Preferiranje jednog roditelja

Uh, ne znam otkud da počnem, jer mi je opet upravo digao živac da sam poludila...
Uglavnom, zadnjih par mjeseci Jakov preferira samo tatu. Tata će ga nosit, tata će ga presvuć, tata će tuširat, i slično. Ako je tata kojim slučajem zauzet i dođem ja, dreka, urlikanje i glasno plakanje uz povike tata će, tata će! Skroz dok ne dođe tata.
Dojio je do godinu i pol, tada je uvijek bila preferirana mama. Ja sam ga dojila, oblačila, vodila u vrtić i iz njega. Kad sam ostala trudna, morala sam na mirovanje doma, i onda je to preuzeo tata. Prestali smo dojit, dosta bezbolno i uspješno. Malo me bilo strah u početku kak će to prihvatiti, ali skompali su se brzo.
Kad se rodila seka, super ju je prihvatio, bez ljubomore. Dosta smo ga pripremali za dolazak seke, pričali smo stalno o tome i uključivali ga u sve oko nje kad se rodila, tj. i danas je u sve uključen. Prema njoj je super, tu i tam ju malkoc stisne ili slično, ali ne iz ljubomore, nego iz nepažnje i neznanja. Ne mogu povezati ovo ponašanje sa dolaskom seke, jedino možda kao zakašnjelu reakciju ljubomore. Ali, ipak mislim da nije to. Znam da je to samo faza i da će proći, ali ne mogu više. Kad se razdere, dođe mi da ga tak nalupam da ne može sjedit na guzici. Naravno da se suzdržim, ali teško. Ne pomaže ni lagani smireni razgovor, jer me uopće ne želi slušati, samo se dere i hoće tatu. Čak ni ucjene, kazne za igračke i slično ne pale. Ništa ne pali, samo tata. I ja se onda povučem. Tata mu objasni da je mama dobra i voli ga i da je tužna kad se tako ponaša prema njoj i onda mi kaže oprosti, ali ubrzo je opet sve isto ako nije po njegovom. Nije rješenje da mu se uvijek popušta, iako to MM radi i to me ljuti. A, opet, ne mogu se niti ja povući, to je i moje dijete, ne želim da me zamrzi. Ovak je tata dobrica, sve popusti, a mama izgubi živce i vještica je. Pa, naravno kad vrišti i na kraju me tak izudara za poludit da se moram povuć. Više ne znam šta napraviti. Molim vas za neke pametne savjete, jer je stvarno prešao već sve granice. Kad smo u mogućnosti pustimo ga da odreči svoje, ali to traje unedogled, ne odustaje. Uglavnom je to jutarnje oblačenje za vrtić, kad se žuri i nema vremena da se ohladi, i večernje spremanje u krevet kad ga ne mogu pustit da se dere u sobi, jer mi budi Evu. I tak da mu se na kraju uvijek popusti, a vidim da je to jako loše.

skoro pa identične situacije dešavale su se i kod nas. čak sam i podigla topic o tome, vidi..
http://www.roda.hr/rodaphpBB2/viewto...694&highlight=
mogu ti isto tako reći da je sve bila samo faza i da je prošlo u potpunosti.
isto mi je bilo strašno koliko me moja curka ignorirala i "ljepila" se samo uz tatu. bilo mi je stvarno teško i svaki dan sam mislila hoće li, i kada, to prestati, a da ne kažem koliko sam se preispitivala radim li nešto krivo!?! :(
proći će..

joj
nemam ti niš pametno za reći, samo :love: šaljem jer mogu mislit koliko ti je to ružno...
dalje te prepuštam mudrim majkama i nemajkama :)

mi smo već dosta dugo u fazi da ima perioda u danu kada neće tatu. recimo ujutro kada se digne, oblačimo se, jede doručak, već izdaleka kada ćuje tatu da se budi (naravno tata se budi zadnji9 počinje dreka - Neću tatu! ako tata slučajno dođe ujutro u prostoriju gdje je on u stanju se baciti an pod i vrištati...inače se tata i on super igraju, navečer pogotoo i obožavaju se.
zašto se javljaju te faze, nemam pojma
možda i je vezano uz dolazak bebe
u svakom slučaju ne shvaćamo ga ozbiljno u smislu da on mrzi tatu jer znamo da ga ne mrzi

Vjerojatno još jedna u nizu "the faza" u njihovom životu!

jer i mi smo imali tu fazu kada nije htio tatu..isto ujutro, prije vrtića, ne d'o bog da tata uđe u sobu (također se zadnji ustajao)...
a mi još nemamo bracu ili seku ;)

I dan danas (kada ima tri i kusur) samo ga ja uspavljujem (ok ako fizički nisam prisutna onda tata a to je vrlo, vrlo, vrlo rijetko) i već sigurno pet mjeseci ga samo ja vozim u vrtić...tata-nema šanse...

A obožava ga....samo što tate manje ima doma nego mene...

kod nas je obratno--mama ce. isto bacanje, protest, vristanje. piski mu se, meni mala spava u krilu (ponekad jedini nacin da malo odspava), i nece da ga itko vodi osim mene. to traje vec 100 godina! dobro, ja mu uvijek popustim jer mi se ne da sanirati popisanu odjecu (ako bi uopce do tog doslo, nisam ga nijednom odignorirala do kraja da to vidim). i sve ostalo u paketu--mama ce obuci, skinuti, uspavati, dati jesti..

nije ni meni neka fora, samo da znas. zamisli se s malom bebom (vidim da ju imas) i da tako inzistira na tebi ;) . budi sretna da ti pomaze :). ja sam postala majstor za balansiranje, nju u ruke i bavi se s njim. (kod nas je tata jako rijetko doma, dode svaka 2-3 tjedna na par dana).

hermina, baš mi je žao, mogu si samo zamisliti kako se osjećaš.....
ja dođem s posla pa kad mi zara ne poleti odmah u naručje...malo sam down,
a mogu si samo zamisliti kako ti je teško.
nadam se da je samo faza i da neće dugo trajati, izdrži!
a do tada to shvati kao mali odmor i za sebe ;)

Nama je to bilo kako koji dan nekad će mama nekad će tata.
Iako sad stalno visi za tatom, prepostavljam zato kaj njega manje viđa pa mu više fali.
A imamo u kući i sestričnu koju su nekako više odgajali baka i deda nego roditelji.I kad je bila manja do nekih 3 godine nije se dala od bake i deda, a sada što je starija samo hoda za mamom a tata niš.
Kad jr on doma ide kod bake i deda.
Tako da vjerujem da su to faze koje prođu i odjednom više ne trebaju nikoga.

Pa i Maša ima te napadaje, prvo je sve bilo: mama će, a sad je nekad u fazi mama, a nekad tata. Nema šanse da ju ja vodim pišat ako je ona zamislila da će ju vodit tata. Prije će se upišat u gaće nego samnom otići na wc.
Nikad nisam razmišljala o tome. Koga hoće toga i dobije. Ne moram napominjati da su mi posebno dragi momenti kad je u tata fazi :mrgreen: (nakon 2 godine isključive mama faze).

Selim ovu temu na Izazove roditeljstva, ipak tamo vise spada :)

Budući naša cura (tri godine i par mjeseci) tatu ignorira, otvoreno odbija, mama će sve, MM predlaže da odem malo nekud s curama ili mami ili bilo kud na par dana pa da se njih dvoje sami snalaze (inače je uvijek obrnuto, njega nema a nas dvije tjednima/mjesecima solo). Što mislite?

na prethodni post, to mozda pomogne, ali na kratko...
mislim da je jedini nacin da se to izjednaci da oba roditelja preuzmu podjednaku brigu oko djeteta tokom svakodnevnih aktivnosti, sad kad se vec stvorila takva jako preferencija, tesko je to mozda na brzinu izmjeniti...

originalnom posiljaocu, ja bih pustila da tata preuzme ako je kod kuce, ne bih se prepirala oko toga, i ne bih se uzrujavala...
kad tate nema, onda mozda i nema takve dreke, ili? ali zivcirati se na dijete od 2 godine radi toga, nema smisla, vjeratno je to rezultat da se ti vise brines oko bebe, i da se tata vise usredotocio na vece dijete, pusti tatu da nosi svoj kriz...

Citiraj:

---

majoslava prvotno napisa

jedini nacin da se to izjednaci da oba roditelja preuzmu podjednaku brigu oko djeteta tokom svakodnevnih aktivnosti, sad kad se vec stvorila takva jako preferencija, tesko je to mozda na brzinu izmjeniti...

---

ma naravno. radi se o tome da MM puno izostaje iz kuće zbog posla (oni tjedni i mjeseci o kojima pričam) i to se neće promijeniti, ali bismo htjeli, sad dok je doma, stvoriti priliku da ipak nešto nadoknade, dok sam doma, ne doživljava ga.

pa onda je mozda rjesenje da ti jednostavno das im vremena da budu zajedno, ili da otac uzme to vrijeme, ode u setnju, ode van na kavu i kolace s djetetom, u kino, u kazaliste, na igraliste, ima hrpa aktivnosti gdje ocevi mogu steci povjerenje svojih malisana

Kejt, tako je točno bilo i kod nas.
Moja starija curka i ja smo jedno vrijeme živjele same, tata vani. Mala se još nije bila rodila.
Dugo je trebalo da ona prihvati da tata radi nek stvari s njom. Mada, i sad sam im ja br.1 u puno toga. Objema.

Tek sad sam otišla na sl. put na dva dana i bilo im je super.
Ne znam jel glupo ili ne, ali nisam baš išla na kave jer je ona zamnom plakala.
Išla sam samo frizeru :mrgreen: jer to stvarno moram.

Citiraj:

---

Kejt prvotno napisa

Citiraj:

---

majoslava prvotno napisa

jedini nacin da se to izjednaci da oba roditelja preuzmu podjednaku brigu oko djeteta tokom svakodnevnih aktivnosti, sad kad se vec stvorila takva jako preferencija, tesko je to mozda na brzinu izmjeniti...

---

ma naravno. radi se o tome da MM puno izostaje iz kuće zbog posla (oni tjedni i mjeseci o kojima pričam) i to se neće promijeniti, ali bismo htjeli, sad dok je doma, stvoriti priliku da ipak nešto nadoknade, dok sam doma, ne doživljava ga.

---

Naša situacija je bila slična. M nije htjela ni vidit tatu. Do godišnjeg kad je imala 2 godine. U tri tjedna godišnjeg je počela doživljavati tatu. Odnosno kad je on preuzeo dio brige za nju.
Poslije je promjenio posao pa je više doma i dobar trend se nastavio.

Hvala na odgovorima, ajde lakše mi je kad vidim da nisam jedina. Ma, zna se on i tati inatit kad nešto neće, i onda je i oko toga šou. Ali, to znam da će ga kad tad proći i da to skoro sva djeca rade. Ma, problem je ujutro kad se spremaju za vrtić i posao, MM se sprema, a ja spremam Jakova. I to je uvijek šljakalo, jer MM ne može oboje, a Jakov se već probudi, pa ne može bit sam u boravku i sam se spremat, tj. ne želi bit sam u sobi. A glupo mi je da ja ležim, ionak ne spavam,pa da napravim korisno za oboje. Ma, čak i kad tata nekud ode, objasnim da je otišo i da nije trenutno tu da će on kad dođe, a dotad ja. Ne pali! On je tak jedno tvrdoglavo dijete koje je u životu nisam vidjela. Da ima ujutro vremena pustila bih ga ja da se dere dok se ne skulira, ali moramo se spremit za 15 minuta da stignu. Nema smisla da ga dižem ranije, jer se i ovak diže prije 6, jadničak. A, niš, onda trpim i brojim dane do kraja faze.....

i kod nas je slicna situacija,
samo sto ena trazi iskljucivo mene za sve.
ali ja nemam malu bebu pa se ipak mogu posvetiti njoj skoro svaki put kad to trazi. ali kod nas to MM tesko pada. i onako dosta otvoreno daje do znanja da mu to smeta, pa mi se cini da je eni samim tim izazov veci.
dakle da i dalje insistira na tome da ja, i samo ja, obavljam sve (oblacenje, pomaganje pri klopanju i sl), a da pri tome posmatra kako na to tata reagira.
pretpostavljam da je rijec o fazi, samo mi se cini da sve dok tata dramatizira kod nas bi se ta faza mogla razvuci i trajati i trajati.
mozda da i ti pokusas, ako mozes naravno, neko vrijeme ne pridavati paznju tome, i mozda ga prodje. mada znam da je to najgore izvesti u situacijama kad se zurite i kad treba obaviti sto stvari :love: .
ja nagovaram MM da na to pokusa ne reagirati, ili nesto u stilu: hoces neces, ajd baj :mrgreen: .

hermina, i kod nas je tak nekak. ali, ja mislim da to ipak ima veze s dolaskom novog člana obitelji...
da objasnim: do rođenja majušne ja sam uglavnom bila zadužena za puno toga oko malog: oblačila ga, spremala u vrtić, hranila itd a kad se rodila majušna, odjedamput to više nisam fizički stizala pa je tata preuzeo veliki dio brige oko njega... i danas, tri mjeseca od kak se majušna rodila, nema teorije da mu ja pričam priču prije spavanja, ili da se tušira sa mnom, ili da ide nekam sa mnom ak je tata doma itd

sad kak majušna raste pokušavam se natrag "ubaciti" u njegov život, jer koliko god da mi to paše ponekad (ipak mi ostane nešto vremena i za mene), isto toliko sam i tužna kad bi ja nekaj htjela s njim a on hoće baš tatu...

isto se tak nadam da je to neka faza koja bude brzo prošla, i da će se brzo sve natrag uravnotežiti...