3,5-išnjakinja odbija hranu

Više jednostavno ne znam šta da radim. Počelo je kad je bila još beba. Odbijala bočicu po cijeli dan. Kasnije je kašice znala odbijati da po 2 dana nije ništa okusila. Nakon kretanja u vrtić jedno je vrijeme bilo ok, sad nakon ljeta (malo bila na dežurstvu, malo ne) sve je počelo ispočetka;
Doručak traje po 1 h, po novom više neće ništa jesti, uopće ne jede samostalno, želi da ju se hrani. Kad ju ostavim da sama pojede žvače jedan griz po pola sata. U vrtiću CIJELI dan ništa ne stavi u usta. Dođe doma i onda neće ručak, nekako joj zaprijetim i onda pola zdjelice traje sat vremena i nakon pola kaže da neće.
:evil: :x Da napomenem, ne dajem joj sokove, ne dajem joj grickalice, više ne znam čime da joj zaprijetim. Već sam na rubu nervnog sloma, nemam ju vremena ujutro ostaviti da jede 3 sata, a i onda ne bi pojela. Ako ju u vrtić pošaljem gladno ona SIGURNO neće ništa pojesti cijeli dan.
Znam šta će sad neke mame reći; pa ostavi ju onda gladnu :roll:
Probali smo i to....znala sam ju ostaviti dva dana gladnu....ali njenoj tvrdoglavosti nema kraja....tet kažu da je to privlačenje pažnje. Ako nešto doma ima onda je to pažnja. uskoro mi dolazi beba a ja po cijele dane gubim živce natežući se s njom oko ručka, doručka i večere. Ja postajem agresivna, živčana, uhvatim sebe da sam već totalno izvan kontrole ; da joj prijetim, svim i svačim, da bi najradije "zadavila" :cry:

Molim vas za ikakav konstruktivan savjet jer ja više ne mogu :(

Koliko ima kila?

Citiraj:

---

Mima prvotno napisa

Koliko ima kila?

---

14 već valjda godinu dana.
Da se razumijemo ja nju uspijem dobiti da nešto pojede, ali to su danonoćne borbe a i veliki je problem što nikako ne jede samostalno. Mislim uskoro će 4 g??! :(
nemam više snage hranit ju i natezat se s njom ko s malom bebom, a uostalom i dobijamo bebu za par mjeseci i ja jednostavno više neću moći cijeli dan sjedit s njom i hranit ju

Probaj ju sjesti u krilo, staviti jos partiklu, i nahraniti ju ko bebu. Mozda joj to fali. Zamisli da ima godinu dana, i da joj jos treba pomoc. I moji klinci to ponekad rade. Traze da ih hranim, a da oni samo zijevaju. :)

Citiraj:

---

marta prvotno napisa

Probaj ju sjesti u krilo, staviti jos partiklu, i nahraniti ju ko bebu. Mozda joj to fali. Zamisli da ima godinu dana, i da joj jos treba pomoc. I moji klinci to ponekad rade. Traze da ih hranim, a da oni samo zijevaju. :)

---

Stvar je u tome da to radim već 4 godine!! Tete u vrtiću šize jer ju moraju hraniti! Ja nju moram dobiti da sama pojede. Nema šta joj ne obećajem, dajem za nagrade i sl. Ali ona je jednostavno "usisavač pažnje" vječiti svi moraju trčati oko nje inače se duri. A toliko je tvrdoglava u svojim nastojanjima da bi stvarno bila u staju tjedan dana ne jesti

Citiraj:

---

Apathetic prvotno napisa

Citiraj:

---

marta prvotno napisa

Probaj ju sjesti u krilo, staviti jos partiklu, i nahraniti ju ko bebu. Mozda joj to fali. Zamisli da ima godinu dana, i da joj jos treba pomoc. I moji klinci to ponekad rade. Traze da ih hranim, a da oni samo zijevaju. :)

---

Stvar je u tome da to radim već 4 godine!! Tete u vrtiću šize jer ju moraju hraniti! Ja nju moram dobiti da sama pojede. Nema šta joj ne obećajem, dajem za nagrade i sl. Ali ona je jednostavno "usisavač pažnje" vječiti svi moraju trčati oko nje inače se duri. A toliko je tvrdoglava u svojim nastojanjima da bi stvarno bila u staju tjedan dana ne jesti

---

Nije ona usisac paznje nego je otkrila na sto trzas pa to radi. Jer i negativna paznja jest paznja. Hrani ju tako da nista ne zahtjevas od nje i da pri tome nista ne nudis, obecavas nit dajes. I spremi se na to da ce i odvikavanje od takvog nacina jela potrajati dugo jer je i navikavanje dugo trajalo.

potpis pod martu i dodajem - ne puno pricat, uzet je i posjest i nahranit i via... bez puno objasnjavanja i natezanja...

kad zavrsite, sklonite se od stola i iz prostorije i zabavite se necim sto jako voli :)

al treba da si ti skulirana kod prvog dijela i da se i ti radujes drugom dijelu :)


sretno i strpljenja :)

Jedna pedica mi je svojevremeno rekla da su deca svetski manipulatori koji roditelje mogu držati na uzdi godinama - najbolje im uspeva na dva polja: na polju hrane i na polju tute - tu ih mogu doslovce izludeti.

Faza je iako traje praktično od rođenja. Možda prođe a možda i ne prođe. Ako ona lepo napreduje (nema veze što je na istoj kilaži godinu dana već da li raste i u visinu), ako joj je krvna slika dobra kao i opšte stanje organizma (nije extra bolešljiva) onda se ne vredi nervirati. Naročito se njoj ne sme pokazivati da se ti nerviraš oko toga jer ti onda zna slabu tačku i bode u nju kad god joj nešto nije po volji ( a klincima, pogotovu onim gladnim, večito nešto nije po volji). Prihvati da je takva, da traži pažnju na koju je navikla jer je jedinica (barem još neko vreme), da joj ne treba ista količina hrane kao nekom drugom detetu...

Sve ti ovo pričam iz iskustva majke koja ima blizance od kojih je jedan jedač a drugi nejedač. Kod mene ne pali ono 'sa prvim nisam znala pa sam grešila', 'bila sam mlada' i sl. Rođeni su u razmaku od 1min, odgajani potpuno isto pa ispadoše ful različiti. Gospon nejedač ne jede ni u vrtiću (sem supe i hleba ponekad) pa doručkuje kući ili na putu do vrtića. I takav izgladneo zna da izvoljeva za ručkom.

Dok sam se nervirala, dizala frku oko svakog obroka, upoređivala njega i brata (i drugu decu), dekorisala hranu na tanjiru, pokušavala da podvalim koji zalogaj nečeg novog nailazila sam na žestoki revolt. Kad sam prvi put na njegovo 'nisam gladan' odgovorila sa 'nema problema, idi igraj se' šokirao se. Vremenom je navikao da je to što je gladan stvar njegovog izbora a ne mog.

Znam kako je frustrirajuće kad ti frkne na ono na tanjiru i ode da šizi do narednog obroka ali jedino što možeš da uradiš (i da to da pozitivan rezultat) jeste da ostaneš hladna na sva njena izvoljevanja. Ja sam i tetama rekla da ako ne želi da jede da ne mora. Ima 17kg (jer mu je testenina omiljena pa makar to bio i suvi hleb), zdrav je, raste lepo i prati brata jedača (čak je i teži za ceo kilogram), jede voće i pije mleko onoliko koliko treba i to je to. Kad mu jednog dana kvrcne da je jestivo još nešto sem supe i paniranih ribljih fileta (karikiram, nije da baš samo to jede ali spisak nije baš mnogo duži) pozdraviću to na sva zvona i napiti se od sreće

Stvar i je u tome da je boležljiva, a mliječne proizvode i voće ne jede. Eventualno nektarinu i to pola.
Ne jede čak ni čokolino. Da nije non stop bolesna ne bi reagirala, ali ovako :roll:
Sad sam joj kupila vitamine jer nema druge.
ja moram naći načina kako da se ja skuliram , jer je 7 dana ok i onda ja totalno freaknem. A i tete u vrtiću ne olakšavaju stvar.

nije pedagoški, ali ja, kad moja kenjka (da se razumijemo, ona uglavnom dobro jede, ali nekad na nešto frkne nosom ili joj dođe takav dan)
idem linijom manjeg otpora pa joj pustim crtić i dok ga gleda ja je nahranim
nije dobro da jede, a da ne zna što jede, ali meni je tako lakše

Šta kaže KKS?

I definiši mi termin 'bolešljiva'.

Ja bih na tvom mjestu otišla kod dobrog dječjeg psihologa; ne zato što nešto s nekim nije u redu - nego da naučite ono što vam treba za skladniji život u obitelji :heart: Ma možda i običnom psihologu - koliko čujem i koliko znam ovo je dosta uobičajeni problem. Ja sam bila takvo dijete, npr. :)
Nemoj se bezveze mučit, rješenje je iza ugla.

Boležljiva-znači da pokupi apsolutno sve oko sebe. Primjetila sam da u jednoj fazi kad je super jela sve da je bila puno otpornija na viruse i bakterije. Ovak non stop ima nešto. Mislim nije ni čudo kad je organizam oslabljen.
Hranila sam i ja uz crtiće no više nemam vremena i snage hranit ju ko malu bebu, jednom to mora stati. U vrtiću ju nitko ne hrani pa je stalno mrtva gladna. Stalno je umorna i nervozna.
KKS je ok , barem bila od zadnjeg vađenja. ali kažem to je sve zato što sam ju ja do sad hranila 24 sata dnevno, sad sam tome htjela stati na kraj i tu je nastao raspad sistema.

Eto mi imamo isti problem skoro 5 god. Kod M. je krenulo nakon godinu dana, citaj nakon cice. Ahmed sjedi i sam sve popapa (doskora, sad i on kupi od nje). Cesto i ostanem gladna. Nategni se na onu stranu stola, pa na onu. MM me sa sazaljenjem gleda i pomalo mi se "izrugava", ko ono pusti ih 2 dana jesti ce sami.

Neku noc smo vecerali a ona se nateze i nece jesti, nece da okusi. Bila sam nesto euforicna pa nisam pridavala tome puno paznje. Samo bi ju pogledala na stotinjak sekunde i rekla ok, nemoras... Ahmed je sjedio sve sam popapao (citaj gusio se u hrani) a ja i MM smo ga hvalili kako je veliki i sam ruca. Onda je ona vidjela da ne dobija paznju i sve pojela uz veliko ulizivanje meni i MM. 8) Da dodam ovo upali jednom godisnje.

Ko sto kazu cure to je privlacenje paznje. Ako vec se natezete a ne pojede nista probaj joj reci nesto tipa 'ti si velika, ako nisi gladna nemoj jesti, ti ces sama mi reci kada si gladna, sama odluci'

Mozda kada vidi da te ne dotice sa svojim ponasanjem mozda proba privuci paznju na taj nacin dok jede. :/

:love:

Evo da dodam jednu cula kazala pricu. JEdna malena od 7 god. je potpuno odbijala hranu. Po sedam dana ne bi nista okusila. Mrsava je i bolesljiva, ima grozne podocnjake. Mama je jedan dan poludjela i u mahu zgrabila noz i pokusala joj otvoriti usta. :shock: :shock: :shock: I onda je nazvala svoju mamu i grozno ridala i pravdala se...Zalosno, zalosno kako te u momentu dovedu do ruba...

da totalno poludiš.....i onda cijeli dan tulim jer sam si to mogla dozvoliti. Jučer sam bila toliko jadna kad sam čula da cijeli dan nije ništa jela , a doma joj ponudila palačinke i ona neće, ..da sam se rasplakala pred vlastitim djetetom i sva ju jadna pitala da kako mi to može raditi da zašto je takva :cry:
na kraju je za sat vremena IPAK pristala pojesti :D
...izgleda da suze pale :?

Ti suzama emocionalno ucjenjujes dijete.

Draga Apathetic...
ma naravno da ona to ne radi TEBI...pretpostavljam da ti to znaš...ali zna li to tvoja malena?
Evo ja sam ovo ljeto dobila Roka da počne sam i brže (i više) jesti. Tj. da jede bez kilavljanja i zanovijetanja. Jednostavno se dogodio klik kad je otplivao s većom djecom u duboko pa kad je u povratku "potonuo" (nije bio svjestan da je išao tako duboko da ne može stat, pružio nogu da stane i onda - buć)

I plače on meni da kako oni mogu, a on ne (plivati). A ja kažem - pa vidiš kako su oni jaki, vidi Duji mišiće...Oni ti jedu puno više nego ti i stalno trenira. To ti se postiže dobrom klopom i vježbanjem.

Od tada stalno mjerimo koliko su mišići narasli...

Moja poruka je da tvoja malena vjerovatno misli da manipulacijom oko hranjenja cima (trza) tebe. Zato je dobar kulerski pristup (znam da je teško) da baš TEBE briga koliko je ona pojela jer nećeš TI bit bolesna nego ona. I sl. Da od boljeg jela ona dobija prednost. A da joj ti zapravo u tome želiš pomoći. I onda ne trebaš obećavat brda i doline već ono što će zaista i dobiti (ljepšu kosu, više izlazaka van jer neće bit bolesna i sl.)

I to s grickalicama. Ja sam isto tvrdoglavo ustrajavala u tome "nema grickalica" ni ičega prije obroka "da ne pokvari obrok". I onda mi se činilo da mu se tako još više (u fazama odbijanja hrane) stiskao želudac (jer u tom slučaju niti je jeo niti je grickao, od obroka do obroka bi pregladnio). Pa sam išla s taktikom da mu "podmećem" grickalice par dana, samo da stalno nešto žvače, da mu se guza nauči bit i sita, pa sam postepeno smanjivala grickalice i više bi pojeo za obrok.

Eto to su moje male tajne. Moram priznat da Roko nije baš kategorično odbijao hranu već je više oko tog hranjenja radio cirkus pa mu se i apetit smanjivao pa je na kraju sve manje jeo. I odbijao iz fazona (da opet napravi cirkus) Sad mu je 4ipo.

moj je isto probao, valjda im je to sad faza da (opet) pokušavaju manipulirati preko hrane

prije je palilo to s mišićima i zdravljem i štotijaznam

sad samo kažem da ja za njega ne mogu pojesti i da će sam sebi biti gladan
šuti, misli, nakon 10 minuta pojede

moja L. je isto teška na hrani. da je ne nudim sitila bi se ko zna kad pitat. tvrdoglava do bola. ali sam primjetila: šta je manje forsiram na jelo, bolje je. sama dođe i pita. ja je upitam, ona neće, ja kažem: ok, tvoj problem. prije bi dramila i živčanila, sad više ne. od gladi umrit neće, to je sigurno.

što se tiče hranjenja, jede ona sama, ali to traje li traje.....melja po tanjuru, privrće, razgrće, zahebava se......ja za to nemam živaca i onda je ja nahranim. znam da radim veeeeeliku grešku, ali radi svojih živaca napravim tako. i sve se tješim kako će i to jednom proć.

i još sam nešto skužila: moju fascinira čuđenje. i onda je lipo sidnem za stol, dam joj jest, ja sidnem kraj nje i pričam neku nebuloznu priču. nije uopće bitno kakva je samo mora imat začuđujućiš elemenata.
npr. znaš li ti šta se jučer dogodilo? ne znaš....kako ne znaš, jesi li čula, nisi čula.....bla, bla, bla i sve pri tom širim oči ko vuk na zahodu.....i složim priču o nekoj životinjici (opsjednuta je životinjama, pogotovo pacovima i vjevericama) koja je za dlaku spasila sama sebi život :mrgreen:
i dok ona zaneseno i u čudu sluša priču tako i pojede a da uopće ne skuži kako otvara usta i guta.

ali triba uvik imat neku priču. mašta mi je više na izdisaju :lol:

e to s Lory je identično kod nas. ja isto kapituliram i nahranim. jer mi je dosta kilavljenja za stolom. al jučer... cilu juhu sam, lipo se naginje nad tanjur, ma - kap da bi prolija. Ni slučajno. I cilo vrime "Ajme šta ti je dobra juha mama, nikad ti nije vako ispala. Puno je bolja nego u vrtiću"
Meni naravno srce do neba :heart:

I ja ga hvalim za to u vrtiću, a tete mi se čude jer da on uvik sve u vrtiću sam pojede i da sam ja kriva šta mi kući ne jede sam. Pa vjerovatno su u pravu.

I to sa manje siljenja ista stvar. Šta ja manje pokazujem da je meni stalo da on pojede, a više recimo pokazujem kad sam ja gladna (npr. vraćamo se doma ja pitam: jes ti gladan-nisam-a ja jesam. šta ću sad od gušta smazat...- i onda na kraju i on smaže) ;)

Apathetic, ima svjetla na kraju tunela. Tvoja mi je prica jako poznata... i ja imam jednog izbirljivog nejedaca doma. I u vrticu je skoro godinu dana provodio ne jedeci skoro nista ili samo kruh. A onda doma... hranjenje uz crtice ili u kadi i sl. fore. Te moje dusevno rastrojstvo navecer u danima kad skoro nista ne bi pojeo (npr. svaki prvi tjedan na moru). Isto 3,5 god.

Preokret (bar mi se tako cini, drzim fige) se poceo dogadjati ovo ljeto- poceo jesti pire (prije nije htio nikakav krumpir), pa jaja, a onda u vrticu odjednom skoro sve. Pa poceo doma jesti umake s tjesteninom (a ne suhe makarone), pa jucer rizoto s povrcem. RIZOTO S POVRCEM! :D

Ugl. ima svjetla na kraju tunela. Sopaj je vitaminima, ehinaceom, maticnom mlijeci i sl., a probaj se sto vise skulirati oko klope. Bit ce bolje - samo ne moj od toga napraviti dramu u nastavcima.

...da stvar je u tome da se ja skuliram..jer malac sve kuži :x
samo ..teško je.....jednostavno puknem nakon nekog vremena
..a i NE ŽELIM ju više hraniti! dosta mi je :evil: ...sladoled pojede da si rekao keks...
okrećem ploču i postajem cool...ak ne pojede za 30 min...nosim tajur 8)

Citiraj:

---

okrećem ploču i postajem cool...ak ne pojede za 30 min...nosim tajur

---

Ja sam svojima juče odnela pune tanjire sa ručkom jer su se blesavili i mačevali viljuškama 20min (obično s gađaju hlebom ali ga juče nisu imali na stolu). Nijedan nije uzeo više od 2 zalogaja hrane. Između ručka i večere pojeli su po jednu breskvu i jednu jabuku. Za večeru pojeli po jedan kukuruzni mafin i po pola šolje mleka. I ništa im ne fali, čak nisu ni cvileli za svaku glupost kao obično :/

Da podignem temu - imamo skoro pa 4-godišnjaka koji je dozlaboga težak na toj hrani. I dan danas ga znamo hraniti i trpati mu hranu u usta, gubiti živce oko tih obroka koji traju li ga traju. On nije lagan - ima svojih 20tak kg na 100 i nešto cm, ali je dosta boležljiv (febrilne konvulzije, mononukleoza, ... zadnjih dana kozice). I ko sol na ranu, pedijatrica nam kaže na zadnjoj kontroli "Mali je bljedunjav, neka jede malo jaču hranu". Tako, dok je redao te bolesti, mi smo ga hranili, a on je koristio tu situaciju i zijevao ili pljuvao ili mahao glavom, ili trčao po stanu ... uglavnom radili cirkus i mi i on.

Ne pomaže to što vidi mlađu sestru da samostalno jede - čak ni ono "Tko će prvi". Imamo zajedničke obroke, koji se, na žalost, skoro uvijek vrte oko tog njegovog obroka. Kada ga pošaljemo od stola, protestira (plač, dernjava, cendranje). Kada se vrati za stol, uzme nešto u usta i drži u njima, sve dok se ne pretvori u neku masu koju nema druge nego da ju pljune. Ali ju uredno drži u ustima i kada se ustane sa stola.

Za razliku od starijeg, mlađa je rođena s onim refleksom zahvata žlice i trpanja hrane u usta. Ta mete sve redom, čak i one mrvice šta padnu po podu oko hranilice.

Nisam čitala "Hura, idemo jesti", ima i još jedna zanimljiva knjiga. Ali morat ću napravit nešto, strpljenje nam već dolazi kraju. Zadnjih dana, kako ga prolaze te kozice, ne hranimo ga, nego mu ostavljamo na volju da pojede koliko hoće i kada hoće. Jednostavno nemam više volje gledati u tanjur i mjerkati koliko je toga odlučio taj dan pojesti, bez obzira na pedijatricu.

Kako vi rješavate taj problem ?

Citiraj:

---

la_mama prvotno napisa

... uglavnom radili cirkus i mi i on.

---

mislim da ti je ovo najvažniji dio cijele te priče - cirkus.
a cirkusi su, posebno klincima, jako zabavni.
kad ne bude tog cirkusa, možda mu se i otvori apetit :)

a do tada...kila mu me fali...to što je boležljiv, moglo bi biti tako i da jede sve odreda...

inače mi smo prolazili kod neke faze jedem-gladujem...al nismo baš pridali neku veliku pozornost tome...
od početka ga nikad nisam forsirala da nešto pojede, čak ni onda kad se ostatak obitelji zgrožavao da mu dozvoljavan da ode od stola iako se samo igrao sa hranom...

međutim, jednog se ipak držim - nema konkretne hrane nema ni slatkiša...

Ja nekako mislim, ako dijete od rođenja nije baš "ludo za hranom" a sada ima vec 3, 4 ili 5 godina i isto ne jede kako bi, kao, trebalo da ono ne izaziva pažnju, zeza ili šta ja znam već radi nego da je jednostavno takvo... takvog karaktera...
Neko jede sve što mu se stavi na tanjur, netko ne voli povrće, netko juhu a neka djeca jednostavno ne vole jesti... ništa... osim jedne vrste hrane...

Ne znam dal će ti pomoći moje iskustvo, ali evo, curica od 3,5 godine, sve do prošlog ljeta je jela jako malo, hrana bi bila pred njom, ona bi pojela dva zalogaja i to bi bilo to, posebno ujutro, da bi za sat-dva postala strašno nervozna (vjerojatno je bila gladna, a ne bi to tako prepoznala), što god bi joj nudila, ona bi govorila da neće, ja bi odustala misleći si da ne smijem puno forsirati, pa valjda ona zna kad je gladna, međutim po ljeti je to sve postalo još izraženije, ujutro bi uzela npr. gutljaj mlijeka, 3 zalogaja kruha i ništa više, zatim bi došli na plažu, a ona bi nakon sat vremena postala nemoguća, tako da sam sama sebi i njoj (već je bila dovoljno velika) rekla da je gladnu neću ni voditi na plažu, doručak je obavezan, sama bira šta će pojesti, ali mora pojesti nešto, i po sličnom principu i ostale obroke, u početku je bilo teško, ali poslije se navikla i sad već jede puno normalnije, sama ujutro sjeda za stol, kilaža joj je dosta porasla. E da, i prije tri mjeseca smo počeli sa medom za imunitet, pa je možda i to doprinijelo.

naravno,tete u vrtiću se živciraju jer moraju nahraniti dijete:roll::evil: kakva je to pedagoška metoda ljutnja i živciranje?možda su i one ključ problema sa tvojim djetetom?ne prvi puta na forumu čitam da šopaju dijete koje ne želi jesti.:evil:

cure, hvala na odgovorima :-)

trudimo se biti smireni i da se što manje uplićemo u taj njegov obrok, ali on je uporan u svom ne-jedenju. može i po sat vremena sjediti za stolom, držati hranu u ustima i ništa od toga. i kada ga ustanemo od stola, sreća do neba.

lasica, moj dugo vremena nije bio u vrtiću - evo danas je krenio nakon višemjesečne pauze. tete u vrtiću su više nego ok - ne hrane ga, nego puštaju i potiču da sam pojede obrok.

Podižem temu... Toliko sam jadna ovih dana, tri dana dijete ne jede, silazim s pameti. I sve što pročitam i "usvojim" na teoretskoj razini, ne pomaže da se od jada ne rasplačem jer on NE JEDE. Ni rižu, ni tost, ni paštu, ni ništa, ni voće, ni povrće. NIŠTA. Tri dana bačenih obroka, sva tri obroka, tri mraka su prošla, tri jutra, sve bačeno u koš, ja ne znam više što da radim. Dal da mu uskratim pažnju, ako već za tim žudi? Ili je kontraproduktivno uskratit pažnju u, recimo, igri, jer će je onda još više tražiti kad dođe vrijeme večere? :( :( :( Van sebe sam, vičemo, preklinjemo, šutimo, ignoriramo, plačemo, sve pada u vodu. Sami sebi se činimo ko neuravnoteženi šizofreničari... Karlo je inače trogodišnjak, mršav cijeloga života, 110 visok, 14-15 kg. Sve što je tu na topicu napisano od strane drugim mama, sve to radi (držanje zalogaja, pljuvanje, meljanje, glupiranje,....) plus svoje posebne "specijalne efekte". Danas je sjedio 90 minuta za stolom. Užas živi...... :( Pa kako nije gladan?!

Cure, nažalost nemam neki pametan konstruktivan savjet jer doma imam izjelicu (kuc kuc) ali pouzdano ZNAM da biljni sirup od stolisnika jako dobro otvara apetit: mi smo ga kupili kod travara u Zd jer jača imunitet, ali puno prijateljica koje su mi ga preporučile su mi rekle da su im klinci uz njega konačno počeli jesti. Možda vrijedi probati, u svakom slučaju držim vam palčeve da vam agonija svima što prije prestane :)))