovo identičnu situaciju kao i ana.m, a kod nas nema seke. Leon je jedinac i posvećuje mu se zaista puno pažnje.

I mene malo izluđuje situacija u kojoj nam kaže da "ne zna" ili "ne može" izvaditi npr. autić iz svoje kutije za igračke.
Ljenost ili komoditet koji mu mi omogućujemo jer nakon dužeg natezanja "ja ne mogu daj mi pomogni" mi popustimo - pomognemo i onda očekujemo da slijedeći put napravi sam?

Treba li se oko toga zabrinjavati ili oni jednostavno još nisu dovoljno zreli?
Trebamo li to tretirati kao neku potencijalno lošu karakternu osobinu na koju treba reagirati i pokušati (na koji način?) ga natjerati da razmišlja na način znam-hoću-mogu. Inače ga obilno nagrađujemo pohvalama kada god nešto učini sam...
Iskreno zavidim mamama čija djeca na frustraciju ragiraju sa još više truda. Ja tu osobinu ne vidim u njemu. Barem ne za sada....

ana.m, ja mislim da zaista previse ocekujete, odnosno da ga mozda malo bespotrebno forsirate, bar po ovom sto si napisala.
antun je u nekim stvarima bio vrlo slican tvom janku.
dugo se nije htio uopce sam igrati (kao ovaj vas primjer sa slaganjem kockica), u ljuljanju je uzivao ali je vrlo kasno naucio sam, bicikl jos uvijek ne vozi savrseno, role nije htio ni probati...
mi smo se trudili ne forsirati (naravno, sigurno smo imali i puno losih trenutaka kad nam je islo na nos to sto ga moramo ljuljati, a sva druga djeca njegove dobi to vec rade sama), i s vremenom su se stvari same od sebe popravile.
Ako on skuzi da vi ocekujete od njega nesto, a njemu ne ide ili mu se ne da, bit ce jos vise obeshrabren.

Kod crtanja - pokusajte ga sto manje uciti kako se nesto crta. Pusti ga nek s papirom i olovkom radi sto god hoce, makar podrapao papir - a onda dodji i zainteresirano ga pitaj zasto je to napravio i sto je htio nacrtati.
Poticite ga u onom sto mu je gust, a ono sto ne ide, jednostavno pustite neko vrijeme.
Probaj se sto manje opterecivati s time sto bi on trebao moci/znati/htjeti, i gustajte u onom sto voli raditi. Ako voli autice, probaj ga motivirati npr. da slaze garaze ili ceste za njih. Pomalo.

Ja djecu te dobi uopće ne učim nikakavim igrama/aktivnostima/zabavi. Ovo mi je princip, ali nekad se zaboravim. D. nema role, i čini mi se rano. Krugove crta odavno, prije godinu dana je jedan cijeli vikend crtao rakove, pa opet samo krugove i šare bare, i sad prije nekoliko dana prvi put djevojčicu. Ako mu se ne da nešto slagati, nećemo ga tome učiti. Eventualno za prvi put pokazati o čemu se radi. Ako ne pokaže interes - ništa. Dakle - sam bira aktivnosti i pomoć dobije ako je zatraži (s tim da ja najvim da me pita ako mu treba pomoć, tako izbjegnem da se isfrustrira i počne bacat problematični predmet). Ne zna se ljuljati sam, pokazala sam mu kako, ali mu ne pada napamet preuzeti na sebe tu zadaću, a možda još i ne može.
Napravili smo grešku kad smo mu kupili bicilklu. Nije odmah sam provozio (za razliku od A. koji je zapravo sve znao voziti čim bi probao i nikad nismo ni došli u situaciju da ga pokušamo naučiti) pa smo ga kao išli učiti. Samo smo ga živcirali, i ništa ga nismo naučili. Za dva-tri mjeseca je sam počeo voziti, jer je bio spreman i želio je. Uče oni i te kako, samo svojim ritmom, i o stvarima koje mi vjerojatno i ne zapažamo, jer nam nisu dovoljno strukturirane.
Kako misliš da se osposobio za slaganje 6+ puzzli? Zar to nije učenje, makar nemaš nekoga pored sebe tko ti daje upute?
Mislim da nama nikakve koristi tražiti od djece da se igraju onoga što mi mislimo da je baš zgodno i da bi trebali. U svakom slučaju, mojima to strašno ide na živce.

Što se ljuljanja tiče - A. je s tri godine naučio voziti romobil čim je stao na njega (onaj na dva kola), a za nekoliko dana ga je već vozio s jednom nogom podignutom iza pod 90 stupnjeva. I inače je iznimno spretan. Ljuljati se naučio s pet godina.

I mi smo imali koji put faze u kojima se činilo da nizašto nije zainteresiran... brzo su ga prolazile, imam dojam da je u tim fazama "tražio sebe".
Imali smo turbo-naprednih faza kad je naučio koješta, a nakon njih bi slijedila faza guranja autobusa po stanu i lupanja krokodilom po stolu.

A što se tiče motoričkih aktivnosti koje si navela - mi na role još i ne pomišljamo, zaljuljati se još uvijek ne zna, jedina velika novost u zadnjih tjedan dana je bicikl.

moji nitko s tri godine nije znao/htio/pokusavao sam se ljuljati...

uz svu mogucu pomoc, gledanje starije brace/sestre, sufliranje i ino...


ja bih rekla, tri godine je prerano za samostalno zaljuljavanje :)

a ako neko dijete uspije - super! :D


a i ovo ostalo - sve mi se cini prerano i previse ocekivanja...

npr. leo zna sam obuci gace i hlace. da, kad mu se zuri, kad mora nastavit neku jako bitnu igru ili ga, recimo, tata ceka da odu nekamo... al ako nema "presinga" onda moze dva sata hodat po kuci i oko kuce s gacama i hlacama oko gleznjeva (jer je isao piskit) i - ili uopce ne trazit pomoc - ili svaka dva koraka ponavljat: mama, mogni meni digi lace gace! treba mi pooooomoooooc!!! i na moje: pa digni si sam, znas to! on odgovara: nemogusam i slijeze ramenima :roll: :roll:

isto i s igranjem/slaganjem kockica/crtanjem i ostalim... :)

strpljenja treba. s tri godine se nekako izvuku, izrastu, odjednom nam izgledaju kao da su straaasno porasli - a u stvari - nisu :) maze su jos i petljavci :heart:

Citiraj:

---

strpljenja treba

---

Ovo potpisujem.
Moja će za koji tjedan 4 godine. Zna se obući sama ali joj treba malo duže.
Zato je sad probudimo malo ranije za vrtić i jutros se npr. obukla sama. I obula. A kad se žurimo, onda ne uspijemo ništa.

Ljuljati se naučila negdje nakon 3.5 godine i kad hoće :roll: - ljulja se pola sata sama.
A ima dana... :roll:

Meni se čini da njega neke stvari zanimaju a neke ne, i ne znam zašto misliš da bi trebao npr. crtati ako ga to ne privlači. Očito ima druge stvari koje ga zabavljaju (autići).

Što se tiče motorike, tu smo mi dosta napasni i učimo Leu razne stvari, ali to je zato što ona to možda sama niti ne bi savladala. A nekad im treba i dodatne motivacije - Lea se naučila ljuljati jer ju je učio dečkić iz parka koji joj se sviđa :mrgreen:

Ja moram priznati da mene prilično zabrinjava Leina totalna nesamostalnost u svakodnevnim aktivnostima kao što je oblačenje, odlazak na WC i slično, i to zato što sam i ja bila takva jer me npr. baka oblačila (štrample) već kad sam išla u školu, i stvarno znam i sjećam se da mi je bilo teško i naporno brinuti se sama o sebi, recimo obući se poslije tjelesnog za mene je bio pravi napor :/

Moj sinko ima 5,5 godina i ne zeli ni stati na role, super mu je to zanimljivo ali se ne usudi, pa kaj onda? Bude jednog dana :mrgreen:
Ljuljati se naucio tek sa 4,5, ali i dalje voli da ga mi ljuljamo pa ga ljuljamo kada mozemo.
Kocke samostalno slaze tek od nedavno, do tada je trazio da budemo s njim dok se s kockama igramo ali i to je bilo kratkog vjeka.

Najradije se igrao sa auticima i to bez nekog posebnog reda, recimo poslagati ih u liniju kao vlak ili ih slagati u neke oblike kao kockice (a kockice stoje :mrgreen: ) pa smo mu kupili garazu i tepih sa stazom, pokazali mu koje su sve mogucnosti tih kombinacija.
U pocetku smo morali s njim biti inace nista od igre, ali s vremenom je krenuo sam i malo po malo masta je proradila.

Onda su dosle Yu-Gi-Oh karte i to ga je promjenilo totalno.

Slobodno mogu reci da moje djete do tada nije imalo maste pa se nije ni mogao sam igrati, trebalo joj je 5 godina da proradi i sada kada se zaigra prica sa zamisljenim likovima, proizvodi zvukove i totalno se zanese, mastaonica sto na sat bez obzira cega se igrao ;)


Dajte mu jos malo vremena, sve ce to doci na svoje :heart: :*

Citiraj:

---

moram priznati da mene prilično zabrinjava Leina totalna nesamostalnost u svakodnevnim aktivnostima kao što je oblačenje, odlazak na WC i slično, i to zato što sam i ja bila takva jer me npr. baka oblačila (štrample) već kad sam išla u školu, i stvarno znam i sjećam se da mi je bilo teško i naporno brinuti se sama o sebi, recimo obući se poslije tjelesnog za mene je bio pravi napor

---

Mima
a moja je totalno spooooora- kao ja.
I kad ja žurim i jedva čekam da krenem, onda mi MM pripomene da ja tu (kao zakleti sporaš)- nemam pravo glasa :mrgreen:

I slažem se s ovim gore rečenim za interese djece.
Pusti ga nek se igra s onim što ga zanima.
Ne znači da se neće htjeti s nečim igrati za godinu, dvije. A i da neće, kakve veze ima?
:)

Hvala vam cure...očito je da previše očekujem. :oops: .
Ma on zna sam otići na wc, opere ruke, zna se i obuči i čarape čak zna staviti.
Ali mene je zapravo mučilo to što npr. ne uzme kocke i ne igra se tako da ih slaže nego ih samo isipa na pod.
Bicikl zna voziti, s pomoćnim kotačima.
Ovo ispada kao ono s puzanjem. Neki pužu s 6 mjeseci neki s 10 i tako.
I mi njega zapravo za ništa ne tjeramo i ne prisiljavamo, ali nas frustira kad vidimo da je nezainteresiran.
Jučer je MM prvi put baš htio da složi te 3 kocke po slici kako treba.
I danas je on bez riječi uzeo sam i složio.
Vidim da se opterećujem bez veze i da se zapravo ne trebam brinuti.
A kajs e tiče autića, imamo igru u kojoj on sve svoje autiće aloži u jedan veeeeeliki red...
Ali moram priznati da se ponekad ulovim kako od njega očekujem neke stvari za koje je još premali.

:oops:

I ja mislim da mi previse ponekad ocekujemo od nasih malisana...
Prosle sam godine imala slicnu pogresku s mislila o njegovom karakteru kada smo s nepune njegove 3 godine krenuli na plivanje - obozavao je, super mu je bilo, al nakon niti 2 mjeseca entuzijazam je spao i prestali smo ici - nisam ga htjela forsirati, naravno...
Isto sam pomislila - nece li takav biti u zivotu inace :oops:
Isto je bilo i s rolama s tek navrsene 3 - odusevljenje na kvadrat, no u trajanju tek od niti mjesec dana.
Sto je najbolje - u oba je slucaja sam to zelio, bio dobar i u "plivanju" i u "rolanju", al eto - odlucio da nece vise :)

So se tice ovih svakodnevnih stvari - trudim se da mu sto manje ili nikako ne pomazem (ukoliko naravno za tim nema potrebe). Naravno da ga mu bake drukcije pristupaju, al to je druga tema :mrgreen:

Skuzila sam da kad mu ostavimo da sam odluci u onim stvarima koje jesu za njega, puno je sve drukcije i puno vise odgovornosti pokazuje nego kad mu kazemo da to i to napravi... Samo - za takvu automatsku reakciju trreba biti koncentriran :)

U svakom slucaju - daj mu prostora - nekoj djeci treba vremena da im, recimo, neka igracka sjedne, a mozda im i nikad ni ne sjedne, pa je opet na njima da odluce :)

Samo da napomenem, ova igračka je stajala na ormaru i sam je tražio da mu je skinem.
I skinula sam pokazala mu kaj je to i odmah je tražio da mu složim vlakić i složila sam mu ga da mu pokažem kaj se radi s tim i rekla mu da kada dođe tata (jer sam taman išla praviti ručak) da će sjesti s njim i naučiti ga kako se to slaže..A on je htio da mu sve kaj on zamisli složimo mi...bez da se potrudi.

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

Ali moram priznati da se ponekad ulovim kako od njega očekujem neke stvari za koje je još premali.

:oops:

---

Skroz te razumijem. Ovo je, mislim, još posebno izraženo kad imaš i drugo dijete pa ti je ovo prvo odjednom veliko. A nije :love: :heart:

Još ne spadamo u ovu skupinu al mi je bila zanimljiva tema..
pa da samo konstatiram-

Jan ima 2,5 god (da se razumijemo, iznimno je pametan :mrgreen: , brblja apsolutno sve, broji do 20 itd...) ali kocke ga uopće ne interesiraju a o puzzlama da ne pričam..zato su knjigice zakon!

Ljuljačci ne želi ni primirisati, toboganu samo ako je prazan i nema djece okolo..uglavnom trči po parkiću i penje se na stepenice...
Ne vozi bicikl s pomoćnim nego tricikl guralicu (mi ga guramo, ne daj bože da okrene sam pedale), i još uvijek traži da ga nosimo...
I neka..super!