Pukla sam?

Evo, da se nekom izjadam. Naime, trudna sam i imam sina od 23 mjeseca, nije išao u vrtić 2 tjedna, bio nešto malo bolestan, ja ga ostavila dule doma jer sam na trudničkom bolovanju, moram malo mirovati, imam hematom koji se ne smije proširiti pa se moram malo paziti. Naime, moj Dominik je jako nestašan kada leži u krevetu sa mnom a umoran je i ne može zaspati.Lamata rukama i nogam po nama , uštipne nas, ogrebe, pa nas grli, a ja umorna ko pas na kraju dana. Inače spava sa mnom iu krevetu.Par noći nismo spavali od 2 :30 ni muž ni ja, jer kada se probudi noću, traži tatu koji spava u drugoj sobi da ga nosi, jer ja ne smijem od kada znam za taj hematom pa tata ide u našu sobu, a ja moram u njegovu, jer je tijesno u krevetu di spavamo samo Domi i ja. Tako zaspimo negdje oko 4:30, a mali prije nas, muž se razbudi pa ode u kuhinju pušiti, upali radio po noći jer ne može odmah zaspati, pa na WC, to mene iživcira, jer me budi i ronda po kući, pa se nerijetko zakačimo u sred noći i posvađamo. Naravno da se budimo oko 6:30 kada i mali.
No, da se vratim na onaj period kada je Domi nestašan prije spavanja. Moramo sve pogasiti, kažemo sada idemo ninanana, legnemo se u krevet, on popije svoje mlijeko i nerijetko lupa i grebe,ležeći kraj mene na što ja izgubim živce onako umorna i spremna na san, pa se izderem na njega ko luda i odgurnem ga, što mi se uopće ne sviđa. Isto tako to popodne kada je trebao zaspati, odjednom-paf- lupio me i ogrebo iz čista mira kada sam ja bila spremna odspavati kraj njega, ja se izderem-dosta!! Ne to raditi i opsujem u p.m. i bacim njegovu zdjelicu plastičnu ( našla se pri ruci) u zid sobe svom snagom pred njim. Naravno da se razbila, rasplačem se i odem u kupaonu plakati. Naravno da me čuo i došao za mnom i dragao me s ručicom i dao mi medu. Tada mi je bilo još gore. MM je bio kraj mene cijelo vrijeme ležao i ostao s njim kada sam ja izjurila plačući u kupaonu. Eto, u zadnje vrijeme mi se dossta često desi da su mi živci kratki,prije sam imala više strpljenja i uhvatim se misleći , šta ću ja s još jednim djetetom, kako će to ići sve, da im ne naudim nekako, strah me, kada me uhvati žuta minuta, ko tada,
JJednom isto tako sam se izderala na njega, ja mislim dan ranije, kada je tako došao i ogrebao me, i lupila ga jače po guzi ( imao je pelenu ) i izderala se.
Eto , imam jako " kratki fitilj", mislim da to nije dobra kombinacija za imati još jedno dijete. Hvala Bogu sada je opet od danas u vrtiću!!
Jesu li se ivama desile slične situacije??

ja sam isto tanka sa zivcima u zadnje vrijeme. ne znam kako da te utjesim, a ni sebe bogami. isto znam podviknuti na malog, a cak i na malu kad place bez prestanka. to mi se ni najmanje ne svida i moram pod hitno nesto promijeniti da ne puknem. kod nas je otegotna okolnost (ili mozda olakotna, kad citam tvoj post) to sto smo uglavnom sami, jer md radi u drugoj zemlji i nema ga skoro nikad.

meni recimo strasno fali drustveni zivot, koji je potpuno umro od kad sam rodila malog. kad se uhvatim da vec 2 godine pricam samo sa svojom djecom i svojim roditeljima.. groza. sa starcima se nikad nisam nasla u valnoj duljini, a klinac ko klinac--dan ti se svede da jednu te istu stvar ponavljas od jutra do mraka, i tako dan za danom, tjedan za tjednom.. vokabular mi se sveo na 5 rijeci.

ja imam samo 1 dijete pa sam lagano ošla na kvasinu...u zadnje vrijeme mi sve smeta i ide na živce. karlo ima novu igru i samo bi prolijevao vodu, ja mu dam piti on prolije, 10 puta u sebi kipim i kažem nema veze pokupit će mama, al onda 11 popi... i izderem se, nakon minute mi bude žao i onda ga ljubim i grlim al jednostavno osjećam da više nemam živaca.

Ja sam s njm doma svaki dan, mm dolazi s posla oko 5, 6, 7 kako kad, ja jedva dočekam da dođe da idemo malo van, ali on bude umoran i razumjem ga...

A meni tako fali neko da mi pravi društvo, da popričam s nekim, osjećam se zatupljeno.
a i mislim da je mom bebaču dosta mene po cijeli dan.....ufffff

baš sam sad tužna :(

Možda te ja malo utješim. U trudnoći sam bila jako nervozna i nerijetko sam znala vikati za sitnice. Ali otkada sam rodila i ja sam se preporodila i druga osoba sam nego u trudnoći. Sve mi je ok i živci su se naglo podebljali. Jednom riječju, uživam(o) :)

Mislim da je nemoguće izbjeći pucanje kad imaš djecu ali treba se naučiti kontrolirati.

Ne kažem da sam ja došla do te razine ali trudim se.

Mislim da nema onoga tko bar jednom nije doživio isto što i ti, samo se ljudi time baš ne hvale ni na ulici ,a niti na forumima.
Najbitnije je da smo svjesni svojih pogrešaka i da se potrudimo da ih korigiramo. Ali da će opet biti svega-bit će. Nisu život samo medenjaci.
A ne zaboravi da kod tebe trenutno ima i puuuno hormončića!

Drži se! :love:

Citiraj:

---

rosa prvotno napisa

Mislim da nema onoga tko bar jednom nije doživio isto što i ti,

---

Kod mene bar jednom dnevno. :mrgreen:

Citiraj:

---

rosa prvotno napisa

samo se ljudi time baš ne hvale ni na ulici ,a niti na forumima.

---

Istina.Najbolje mi je kad s nekim pričaš o djeci onda ti taj netko priča bajkice,ma sveee je super,djeca medenjaci,oni s njima puno razgovaraju o svemu,sve je divno i krasno.I onda slučajno provedeš s tom osobom dulje od sat vremena i vidi čuda-djeca niti slušaju,mama pukla već par puta,dobili po guzici,mama se sva trese od bijesa a djeca joj se smiju :mrgreen:

ja sam pucala po šavovima par mjeseci nakon drugog poroda........smanjivalo se kako su cure rasle :heart:
drži se :love:

mm bi ti to lipo ovako reka (zapravo meni bi tako reka):

S TOBOM JE NEMOGUĆE ŽIVIT DOK SI TRUDNA!

(zato smo ovoliko i čekali do odluke o trećem ditetu :oops: )

moj recept je, kad ti je dosta - onda ti je dosta. pa nije tragedija viknuti na dijete. bolje viknuti nego trpiti i čekati još više da pukneš do kraja. nekad sam super volje i ne smeta mi da se djeca zaliju s vodom i prospu brašnom po sebi (karikiram, da ne bude zabune :mrgreen: al ne previše), nekad podviknem već na prvu glupost. nekad mogu kuhati i svakih pet minuta nositi maru jer njurga i cendra, nekad ju ostavim da njurga i cendra dok sama ne pronađe svoju zabavu (obično vrlo brzo se to desi) ili dok se juraj ne smiluje i ne zabavi ju.
kad mm dugo radi, nekad mogu bez problema biti cijeli dan sama s djecom, nekad, nakon što osjetim da se približava naznaka sloma živaca, nazovem mamu, sestru, sveki, prijateljicu i - ili ostavim djecu (najčešće maru jer s jurajem nemam više nikakvih problema) ili zajedno provedemo vrijeme što opet preokrene moje raspoloženje.

moram primijetiti da, od kad se mara rodila, rijetko se osjećam ovako skroz na rubu živaca. to sam tek sad shvatila, čitajući vaše postove koje potpuno razumijem, ali se u njima ne pronalazim (kako bi ti mikka rekla - ništa neću, samo se hvalim) 8) .

mislim da razlozi leže dijelom u činjenici što znam, po juraju, da će svaka njihova faza brzo proći i da će mi biti žao kad narastu, a dijelom u smanjivanju zahtjeva prema samoj sebi - u svakom pogledu.

Za utjehu i ja se prijavljujem.Moj mali Mate rodio se prije dva tjedna,Mirna ima2,5 godine i vrlo je živahna i znatiželjna..uostalom kao i svi dvogodišnjaci.U trudnoći mi je bio ogroman napor pratiti njenu bujicu energije,moj posao i kućanske poslove i na dane mi se činilo da ludim,znala bi puknuti i izderati se na nju zbog sitnice a na dane bi mi mogla sjediti na glavi i sve bi bilo lako...Od Matinog rođenja stvari se malo smiruju ali još su daleko od savršenog... :cekam:

Moji dečki se nekad potuku, i ja znam da to nije ništa neobično, ali meni zapravo nije toliko strašno to što se oni pohrvaju, nego to što se deru, urliču i tužakaju. Evo to me zna izluditi (smajlićuideparanauši), pogotovo kada ne znaju prestati...

Citiraj:

---

Moji dečki se nekad potuku, i ja znam da to nije ništa neobično, ali meni zapravo nije toliko strašno to što se oni pohrvaju, nego to što se deru, urliču i tužakaju. Evo to me zna izluditi (smajlićuideparanauši), pogotovo kada ne znaju prestati...

---

Ista stvar i kod mene (iako su cure). Te njihove svađe su jedina stvar koja me može stvarno izbaciti iz takta - pogotovo kada traju u beskraj.

Jooj cure,
kako je to istina - na van smo svi super a sigurno svaka ponekad ispali na živce. Ja obično gledam sa divljenjem na super organizirane mame, ono djeca uredna, čista, ona našminkana, pijucka kavicu...Tko zna koji su njezini problemi...
Moj je problem što šizim na stariju koja se lijepi po mlađoj, cmače ju po 100 puta, gladi po glavi a mlađa plače čim vidi da ju ide ljubiti. Još k tome ju ljubi po očima i kosa joj pada maloj u oči što mene baca u očaj jer moramo užasno paziti na mogući konjuktivitis...I onda podignem glas, odgurnem ju a njoj sirotoj samo nedostaje ljubavi... Nije lako, čini mi se da je ova razlika od 3,5 godina najgroznija...

I ja s ljubomorom gledam tako savršene mame sa tako savršenom djecom dok sjede na terasi kafića i ispijaju kavicu(mame ne djeca :) ) i nije mi stvarno jasno kako to uspijevaju :? dok ja za svojim mališom optrčim cijeli kvart oko kafića a i ostali sudionici te naše kave moraju napraviti to isto jer mališa nemože uopće ni malo biti na miru!I naravno da u takvim i sl. situacijama pomalo pucam!Ali jučer nam je bio dan D,prvi puta sam ga lupila lagano po guzi i grozno mi je što uoće nisam imala grižnju savjesti,mislila sam da kad prvi puta to napravim da će mi biti jako teško!?Jučer sam pukla (nakon svih nepodopštinica koje je napravio) kad sam ga vidjela da drži svoju malu ručicu u wc školjci i potom je stavlja u usta i još mi je počeo onako srkati kao da pije vodicu :shock: :shock: :shock: !Ma strašno,ni sama neznam koliko puta sam mu pokušala objasniti da je to kakana voda i da je wc za piškiti itd... ali njemu je u zadnje vrijeme wc školjka najzanimljivije mjesto za istraživanje!A i ovu fazu ćemo preživjeti kao i sve ostale do sada,samo hrabro naprijed! :)

Ja stalno sebi mantram da te 'savršene' mame koje tip-top skockane uživaju na terasama kafića skoro pa svakodnevno kući imaju požrtvovane svekrve/mame/pomoćnice koje im peglaju, kuvaju i čiste dok one provode kvalitetno vreme sa svojom porodicom.

Ja u poslednjih godinu dana retko izlazim na kafu sa decom iz više razloga:

- Kao prvo, ne želim da ih vezujem za stolice a sada su malo slobodniji i taman su se opustili i odvažili da priđu nekom detetu za susednim stolom ja trebam da krenem da ih obeshrabrujem i da im govorim kako nije lepo ustajati od stola
- Kao drugo, kući me uvek čeka hrpa poslova koje mi niko živi neće odraditi. Ako imam skuvano za sutradan onda nemam opeglano, ako imam i skuvano i opeglano onda na nameštaju mogu da sadim krompir kolika je prašina...ako je sve sređeno, skuvano i ja napokon kažem 'e sada imam slobodno popodne!' neko mi se najavi na kafu :/ . Naravno, na igranje mi odlazi popriličan deo svakog popodneva.
- S obzirom da je sve moje vreme posvećeno deci i kući onda je logično da za sebe nemam vremena ili ga imam tako malo da ne znam šta bih pre. Nekako mi je u poslednjih par godina lični izgled pao na niže grane pa često izgledam kao da me je poplava izbacila. Čak i ako se ubedim da me boli uvo za masnu kosu i nesređene nokte i odem na kafu uredno se oko mene napakuju barem dve tip-top mame i bace me u depresiju :lol:

Citiraj:

---

Ja u poslednjih godinu dana retko izlazim na kafu sa decom iz više razloga:

---

mislim da ovo tvoje spada u ono kad si sami kompliciramo život više nego što je potrebno :* :
- prvi razlog uopće ne razumijem - zašto dijete mora biti zavezano za stolicu? radi se o kavi - pa valjda ima mjesta, sad kad je lijepo vrijeme, gdje se djeca, a tvoja više i nisu baš tako mala, mogu na terasi igrati. ni meni nije baš neki doživljaj s djecom sjediti u kafićima unutra jer to nakraju umjesto gušta završi nervozom (ne govorim o starijem), ali vani - na terasi? :?
- drugi razlog u potpunosti razumijem
- treći razlog djelomično razumijem, ali meni je dovoljno da imam čistu kosu, sređene nokte i malo se našminkam i odmah se osjećam deset puta bolje nego u "poplava" varijanti. imam takvu frizuru koja ne zahtjeva peglanja, izvlačenja i sl, kosu perem kad se tuširam i za 5 min osušim fenom. zna mi se desiti i "poplava", ali to me nervira tri put više od "poplave" u stanu. :mrgreen:

Za prvi razlog ima više razloga :lol:

Najglavniji je taj što ja pod pojmom terase podrazumevam jedno a imam drugo - centar nam se sređuje od prošlog leta, ulice su raskopane u celom šetalištu pa su se kafići ili preselili ili se gazde pretvaraju da se oko njih ništa ne radi. Ovi koji su se preselili nadžidženi su u dva tržna centra, terase su im svima uz ulicu i uopšte ne želim da razmišljam šta bi moglo da se desi ako mi neko dete u žaru igre izleti na kolovoz. Oni kafići koji su ostali su još gori - otvorene šahte, kanali preko kojih ili preskačemo ili idemo preko letve, u onoj rizli i šljunku ima svega (staklića i sličnih gluposti) pa mi se ni tu ne puštaju sa 'lanca'. Kad na sve dodam ili stolove koji su namešteni na neporavnjanom šljunku ili stolove koji su toliko zbijeni sa ne možeš sesti a da se pritom ne izviniš barem petorici usput...

Za prošli vikend smo bili u Vrnjačkoj Banji i deca su mi sasvim lepo trčkala oko terase, brali mi cvetiće na 10-tak metara udaljenom travnjaku, išli samnom do česme 100m ne držeći me za ruku...Dakle, nemam predrasuda već nemam uslova :/

A treći razlog...perem kosu u 5:20 min, nokte mažem u ponoć ako ne obnevidim od umora pre toga a šminkam se samo za susrete generacija (na koje ne idem :lol: )

frogica,
kad je TM doma, neka on sam ode uspavati dijete, bez obzira radi li se o popodnevnom spavanju ili navečer,
ti se legni u drugu sobu, čitaj, odmaraj se, gledaj TV,
ne morate oboje ležati s njim u krevetu.
Kad dođe bebica, nećeš moći na dvije strane.

ako si sama s njim, čitaj mu priče da se smiri, pjevaj,
popodne je možda njemu dovoljno samo da malo leži i odmara,

kakav vam je ritual pred spavanje?

slažem se s Matildom - prebaci dobar dio obaveza na mm i usredotoči se više na to kako da ostaneš stabilna, mirna, naspavanija i odmornija.

malo je onih koji nisu doživjeli takva "puknuća" o kojima govoriš, no ako stanje ide sve gore a ne bolje, onda bi možda trebala s nekim malo o tome popričati ili makar pronaći način kako kanalizirati te nagomilane negativne emocije koje te dovode do tih stanja (meditacija, šetnja....nešto što te smiruje)

i da, u apoteci možeš nabaviti čaj od matičnjaka koji smiruje (trudnice i dojilje ga mogu bez straha)

Citiraj:

---

clumsy mom prvotno napisa

Za prvi razlog ima više razloga :lol:

Najglavniji je taj što ja pod pojmom terase podrazumevam jedno a imam drugo - centar nam se sređuje od prošlog leta, ulice su raskopane u celom šetalištu pa su se kafići ili preselili ili se gazde pretvaraju da se oko njih ništa ne radi. Ovi koji su se preselili nadžidženi su u dva tržna centra, terase su im svima uz ulicu i uopšte ne želim da razmišljam šta bi moglo da se desi ako mi neko dete u žaru igre izleti na kolovoz. Oni kafići koji su ostali su još gori - otvorene šahte, kanali preko kojih ili preskačemo ili idemo preko letve, u onoj rizli i šljunku ima svega (staklića i sličnih gluposti) pa mi se ni tu ne puštaju sa 'lanca'. Kad na sve dodam ili stolove koji su namešteni na neporavnjanom šljunku ili stolove koji su toliko zbijeni sa ne možeš sesti a da se pritom ne izviniš barem petorici usput...

Za prošli vikend smo bili u Vrnjačkoj Banji i deca su mi sasvim lepo trčkala oko terase, brali mi cvetiće na 10-tak metara udaljenom travnjaku, išli samnom do česme 100m ne držeći me za ruku...Dakle, nemam predrasuda već nemam uslova :/

A treći razlog...perem kosu u 5:20 min, nokte mažem u ponoć ako ne obnevidim od umora pre toga a šminkam se samo za susrete generacija (na koje ne idem :lol: )

---

joj, clumsy :lol:
Kad sam pročitala onaj prvi post- i ja sam pomislila "pa zašto se ne smiju ustati"
Pokušavam ovo vizualizirati.

Ja nokte ne mažem, ne stignem- ili sam s njih dvije, a kad spavaju, nikad ne znam kad će se mala probuditi :roll: pa mi se neda mazati i packati po krevetu s namazanim noktima.

Kosu zato perem :mrgreen:

Na kavi izdrže 10 minuta- ako nije neki tobogan ili travica pored kafića.
Ali da ih pohvalim- danas sam sama s njima išla na dva roditeljska i super su bile. Malo su, doduše, skakale po strunjačama, ali iznenadilo me kako su to odradile :)

Potpisujem Matildu