Neće pozdravljati

Moja K. ima 3,5 god. Slatka je i napredna curica. I dosta brbljava. E sad mene muči činjenica da ona nikoga ne želi pozdraviti, gdje god da dođemo, od dućana do prijatelja, baka i deda. Ja sam naravno tisuću puta rekla „ajmo pozdravit“, „kak se kaže“ i stvarno na tom inzistirala, ali ja to iz nje ne mogu izvući. Isto tako kad sretnemo nekoga vani, ne mora biti nepoznata osoba, iako nepoznate pogotovo, nema šanse da moja K. nešto kaže. Što god da ju netko pita ona šuti. Eventualno nekad meni kaže ajmo reći zajedno. I onda možda progovori. MM kaže da je to sasvim u redu i da on s tim nema problema. I ja znam da je ona još mala i možda sramežljiva, ali mi u neku ruku bude krivo zbog drugih. Posebno mi je žao deda i baka kad dođu kod nas ili mi kod njih, a ona pola sata neće progovoriti niti riječ. Možda je inzistiranje na tome kontraproduktivno. Dajte molim vas vaša iskustva.

U pravu si da je inzistiranje kontraproduktivno. Polako, nekoj djeci treba više vremena d ase oslobode i opuste. Moja starija je takva bila. Tek negdje nakon 4, 4.5 godine se opustila i trčala bakama u zagrljaj. Dotad je bila prvih pola sata nakon što negdje dođemo uz mene. Sad je mlađa takva :mrgreen:
Nemoj ništa forsirati.

već se raspravljalo o tome
pogledaj Nikada ne pozdravi
:love:

Sori, nisam vidjela ovu temu, možda da moderatorice ovo prebace tamo.

E sad vidim da nemam samo ja taj problem :D moj A.će imati 4 god u 6mj.kući je kao navijen,priča,igra,pjeva,sve zna hoće...a kad smo vani kao da nezna reći A :shock: sramota me bude kad ga nešto pitaju a on samo ćuti i saginje glavu.ide u vrtić,tete kažu da je super,učestvuje u igri i da ih sluša.neće da priča šta se događa kući ali ok.izgleda da je to samo faza???i ja sam vikala,zašto ćutiš?ovo ono.a on....svejedno mu je!nadam se da će proći!druga djeca sva sretna trče pričaju pozdravljaju me,a moj sin samo gleda.....

Moram priznati da mi dosta idu na živce komentari nakon tog nepozdravljanja: tipa maca popapala jezik, ja ti više neću doći i igrati se s tobom (deda), a opet žao mi je da je tako. Najbolje mi je kad ju pitam zakaj ne pozdravi, a ona kaže: „pa kad ja njih ne poznam“(za nepoznate) ili „pa ja sam mala, a mali ne pozdravljaju“. Isto tako je i kad dođem negdje po nju (vrtić, baka, deda), ne uvijek, ali zna se dogoditi da niti mene ne pozdravi, odnosno da me ignorira. Ja znam da je to sve dječje ali me ipak povrijedi (joj zvučim kao malo dijete). Pogotovo kad vidim djecu koja trče mamama u zagrljaj. Ne kažem da i moja ponekad ne trči, ali to nije pravilo.

Akimia, kod nas ista stvar, kod kuće kao navijena, ali dođu recimo deda i baka i ona neće progovorit. I čini mi se što oni više ispituju i inzistiraju ona kao u inat neće govoriti.

i mi imamo identičan slučaj :/
iako po doma uopće ne izgleda sramežljivo, vani je to druga osoba
za bake i dede koje relativno često viđa mu treba bar sat vremena da se oslobodi i počne komunicirati
ja se toliko ne brinem, ali MMu to jako teško pada i kaže da svaki put kad dođe po njega uu vrtić i moli ga da pozdravi, hoće u zemlju propasti od srama..............uopće ne znam zašto, pa bar su se te tete nagledale svakakve djece, a to stvarno nema nikakve veze s odgojem.
meni se čini da će prije početi pozdravljati djeca koje roditelji to možda nisu toliko forsirali, nego ako ih se previše upozorava i naganja :/ :lol:

Opustite se, cure. Ok je da im objasnite zašto bi trebalo pozdravljati i da im svojim primjerom pokažete, ali nemojte ih forsirati. Već će to doći na svoje. Forsiranje je kontraproduktivno, a bake i dede nek se malo strpe :mrgreen:

Sad mi je lakše kad vidim da nas ima još. Najgore mi je kad se nađemo sa sestričnicama, a one pucaju od srčanosti, brbljavosti i bacaju se bakama i dedama u zagrljaj. Pustit ću i neću inzistirati. Čekam da se nešto u njoj prelomi.

Lovre (4g) je s "domaćima" otvoren. S "nepoznatima" sramežljiv.
Generalno - ne pozdravlja. Ili točnije - nije pozdravljao.
Naime, zadnja dva dana smo popodne išli u šetnju (on na bicikli, ja trčim/šetam uz njega) i tijekom te šetnje je u više navrata, ničim izazvan, pozdravio neznance koje bi susreli. :?

Čuvala sam 4 dečkića još dok ih je bilo samo 2, pa 3 pa 4.....
Treći poredu, koji me pozna od rođenja i koji je proveo sa mnom sate i dane, je imao razdoblje od 1,5-4 god nepozdravljanja.... kad bih došla, on bi se sakrio pod stol i tamo proveo neko vrijeme.... Nisam ništa forsirala, pustila bih ga 10-15 min da se prilagodi na novu situaciju.... nakon toga, bih mu prišla i rekla da nam se može pridružiti u igri kad bude spreman.... obično je potrajalo još 10-15 min da se pridruži....
Roditelji su svima objašnjavali kako on treba vremena da se prilagodi na situaciju (nije plakao, samo se skrivao) i onima koji ga nisu gnjavili, već su ga pustili da se aklimatizira, je polako počeo prilaziti oko 3-4 god.... svi oni maca_popapala_jezik ljudi su još na čekanju (sad ima 7 god).... više se na skriva pod stolom, ali nije niti oduševljen njima....
Dečko je izuzetno inteligentan i kreativan, talentiran za glazbu i ima izvrstan glas, mio je i drag i nema nikakvih problema u školi

Ja zapravo ne znam kaj bi trebala reći drugima kad ju nešto ispituju, a ona šuti. Najgore mi je kritizirati tipa maca papala jezik (što sam sram me priznati rekla nekoliko puta već u očaju), a opet nije pristojno prema tom nekom tko ju pita da se ja niti ne uključim. Kaj vi mislite? Npr. A kak se ti zoveš, a koliko imaš godina, a kud ideš….? A ona ni slike ni tona.

U takvim situacijama, ja se uključim i upitam L.: Hoćeš li reći barbi/teti? On obično samo odmahne glavom na što ja barbi/teti kažem "kako se Lovri danas ne priča, možda drugi put".

Citiraj:

---

Kora prvotno napisa

Ja zapravo ne znam kaj bi trebala reći drugima kad ju nešto ispituju, a ona šuti. Najgore mi je kritizirati tipa maca papala jezik (što sam sram me priznati rekla nekoliko puta već u očaju), a opet nije pristojno prema tom nekom tko ju pita da se ja niti ne uključim. Kaj vi mislite? Npr. A kak se ti zoveš, a koliko imaš godina, a kud ideš….? A ona ni slike ni tona.

---

po meni, najbolje da makneš fokus sa nje, npr kažeš "evo, danas nismo pričljivi" i okreneš na neku drugu temu.

preskočila sam maruškin odgovor, to je u biti to.