Mislim da je sve počelo kad sam saznala da sam trudna i kad sam se počela prisjećat prvog poroda... bio je sasvim priroda u 41 tjednu i trajao je dugim i teških 17 sati, rezana, dva tjedna nikud iz kreveta.. kolko god sam čitala i bila informirana o svemu, jako me bilo strah ponovo to sve proživjeti... dugo sam sa svojim ginekologom razgovala o umjetnom porodu i epidiralnoj..nije me nagovara nego je strpljivo odgovarao na moja pitanja i nedoumice... bilo me strah ponovo proživjet 17 sati i 2 tjedan nikud iz kreveta....
I tog jutra došla sam na kontrolu u Petrovu bolnicu kako smo se dogovorili i nisam ni pomišljala da ću roditi... bila sam 39+2. Pregledao me i tada sam bila 2 cm otvorena. Već sam pomislila ni ovaj tjedan niš od poroda kad mi je predložio da se idemo porodit... samu sebe sam iznenadila kad sam odgovorila: „ajmo“. Muž je skočio doma po stvari dok su mene klistirali, spremili u boks i pustili mi drip. Kad su trudovi krenuli i postali dovoljno bolni dobila sam jednu dozu epiduralne. Tada je muž došao k meni. Epiduralna je počela djelovat, a ja sam se osjećala fenomenalno. Slikala sam se s mužem, smijala, pričala.. moj ginekolog je cijelo vrijeme bio s nama u boksu... to je bilo nešto sasvim drugačije od onog kaj sam proživjela sa prvim porodom. Tada sam bila sva van sebe, totalno nesposobna za bilo kakvu komunikaciju. Prošlo je nekih sat i po, epiduralna počela popuštat i ja počela ponovo osječat trudove. Bila sam svega 6 cm otvorena, i pošto imam jako dugačak porođajni kanal tako da sam dobila i drugu dozu epiduralne. Cijelo me vrijeme bilo jako strah da ja neću osjećat kad će sam izgon krenuti...no bila sam u velikoj zabludi... i nije prošlo nekih sat vremena kad sam počela osječat trudove i jaki pritisak na dolje. prvo mi je to bilo jako čudno jer nije bilo moguće da mi već epiduralna popušta. Tada sam shvatila to nema veze s epudiralnog, nego da se sam izgon bliži. Otvorila sam se skroz i krenuli su napuhni trudovi.. svi smo zauzeli svoje položaje. Muž meni iza glave, ginekolog s jedne, babica s druge i u svega tri truda mali pišonja je izašao van... bio je predivan... lijep, neizmučen...za razliku od svoje sestrice koja je nakon 17 sati bila sva ljubičasta.
Plakala sam od sreće jer je sve super prošlo, jer je trajalo svega 6 sati, jer sve ono čega sam se bojala je palo u vodu... odmah su mi ga dali na prsa, muž nas slikao, pa doktor nas troje skupa.. nisam imala epiziotomiju, pukla sam svega malo, dobila samo 2 šava. Rekao doktor više to zbog muža nego zato kaj treba :lol: . posteljica izašla bez problema i još vani na hodniku bila s mužem skupa.
Svi moji strahovi su pali u vodu. Lijepo sam osjetila porod. Nema šanse da se ti zadnji napuhni trudovi ne osjete 8) . To mi je sad jasno!!
Nikakvih posljedica nisam imala od epudiralne... tj. Jesam..igrala sam badminton tjedan nakon poroda :D
Jedno veliko HVALA dr. Danku Bljajiću na divnom porodu! :love:
