Kako na kraj sa tuđom decom

Znam da ne bi trebao biti moj problem, ali pošto jeste i pošto jako često ne mogu da se maknem iz tih situacija dođem u priliku da "vaspitavam" tuđu decu. Reč je o užoj familiji. Moja sestra od tetke ima devojčicu od 4.5 godine. MMov brat ima klinca od 5 godina.
Deca su vaspitavana (uglavnom) vikom i deračinom, po guzi, puno vike i kažnjavanja premalo objašnjavanja....
I sad, mali npr. svaki put kad Nađa uzme neku njegovu igračku (a kod njih smo u gostima, ja i njih dvoje klinaca u dečijoj sobi) krene nju da udari po guzi. Nekad stignem da je odbranim, nekad ne, ali ja ne znam šta bih mu rekla tada. Nemoj, ne smeš, ja ti ne dozvoljavam, to se ne radi....... Onda ima neke fore da joj se unosi u lice i viče i urla: glupačo, ružna si, ako ona ima neku igračku ili nešto njeno - sve je to ružno..... A ona opet trči za njim, kad je on udari ili gurne smeje se, ili ako je baš povredi plače, ali opet za njim.
Ili situacija sa malom. Ona jede čips i nudi Nađi, ja kažem da ona to ne sme da jede, mala počinje onu foru pruži joj kesicu, ova pođe da uzme, mala izmakne i smeje se. Kad je zamolim da to ne radi i objasnim da je Nađa beba i još ne sme to da jede bla, bla ona gleda u mene, pokunji se kao da je grdim a onda opet isto. Ili mala ne da Nađi ni jednu svoju igračku, a kad dođu kod nas opet joj sve otima iz ruku.... Pre neki dan sam pukla, bili su nam u gostima i ja zapenila od objašnjavanja da treba da dele igračke, bla, bla.... Na kraju sam ja sa N izašla napolje, a mala ostala uplakana....
Činjenica je da ne mogu da ih izbegnem.
Ne znam da li su ovo uobičajena dečija ponašanja (to da ne žele da dele igračke, da im smetaju mlađi...) za tu dob pa ne znam kako da se postavim.
Znam da ne mogu da ih preodgajam. Mislim da bi njihovi roditelji trebali da budu malo više prisutni u dečijim sobama umesto kafenisanja.
Ako pozovem roditelje u pomoć završi se uglavnom tako što to dete dobije grdnju i/ili batine i/ili kaznu a ja to ne želim.
Da li da se postavim drugarski ili ....?
Meni su ta deca draga, znam ih i volim od rođenja, ali sam se sad malo pogubila jer ih više ne viđam tako često, a i skroz sam u filmu hendlanja tantruma moje klinke...

Citiraj:

---

Ne znam da li su ovo uobičajena dečija ponašanja (to da ne žele da dele igračke, da im smetaju mlađi...) za tu dob pa ne znam kako da se postavim.

---

pa zapravo jesu. tako se ponekad ponasa zara, a i margita. ne bas do te mjere (udaranje po guzi, deranje u lice), ali i one otimaju igracke, nude pa ne daju hranu/ igracku i slicno.

Citiraj:

---

Mislim da bi njihovi roditelji trebali da budu malo više prisutni u dečijim sobama umesto kafenisanja.

---

a to bi sigurno znatno poboljsalo situaciju.

na tvom mjestu ih ne bih nesto previse preodgajala, ali ne bih niti dopustila da moje dijete strada

dogodilo se par puta, nije na redovnoj bazi - k'o sto je, nazalost, tebi :/


nisam preodgajala nego sam jednostavno postavila pravila: mi se igramo ovako i ovako i ovako, razgovaramo se medjusobno ovako i ovako. ovo i ono ne radimo. zelis li se igrati s nama? :mrgreen:

prvo odmah kazu da hoce, kao nema problema. nakon nekog vremena krenu svojim nacinom, tu zaustavim igru i podsjetim na dogovor i opca pravila. najcesce upali i ne treba cak vise ni previse nadgledati...


i, zanimljivo mi je uvijek to kako se potvrdjuje ono najjednostavnije "pravilo" odgoja - posvetiti im vremena i slusati ih, pa makar samo stajati sa strane i gledati sto rade - jer djeca koja tako nastupaju nemaju ni takvog, najpasivnije sudjelujuceg roditelja :/ (jesam ga objasnila, ha?) :mrgreen:

Citiraj:

---

Lutonjica prvotno napisa

Citiraj:

---

Ne znam da li su ovo uobičajena dečija ponašanja (to da ne žele da dele igračke, da im smetaju mlađi...) za tu dob pa ne znam kako da se postavim.

---

pa zapravo jesu. tako se ponekad ponasa zara, a i margita. ne bas do te mjere (udaranje po guzi, deranje u lice), ali i one otimaju igracke, nude pa ne daju hranu/ igracku i slicno.

---

zaboravila potpisati ovo :mrgreen:

ja. tudja djeca...

ja mislim definitivno da im moras pokazati da ti se ponasanje ne svidja, i poduciti ih kako se ponasa.
vazno je kako se kaze, smirenim tonom, njezno, ponalo 'prijateljski'...

naravno da to ulazi i u odgajanje, ako se djetetu kaze sto je ok i sto nije ok...

meni je u takvim situacijama najgore što se očekuje da se družimo mi odrasli međusobno a da djecu prepustimo "dječjim poslima".
meni se znalo dogoditi na dječjim rođendanima, kada su klinci još mali pa dolaze s roditeljima koji cijelo vrijeme ostanu na proslavi, da se zabavljam s djecom a propustim kafenisanje i trač partije.
nimalo zbog toga ne žalim.

u mojoj kući, bez obzira čija su djeca - vrijede moja pravila :mrgreen: .

ne trudim se ja nikoga preodgojiti, ali dok su kod nas ima da poštuju naša pravila (istina, nema ih puno), i djeca su jako kooperativna i uglavnom nemam nikad problema s njima. tu mislim naravno, na ovu veću djecu.

a sad, ako je mara s većom djecom u sobi, onda sam uvijek i ja tamo, jer se ova veća djeca fakat mogu sama igrati, a mame kafenisati u dnevnom. a mi s malenima još ne možemo.

ali, ne brini vissnja, još malo pa ćeš se i ti moći pridružiti taboru koji kafeniše. :mrgreen:

Ma ni ja uopšte ne kafenišem, na stranu što su to sve neka brojna family druženja koja meni uopšte ne odgovaraju, ali pošto živimo sa mojim roditeljima onda se sve to povremeno događa kod nas, a ti klinci zovu i kažu kako jedva čekaju da nam dođu u goste pa nemam srca da negde zbrišem.
Imam utisak da oni jedva čekaju da dođu i vide Nađu a onda ne znaju šta bi sa njom, ona samo ide za njima i oduševljeno ih gleda, a još nije za neke smislene igre. I u početku sam se držala principa nemešanja, stojim sa strane i gledam a uletim samo ako se nešto baš zakuva. Ali nekako mi to lupanje po guzi i dranje nije leglo, mada se Nađa na to sve smeje, ali hoću da, objašnjavajući njima i ona nekako dobije poruku da to nije OK.

Probaću sa uvođenjem nekih "pravila" i dogovorom pre nego što se igra zahukta.

To su ti "sudari" različitih načina odgoja, svatko se s njima kad-tad susretne. U mom slučaju nema šanse da bih mirno pila kavicu, jer moram stalno paziti da moja ne dobije po glavi, iako bi se po uzrastu već i mogli lijepo igrati sami. Takve susrete izduram koliko moram, iako su i meni ova djeca jako draga, ali stalno guranje i lupanje i psovanje nije.

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Ma ni ja uopšte ne kafenišem, na stranu što su to sve neka brojna family druženja koja meni uopšte ne odgovaraju, ali pošto živimo sa mojim roditeljima onda se sve to povremeno događa kod nas, a ti klinci zovu i kažu kako jedva čekaju da nam dođu u goste pa nemam srca da negde zbrišem.
Imam utisak da oni jedva čekaju da dođu i vide Nađu a onda ne znaju šta bi sa njom, ona samo ide za njima i oduševljeno ih gleda, a još nije za neke smislene igre. I u početku sam se držala principa nemešanja, stojim sa strane i gledam a uletim samo ako se nešto baš zakuva. Ali nekako mi to lupanje po guzi i dranje nije leglo, mada se Nađa na to sve smeje, ali hoću da, objašnjavajući njima i ona nekako dobije poruku da to nije OK.

Probaću sa uvođenjem nekih "pravila" i dogovorom pre nego što se igra zahukta.

---

mara je slične dobi kao nađa, pa nam je i situacija slična - tako i ona samo ide za njima (npr. juraj i njegovi prijatelji) i baš kako si napisala, oduševljeno ih gleda, a njima uglavnom ide na živce.
što je i razumljivo - jer se od nje stvarno ništa ne bi mogli igrati - kad slažu lego - ona im razbije, kad crtaju, ona im pošara, kad se loptaju, ona je uvijek negdje između pa ni to ne mogu.
tako da se ja trudim da zadovoljim nju - da ipak bude s njima u sobi, ali da se opet ja igram s njom da njima ne smeta. juraj ju ne bi niti u ludilu udario, da ju neko samo i takne, taj bi pozelenio, ali da se izdere na nju iz petnih žila - to da.

Kada su u tvojoj kući ili na tvom terenu postavljaj "svoja" pravila:
kod nas se ovo smije/ ne smije
mi to radimo ovako/ onako

nema vikanja/udaranja/grebanja/čupanja/ruganja ( btw :shock: )

igračke se dijele itd.isl.

Djeca brzo ukapiraju šta gdje smiju i kako kod koga stvari stoje

:love: i ne daj se, to zvuči kao zamršena situacija

trebalo bi na vrata zalijepiti naljepnice sa znakovima prihvatljivog ponašanja:
- mi ne vičemo jedni na druge
- ruke služe da maze, a ne da tuku
- stop vrijeđanju
- igračke se dijele
...

eto, dopunite popis...

Kad su se B&M rodili njihova sestrica od strica je imala 7 godina. U pocetku apsolutno odusevljenje bracom (ona je jedinica) a onda, kad su prohodali i krenuli da se zaista igraju (i zahtevaju odredjeni nacin igranja, svoja pravila, nedeljenje...) postali su joj dosadni. Ipak, dolazila je svakog dana (zivi stan ispod naseg) i par puta bi mi se neki od njih pozalio da ih ona udara. Kad bismo bili kod nas pocela sam da non-stop budem pored njih ali kad bismo otisli kod njih opet je ostajala sama sa njima u svojoj sobi i opet bi mi jedan od njih dolazio i zalio se.

Onda sam prestala da odvodim decu tamo a njoj jednom prilikom rekla da ako misli da ih udara moze slobodno naci sebi druga istog uzrasta pa nek raspali ali bracu ne sme da dira. Pocela je sa 'ali oni ovo/ono...' na sta je dobila moj ljutiti pogled i od tada idila.

Nisam mesala roditelje u sve to (jesam svekrvi rekla jednom prilikom mada mi nije poverovala) vec sam sa njom to resila kako sam smatrala da trebam.

Kad su druga deca u pitanju vaze nasa pravila na nasem terenu. Nasa pravila vaze i u gostima (npr. ako se ne sme skakati po krevetu kod nas ne sme ni u gostima). Ukoliko neko dete odbija da ih prihvati biva poslato kod mame istog casa (uz objasnjenje zasto se ne moze igrati sa ostalom decom - pritom ocekujem od mame da mu sama nanovo objasni zasto je udaljeno i da sama napravi dogovor oko vracanja u sobu za igranje)

ja ne znam kako ste vi sve to uspjeli, ali moja i dalje zna otimati svoje igračke kad joj dođu gosti

osim toga, što se više angažiraš oko njih i ideš im organizirati igru, to oni manje znaju kako da se postave

ja i frendice upale u tu zamku, mi smo zabrijale kako bi se one trebale igrati - lijepo, uvažavati jedna drugu, dijeliti igračke, bla, bla..

na kraju je bila koma, vise ti s noge i za svaku sitnicu plaču...zapravo, ti njima namećeš pravila igre i na kraju one očekuju tvoj angažman u potpunosti..pa onda ispadne da ako ja dođem popiti kavu kod frendice, a njih tri bi se trebale igrati (6, 4 i 3 godine) ispadne da se nas dvije cijelo vrijeme igramo na podu s njima, kreiramo igru, ublažavamo/izbjegavamo sukobe...

bezveze...

sad je nova taktika..igraju se same, otimaju si igračke (baš me briga), a intervenira se samo kad neko počne urlati..i bogami se puno ljepše igraju bez nas, odnosno, konačno su se i počele igrati...uče igru

ako je situacija da je dosta mlađe dijete u društvu, mora se paziti (ali naglašavam riječ paziti), ali po meni ne bi odrasli trebao biti taj koji će dijeliti igračke i pravdu

Ma joj, urlačinu, svađanje, pa i otimanje igračaka, sve to toleriram, ali kad se boriš sa udaranjem, stvarno nemoš pit kavu.

udaranje uglavnom rezultira urlanjem..naravno da se onda reagira

ma ni ja ne pijem kavu pa da me briga..ali više se NEĆU igrati cijelo vrijeme :mrgreen: , ima ekipu i nek se igraju kako znaju i umiju

Samo jedan detaljcic: kad ja zelim piti kafu sa prijateljicom odem bez dece. Kad povedem decu smatram da sam jos uvek ja ta koja je zaduzena kako za njihovu bezbednost tako i za njihov lep provod. Pored mojih dvoje i barem jos jednog prijateljicinog deteta ja zaista (ali zaista) ne ocekujem da sve vreme presedim na trosedu u dnevnoj i ugodno caskam o glupostima dok mi se deca u sobi igraju. Budem prekidana i zbog vodjenja na wc i zbog davanja vode i zbog pomaganja u pregovorima oko igracke i kao tesitelj a bogami cesto budem i tunel, most, policajac, teta na blagajni...Ako mi se to ne da onda decu uvalim tati a ja odem da izluftiram mozak bez naslednika - i svojih i tudjih.

Citiraj:

---

clumsy mom prvotno napisa

Samo jedan detaljcic: kad ja zelim piti kafu sa prijateljicom odem bez dece. Kad povedem decu smatram da sam jos uvek ja ta koja je zaduzena kako za njihovu bezbednost tako i za njihov lep provod. Pored mojih dvoje i barem jos jednog prijateljicinog deteta ja zaista (ali zaista) ne ocekujem da sve vreme presedim na trosedu u dnevnoj i ugodno caskam o glupostima dok mi se deca u sobi igraju. Budem prekidana i zbog vodjenja na wc i zbog davanja vode i zbog pomaganja u pregovorima oko igracke i kao tesitelj a bogami cesto budem i tunel, most, policajac, teta na blagajni...Ako mi se to ne da onda decu uvalim tati a ja odem da izluftiram mozak bez naslednika - i svojih i tudjih.

---

evo isto ovako.
kava je bez djece. jer ako je s djecom onda je sve samo ne kava.

Citiraj:

---

sofke prvotno napisa

udaranje uglavnom rezultira urlanjem..naravno da se onda reagira

ma ni ja ne pijem kavu pa da me briga..ali više se NEĆU igrati cijelo vrijeme :mrgreen: , ima ekipu i nek se igraju kako znaju i umiju

---

Ovako je u sigurnoj i poznatoj okolini..... tj. doma. Negdje vani - nismo popili kavu u miru dok djeca nisu napunila 5-6 godina, a i sad sjedimo na pol stražnjice (i u restoranu) ali ih ipak vodimo.

A doma - naša pravila vrijede i za našu djecu i za njihove goste! I brzo nauče... (doduše, to je lakše s prijateljima nego rodbinom). Istina, jednom sam jednu obitelj zamolila da odu doma (kad su se počele razbijati čaše) jer nisam znala kako bi na kraj... No hard feelings, ali više se ne družimo. S rodbinom je to puno teže izvesti, ali ja bih to probala riješiti s odraslima, ako bi se dalo... npr. zamolila da uvijek jedna odrasla osoba pazi na djecu, pa idemo redom... Sretno!

Citiraj:

---

Peterlin prvotno napisa

Istina, jednom sam jednu obitelj zamolila da odu doma (kad su se počele razbijati čaše) jer nisam znala kako bi na kraj...

---

Pitam se, pitam... koliko mora puknuti film da izvedeš ovako nešto? :mrgreen:

Nastranu sad odgoj i udaranje po guzi, ja mislim da je sasvim normalno da se djeca od 4 ili 5 godina ne znaju igrati s bebom od godinu i po. Tu se meni podrazumijeva da ih ne puštam nasamo. Na kraju krajeva, ne mogu je oni ni čuvati.
S druge strane, prilično sam na strani sofke kad priča o dječjoj igri. Ako je odnos snaga podjednak, treba ih pustiti malo na miru. Nisam za to da se moderira svaki pokret i da se očekuje neprestana harmonija. Ne samo zato što bi se meni pila kava, nego zato što mislim da je to dobro za djecu.

Citiraj:

---

sofke prvotno napisa

sad je nova taktika..igraju se same, otimaju si igračke (baš me briga), a intervenira se samo kad neko počne urlati..i bogami se puno ljepše igraju bez nas, odnosno, konačno su se i počele igrati...uče igru

---

Ovo je tako slikovito opisano da sam otkačila :lol: :lol: :lol:

Citiraj:

---

sofke prvotno napisa

sad je nova taktika..igraju se same, otimaju si igračke (baš me briga), a intervenira se samo kad neko počne urlati..i bogami se puno ljepše igraju bez nas, odnosno, konačno su se i počele igrati...uče igru

---

Ovo je tako slikovito opisano da sam otkačila :lol: :lol: :lol:

Moj najmanji je sad u fazi tuče, griženja i čupanja i uvijek bira mlađe od sebe (a on ima dvije :roll: ). Bude mi strašno neugodno pogotovo zato što ljudi donose zaključke na temelju te njegove faze, kao npr da je neodgojen zato što ne dobiva po guzici, zato jer sam ga razmaziila, zato što se ne snalazim sa svima njima..i ostale gluposti. A oni koji su ipak pametniji i srećom u većini su, svjesni su da je to faza. Uglavnom, htjedoh reći da u nijednom slučaju i nikad ne ostavljam njega samog s nekim. Znači, gdje god da smo trčim za njim i hvatam ga kad digne ruku na nekog ili pokuša nešto od toga. Na nedavanje svojih igračaka ne reagiram. Oni znaju moj stav o tome i znaju da bi trebalo dijeliti ali ja ne mislim da oni MORAJu nekome nešto dati. Veliki dijele i za njihovu dob to mi je za očekivati i poželjno ali maleni ne. Niti je on sposoban shvatiti što dijeljenje znači niti to očekujem. Inače mi djeca nisu tučaroši ali prošli su svi sve te faze. I kroz svaku sam bila ja uz njih da spriječim lupanje po nekom.

Clumsymum, podsjetila si me kako smo prije nekoliko godina i mi imali puno scena sa njihovom malenom sestričnom (koja je dvije god.starija od mog sina) i koja je koristila svaku priliku da ih dobro umlati dok ja ne gledam. Moj sin joj doduše nije ostajao dužan ali kćer se nije mogla braniti jer je mlađa i manja. Inače, trpili su i verbalne gadosti od te curice. Kad sam sve to skužila (srećom niej dugo trajalo) išla sam pričati s njom ,sva bijesna i ljuta, sa pripremljenim govorom itd... I onda mi je priznala da je sve to radila zato što je ljubomorna na njih, budući da ih ja stalno mazim, grlim, ljubim i jasno pokazujem da ih volim a njena mama to nikad ne radi. I to ju je izluđivalo. Pa eto, možda se i tu krije problem tvojih nećaka. A možda je samo obična faza koja će proći. Ne valja ni previše štititi djecu ako nije neophodno, moraju se naučiti "boriti" sa različitim karakterima

Kao što kaže vertex moje dete je malo i ja sam joj stalno za petama. Ako je više starije dece na gomili, pa se zaigraju, ja se ne mešam, a trudim se i malu da zabavim da im se ne bi petljala.
Ali te neke stvari koje stvarno ne bih volela da moje dete doživljava (bar dok je ovako mala) od svojih rođaka ne znam kako da sprečim. Tu i tamo ako se gurkaju oko igračaka, otimaju, ne daju..... razumem. Ali tačno primećujem da veći klinci malima rade i govore ono što njima rade i govore njihovi roditelji. To je taj ton, mimika, sve. Nađa slaže kockice, a mala joj uzima, ona će bolje, pogleda je i kaže: glupačo glupa, ništa ne umeš da uradiš kako treba :/
Trina daj reci kako je odprilike izgledao taj pripremljen govor :)
To je u stvari poenta, ja sa njima razgovaram drugarski i pokušavam da im objasnim da je to ružno ponašanje, bez da ih kritikujem, ali oni uvek imaju neke pokunjene face kao da ih grdim, a posle me ignorišu..... Možda bih u stvari trebala da se zapitam kakav sam ja autoritet 8)

Vissnja, rekla sam joj da ja nju volim jer mi je nećakinja. Draga je, pametna, lijepa i dobrodošla uvijek u našoj kući. Ali da su moja djeca meni br 1 i ne dozvoljavam nikome da ih tuče i vrijeđa ih, isto kao što ni njima ne dozvoljavm to isto. Ona se rasplakala i rekla da joj bude krivo zbog onog što sam napisala. Onda sam joj izmuljala neke razloge zašto to njena mama ne radi ( iako joj je mama neka čudna biljka) i rekla da uvijek meni može doći na turu maženja i ljubakanja. Tako je bilo i dotad a nakon toga još više. i riješli smo problem

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Nađa slaže kockice, a mala joj uzima, ona će bolje, pogleda je i kaže: glupačo glupa, ništa ne umeš da uradiš kako treba :/

---

A da ti pokušaš razgovarati s roditeljima te djece tj. sa svojim rođacima? Pažljivo biraj trenutak i ukaži im ljubazno na pogreške u njihovu odgoju. Inače će curica tvojih rođaka rasti s ozbiljnim ranama u duši. Dijete ima potrebu da ga se uvažava, da mu se odrasli dive zbog onog što čini, to mu daje poticaj da se razvija bolje i više i da se dobro uklopi u svaku sredinu. Dijete samo po sebi ne želi konflikte; a ako ih ipak stvara time šalje poruku da je u duši ranjeno.
Istinski mislim da se ne trebaš zamarati preodgojem tuđe djece, nego ozbiljno porazgovarati s njihovim roditeljima.

Ljiljan@, moji znaju izreći tako gadne stvari da ja ostanem paf. Vjerujem da i drugi to tumače kao i ti, da su čuli od mene ili oca ali većinu stvari skupe od druge djece. Što se razgovora sa roditeljima tiče, sve ovisi kakvi su i u kakvim su odnosima sa Višnjom. Ja recimo u slučaju one curice nisam ni pomišljala na razgovor s njenom mamom jer znam da bi curica dobila po sebi. Nisam htjela da ja budem razlog tome nego da ona sama shvati što smije a što ne i zbog čega.

Citiraj:

---

ljiljan@ prvotno napisa

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Nađa slaže kockice, a mala joj uzima, ona će bolje, pogleda je i kaže: glupačo glupa, ništa ne umeš da uradiš kako treba :/

---

A da ti pokušaš razgovarati s roditeljima te djece tj. sa svojim rođacima? Pažljivo biraj trenutak i ukaži im ljubazno na pogreške u njihovu odgoju. Inače će curica tvojih rođaka rasti s ozbiljnim ranama u duši. Dijete ima potrebu da ga se uvažava, da mu se odrasli dive zbog onog što čini, to mu daje poticaj da se razvija bolje i više i da se dobro uklopi u svaku sredinu. Dijete samo po sebi ne želi konflikte; a ako ih ipak stvara time šalje poruku da je u duši ranjeno.
Istinski mislim da se ne trebaš zamarati preodgojem tuđe djece, nego ozbiljno porazgovarati s njihovim roditeljima.

---

ja mislim upravo suprotno. mislim da pretjeruješ s ozbiljnim ranama - za to treba puuuno više od toga nego da je neka curica nazove glupačom. e sad, jedino da vissnja naglo poludi i počne umjesto nadja vikati glupačo :mrgreen:

a ja s roditeljima ne bih razgovarala. djeci bih rekla da nadja nije glupa nego mala i da takve riječi ne želim čuti tu, sad, dok se igraju. i da vidiš kako će te poslušati.

pa komu pravo, komu krivo.

Pa mom sinu svi su glupače, uključujući i mene :mrgreen: Nakon nekog vremena uvidiš da ta riječ i nije tako strašna :lol:

Cvijeta na žalost, ovde je Ljiljan@ u pravu. Ne bih da se svede na ogovaranje, ali njihov odgoj je nešto što ne želim ni jednom detetu. No ja ne mogu ništa tu da promenim, a iskreno neke bitke i ne želim da vodim.
Meni je u svemu tome samo važno da se ja postavim tako da tu decu ne povredim a da nekako uvedem neku disciplinu kad smo zajedno. I da izbegnem zvanje roditelja u pomoć jer će klinci tu nastradati :(

Sad mi se nekako iskristalisalo šta je moj problem. Nađa je mala i još uvek nema nekih posebnih pravila, većinu nepodopština rešavamo skretanjem pažnje. I onda mi je glupo da ja sad tuđoj deci određujem neka pravila a svom ne. A iskreno, nemam iskustva sa decom njihovog uzrasta pa ne znam koje je podrazumevajuće ponašanje, sad sam malo gledala na pdf 3-6 :mrgreen:

Definitivno mi se čini da je iskren razgovor najbolji, i možda neki dogovor unapred, pre nego što dođe do konfliktnih situacija.

vissnja, ja stvarno mislim da tvoje dijete ne može imati nikakve posljedice od toga da ga neko drugo dijete nazove glupačom. za njihove posljedice, vezane uz njihov odgoj, ne znam, ali to nam nije ni tema.

ja još uvijek ostajem pri tome da razgovor s roditeljima neće ništa dobro donijeti, a niti će išta promijeniti.
ionako, nadju ne možeš pustiti samu s njima u drugoj sobi jer je premala i oni su premali da bi ju čuvali i s njome se igrali.
dakle, ja bih djeci, direktno, rekla što mi smeta, i mislim da ćete poslušati.

bez obzira što tvoja nadja nema pravila, tvoje pravilo je da se njoj ne smiju obraćati s glupačo, tući ju i sl. to nije nikakvo podrazumijevajuće ponašanje djece u dobi 3-6, što ne znači da je nenormalno ponašanje. normalno je da si dijele glupače, ali normalno je i da ti na to reagiraš.

ne znam zašto vam je neugodno razgovarati s tuđom djecom, pa i opomenuti ih ako treba :/

ja mislim da pravila definitivno moras (prvo sama sa sobom ;)) definirati i postaviti :) to sto je nadja mala nema nikakve veze. oni nisu i mogu popratiti dvije tri jednostavne upute :)


i primijeni ovo sto je trina pisala - uvedi pravilo i obvezu ;) da se prije pocetka igranja svi zajedno (ti, nadja i djeca) dooooobro izgrlite i izmazite i skakiljate i onda krenite u igru :)

Citiraj:

---

cvijeta73 prvotno napisa

vissnja, ja stvarno mislim da tvoje dijete ne može imati nikakve posljedice od toga da ga neko drugo dijete nazove glupačom

---

Sa ovim se slažem, ja sam to navela kao primer uobičajenog ponašanja, za koje bih volela da svima (i mom detetu i tuđoj deci) objasnim da nije OK.

Citiraj:

---

ne znam zašto vam je neugodno razgovarati s tuđom djecom, pa i opomenuti ih ako treba

---

Ne znam :/ Nisam sigurna koji bi pristup bio OK pa sam se ustručavala.

Najnajgore je s rodbinom u takvim situacijama. Nema tu puno mudrosti, s djecom iskreno i nježno, daj im do znanja što te smeta u njihovom ophođenju s nađom, a nju čuvaj. A roditeljima mislim da nema nikakvog smisla išta govoriti.

Citiraj:

---

cvijeta73 prvotno napisa

Citiraj:

---

ljiljan@ prvotno napisa

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Nađa slaže kockice, a mala joj uzima, ona će bolje, pogleda je i kaže: glupačo glupa, ništa ne umeš da uradiš kako treba :/

---

A da ti pokušaš razgovarati s roditeljima te djece tj. sa svojim rođacima? Pažljivo biraj trenutak i ukaži im ljubazno na pogreške u njihovu odgoju. Inače će curica tvojih rođaka rasti s ozbiljnim ranama u duši. Dijete ima potrebu da ga se uvažava, da mu se odrasli dive zbog onog što čini, to mu daje poticaj da se razvija bolje i više i da se dobro uklopi u svaku sredinu. Dijete samo po sebi ne želi konflikte; a ako ih ipak stvara time šalje poruku da je u duši ranjeno.
Istinski mislim da se ne trebaš zamarati preodgojem tuđe djece, nego ozbiljno porazgovarati s njihovim roditeljima.

---

ja mislim upravo suprotno. mislim da pretjeruješ s ozbiljnim ranama - za to treba puuuno više od toga nego da je neka curica nazove glupačom. e sad, jedino da vissnja naglo poludi i počne umjesto nadja vikati glupačo :mrgreen:

a ja s roditeljima ne bih razgovarala. djeci bih rekla da nadja nije glupa nego mala i da takve riječi ne želim čuti tu, sad, dok se igraju. i da vidiš kako će te poslušati.

pa komu pravo, komu krivo.

---

¸

Nisi pažljivo pročitala moj upis. Curica Višnjine rođakinje je ugroženo jer, ako sam Višnju dobro shvatila, njeni roditelji se agresivno ponašaju prema njoj, a curica prema okolini.
Ja nikada ne bih rekla tuđem djetetu da je glupača.

Citiraj:

---

ljiljan@ prvotno napisa

[
Nisi pažljivo pročitala moj upis. Curica Višnjine rođakinje je ugroženo jer, ako sam Višnju dobro shvatila, njeni roditelji se agresivno ponašaju prema njoj, a curica prema okolini.
Ja nikada ne bih rekla tuđem djetetu da je glupača.

---

sorry, da - krivo sam shvatila. :*

a za ovu zadnju rečenicu - ne znam jel' se opet ne razumijemo :mrgreen: , ali nisam mislila da vissnja djetetu kaže da je glupača, nego samo da im da do znanja da takve izraze ne tolerira.

hm, ne znam, ali mislim da će se vissnja uspješnije dogovoriti s djecom nego s roditeljima. i postići svoj cilj - a taj je da zaštiti svoje dijete od "uvreda" i "udaraca" u igri. :/

S tudjom djecom obicno izlazim nakraj brze i efikasnije nego sa svojom. Da me se ne shvati krivo, moji stalno preispituju granice koje postavim, a ovi ostali se vrlo brzo prilagode zadanim pravilima ponasanja.
Moje iskustvo kaze da se treba dogovarati s djecom, ne s roditeljima. Jer ne dolaze roditelji k nama na igru.

Ja ću ti sam potpisati cvijetu :mrgreen: (što ću kad je tako pametna :mrgreen: :* )
Ja se s nećacima i ljubim i plešem i grlim... i opomenem bez neke grižnje savjesti.
Znam da i njihove mame opomenu moje cure kad naprave glupost- udare nekog ili otimaju i sl.

I ovo za glupačo :roll: : Trina, ja se još nisam sljubila s tom riječi, mrzim je... i slušam. I ova mala dvogodišnjekinja tako lijepo kaže "gupaco" i "gupaco midljiva" (smrdljiva) :roll:
Moram li reći da iz mojih usta to nisu čule?

Nađa je još mala, ti moraš biti blizu nje i bez grižnje savjesti reagiraj. I reci im: Ja bih radije da se igramo ovako... ili da se malo škakljimo :)