strah me da se necu snaci

ovako radi se o tome da mi uskoro istjece porodiljni, tocnije kroz 2 tjedna, tako nesto i strah me da li cu se snaci u ulozi mame, supruge i duznostima po kuci i svemu...navikla sam da sam svaki dan doma i uspijevam sve napraviti, znaci sa malim sam stalno, kuham, perem, cistima, sve standardno kao i svaka zena, samo sto imam na kraju dana jako malo vremena za sebe, i sa suprugom takoder...e sada bih trebala se vratiti na posao, znaci do minimalno 5 me nema doma, dijete treba ici u jaslice (takodjer promjena) i onda bih trebala napraviti sve sto mi za sada treba tehnicki veci dio dana i jos biti sa malim, provesti kvalitetno vrijeme i nekako se bojim da ja to sve necu moci...uzasavam se svega...vjerojatno mislite da sam luda il sta jer sve zene na svijetu tako rade i svi normalno zive, ali jednostavno me strah ove promjene jer neznam na sto ce to sve liciti...kako vi? jel uspijevate sve? jel sve to laganini il vam je stalni pritisak?jel vam bilo bolje kada ste bili na porodiljnom i imali cijele dane "slobodne" il vam je ipak bilo bolje kada ste krenule na posao? malo sam samo zbunjena....hvala!

naravno da ne uspijevamo sve :)

uspijevamo u onom u cem uspijevamo, po mogucnosti u onom sto nam je najvaznije i sto je pod mus.

pritisak je uvijek tu, ali i to u kolicini koju dozvoljavamo (sebi u glavi).

barem ja.

Pa ima dana kad je lakše a ima i kad je teže, u 90 % slučaja ja stignem sve pa čak i odmoriti malo - no ja imam i super radno vrijeme - do 3 sam doma, no svakako mi je bolje kad radim nego kad sam bila stalno doma, nekako sam ispunjenija.... kad se hoće sve se može, a puno ovisi i o poslu koji radiš - ako ga voliš onda ga ne doživljavaš kao teret. ja volim raditi. i biti mama. samo se nemoj bedirati - kad stigneš super a ako jedan dan nema ispeglano, skuhano...... koga briga? uvijek možeš ispeći jaja, ostavit kuhinju u neredu i reći joj ko te fućka - uzmi bebaća i glupiraj se s njim. sretno

Kod nas dan izgleda ovako:
- dođem doma u pol 4, prvo dojim
- za to vrijeme muž dovršava ručak i jede
- onda ja pokušavam jesti, a P. se dere mama, mama, a MM ju pokušava zabaviti
- nakon toga se igramo, usput stavimo prati veš, MM ju zabavlja, ja perem suđe ili obrnuto; ponekad odemo do bake i dede ili u šetnju jer je mala već luda ako je cijeli dan u stanu (ako s bakom nije išla van)
- i tak do 8 navečer kad zaspi
- ja sam onda već mrtva umorna jer od kad dođem doma visi na meni, malo ju nosim pa ju spustim, pa hoće ovo, pa ono i onda mi se ne da ništ raditi a moram pripremiti ručak za drugi dan, očistiti pod i pospremiti malo po kuhinji, speglati bar da imamo kaj obući drugi dan i tak
- onda se konačno mogu malo odmoriti, najesti, tuširati i već prođe 9 sati
- oko 10 idem spavati jer se u 6 budim i još se mala budi min. 2x po noći, tak da na kraju ništ ne stignem, stalno mi se spava i stan nam je u neredu, ali baš me briga

Kad sam bila cijeli dan doma, isto ništ nisam stigla, zato jer P. onda još nije hodala pa se stalno htjela nositi ili kad je bila dolje igrale smo se, a spavala je jedan sat po danu. Kad sam krenula na posao, popodne sam bila odmornija nego kad smo bile same doma.

nisi jedina, ako je to neka utjeha...

sniziti zahtjeve kod kuce i na sebe, te sudjelovanje oba roditelja u obavljanju kucanskih duznosti obicno rijesi takve probleme...

kucansi poslovi postaju sve samo ne prioritet, a onda kad se krene na rjesavanje istih pretvaraju se u zabavu. uzmes usisivac i prvo malo ti usisas pa onda klinci, pa ti pa klinci. ili ti usisavas oni ga guraju i cekaju ko ce taj dan biti "privilegiran" da uvuce kabel :mrgreen:
perilica se i jedna i druga rasprema tako da klinci vade a ti slazes gdje treba, prljavu robu oni guraju u perilicu. i poslije jedan starta Luce drugi Mare :roll: . spremanje igracaka ide prije spavanja, kao neki ritual. prvo se spreme igracke, a onda vecera, pa se ide u kupaonu, citanje price i spavanje.
peglanje se svodi na minimum, ali tu mi susilica jako puno pomaze.
donedavno sam imala i tetu cistilicu, ali sad kad su veci stignem i sama spremiti, sto je usteda u kucnom budzetu.
s MM popricam ili jako rano ujutro ili kad njih stavimo na spavanje ako i mi sami u medjuvremenu ne zaspemo s njima. ali se trudimo. sve u svemu sve ces i dalje moci napreviti samo ces postati malo kreativnija 8)

meni je bilo odlično na porodiljskom, i prvi i drugi put
baš sam uživala, šetala, imala društvo, puno bila s kćerima...

posao, prva dva tjedna mi je bilo jako teško, znala sam se rasplakat u autu i istresat dušu mužu pa bi mi onda bilo lakše :mrgreen:

bit će teško dok se ne uhodaš
ne moram toliko spremat jer se ne stigne puno ni razbacati, samo ono čime se igraju popodne
kad je lijepo i popodne smo vani, onda ni toliko
ne kuham jer jedu u vrtiću, mi na poslu

najteže od svega je što ne provodim vremena s djecom koliko bih željela

sretno :love:

Citiraj:

---

Sirius Black prvotno napisa

Kod nas dan izgleda ovako:

- onda ja pokušavam jesti, a P. se dere mama, mama, a MM ju pokušava zabaviti

---

ja sam pročitala - "a MM ju pokušava zadaviti..."
:lol:
ma slatki su kad nas se tak zažele i trče za nama, treba uživati u tom razdoblju jer brzo prođe.

meni je kad radim lakše sve uskladit i imam više vremena i ne pospremam toliko...
doma nas nema do 5 i onda nešto malo pojedemo i odemo van, kad dođemo u kuću već je vrijeme kupanja i brzo spavanac...
a kad sam doma vječito se muvam po kuhinji ili zbog njega ili zbog sebe :) pa svega razbacamo po cijelj kući ...

na spavanjac sam mislila Mihin...ja onda ispeglam i ako ima što za počistit i za sat-dva sam i ja u krevetu....čak se i naspavam više nego kad smo doma cijeli dan..

ajde malo ste me utjesile... :)
jer trenutacno sam sva u stresu, jer neznam ni dal me ceka posao (u jednu ruku ne bih ni htjela jer nisam prezadovoljna,al kad se mora raditi, mora se), i onda jos sve ovo kod kuce...suprug radi nocne, sto je isto naporno, ne svaku noc, pola tjedna, tako da je dobro sto je drugi dio doma, onda nemam pojma kako ce funkcionirati to s vrticem, mnogi kazu da dijete cesto obolijeva (nedavno je maleni imao virozu, pa smo se namucili pa se i takvih stvari pribojavam)...tak da sam malo u kolapsu...evo doma sam sada, pola dana provedem u kuhinji, onda peglanje-ajme da ne pricam, ko da peglam za deseteroclanu obitelj!
ukratko sada se gusim u masi stvari koje treba obaviti, suprug je flegmica pa je njemu tako nebitno hoce li biti zguzvan, hoce li dva ili tri dana stajati mrlja od kave (karikiram) i tak to, ali JA ne mogu...i onda lumpam po svemu dok nije onako kako ja volim da bude....sam kazem, na kraju dana se slomim...i jos nam je mali nocna ptica!sa 6-7mj lijegao je oko 2-3ujutro!!!lose za njega, lose za nas...sad smo ga nekako navikli na 22-23h, premda se zna zalomiti i dulje...tak da sam malo kaoticna trenutno :), a frendice nemaju bebace, malotko razumije...sorry na poduljem postu!

ma dok ti god imalo olaksava - samo ti i dulje postove slazi ;) :)


a ako se budes ikoliko htjela rjesiti kaosa i kolapsa, morat ces poradit na preslagivanju prioriteta :*

i meni je bilo koma prvo vrijeme, ali navikneš se.
kod mene trpe kućanski poslovi, ali to me ne smeta. Ovako izgleda kod nas:
- dižemo se - ja u 6 ona najkasnije u 6:45
- uobičajeno dugo razbuđivanje i pokušaji oblačenja
- jaslice do 12, a onda baka
- ja dođem oko 17, ručamo
- borba oko odlaska doma ili ako je lijepo u park
- nikad u stanu prije 18:30
- malo nju zabavljam, malo nešto radim po kući
- 20:30 kupanje i večera
- 22:00 - 22:30 idemo u krevet, obje

Citiraj:

---

litala prvotno napisa

a ako se budes ikoliko htjela rjesiti kaosa i kolapsa, morat ces poradit na preslagivanju prioriteta :*

---

potpisujem litalu
ona uvjiek sve tako lijepo postavi da jednostavno ne znam sta bi ja poslije imala nadopuniti :heart:

stigne koliko se stigne. ja sam prije vazda trcala vamo tamo da bude skuhano, cisto, ispeglano... sad sam lijepo okrenula pricu, najvaznije mi je da provedem vrijeme sa klincem, a kuca moze sacekati

mi radimo svakakve smjene, mali je u jaslicama, prilagodba dugaaa ali uspjelo je, sad mu je super tamo, nemam ama bas nikog da mi ga pricuva, bolesti stalno, vazda neke viroze, ali sve se to prezivi, i neprospavane noci, kad na kraju vidis taj osmjeh koji ti pokazuje koliko te voli i treba, sve ostalo je nevazno

Joj skroz kuzim taj strah,mene muci isto osjecaj da se necu snaci mada mi je siutacija zapravo obrnuta,ja usoro trebam roditi drugo,razlika ce bit 20 mjeseci.Pomoci nemam niotkud niti ima to uskocit kad je frka,znaci sve je na meni,vec me panika hvata kako cu to sa njih dvoje.

evo saznala sam da me posao ceka...eto jedna dobra stvar, ali svejedno i dalje je strah tu....a nista, kako sve vi i ostale mame, tako cu valjda i ja...litala imas pravo za prioritete, dijete je broj jedan, lako za ovo drugo, samo treba to provesti u praksu-mislim na stvaranje rasporeda....tjesim se sa -bit ce dobro, nema druge... :) thanx cure....ako me opet ulovi "zuta i kaoticna" minuta javim se.... :)