Upornost bez granica

Moja 20-mjesečna curica je uporna do besvijesti i ne odustaje kad si nešto zamisli. Prije par mjeseci je prvi put probala čokoladu i sad je luda za njom. Inače ne jede ništ slatko, pa smo joj dali malo životinjskog carstva, jednu čokoladicu jede par dana.
Jučer smo imali cirkus. Primijetila je na stolu tanjurić s kakvog je neki dan jela čokoladicu, i odmah se sjetila da hoće. Došla je do frižidera i tražila "ladu". Nismo joj dali jer se nije pokakala dva dana i baš sam joj davala jesti voće i sve da ju otvori pa nema šanse da joj dam čokoladu. Na svako naše "nema čokolade", ona viče "ima" jer zna da ima, teško ju je prevariti. Rekla sam joj da ne može dobiti i gotovo, ali nikakvo skretanje pažnje nije pomoglo. Prvo se derala kod frižidera, onda je trčala s jedne strane stana na drugu i plakala "ladu, ladu". To je tak izgledalo da smo se i MM i ja počeli smijati. Ja sam se cijelo vrijeme pravila da me to ne zanima, čokolade nema i gotovo i pokušavala sam ju zabaviti. Pustila sam joj muziku da plešemo jer to jako voli i taman kad sam mislila da je odustala ona se počne ljuljati u ritmu i pjevušiti "lada, lada". :lol: Nisam htjela popustiti, ali se uvijek čudim koliko može biti uporna i neće odustati.

Ista stvar je sa spavanjem. Odlučila je da neće spavati. Kad je s bakom, prva 2 mjeseca uopće nije spavala po danu, pa se srušila od umora kad sam ja došla doma jer me čekala, ili je zaspala vani u kolicima jer u vožnji više nije mogla izdržati. Sad se ne da spavati navečer i viče "neće tam" kad idemo prema spavaćoj sobi. Jučer više nije znala kud sa sobom od umora ali se nije dala spavati. Pitam da li hoće cicu, veli da neće, i onda više nisam znala kaj bi, stavila sam ju na krevet, ona plače, dam joj cicu, ona počne vući, oči već na pol sklopljene i velim joj "sad si popij malo mlijeka da se smiriš" a ona s cicom u ustima promrmlja "neću" i za pol minute zaspi.

Je li to normalno za ovu dob ili je baš stvar karaktera?

Mislim da je normalno i moj je uporan. :mrgreen:

Kako bi naučili sve ono što moraju naučiti da nisu uporni?

Srećom, kod nas ima netko tko je još uporniji od dvoje uporne djece. :mrgreen:

Imam i ja jednu upornu doma :mrgreen:

Nedavno smo imali epizodu u parku. Ponjela je od kuce ogromnu krpenu Fifi i krenula s njom na penjalicu visine sigurno 3 metra, govorim joj ostavi Fifi na travi a ti se penji drzeci se s dvije ruke. Prvi put se pravila da me ne cuje i zaobisla me i krenula na penjalicu, drugi put je okrenula glavu na drugu stranu i kad sam zavrsila recenicu opet me zaobisla i krenula na penjalicu. Treci put je vec slagala grimasu ali se naguravala sa mnom ne bi li se popela, nakon petog puta je sjela i pocela urlati ... doslovno su se neka djeca stepla kad je krenula. Ja nisam odustala, nije ni ona. Plakanje je trajalo dobrih 25 minuta, komunikacija nula bodova, samo je ponavljala "penjati, penjati" a ja sam ponavljala "mozes ali bez Fifi" ... nakon toga mi je dala Fifi i popela se kao da nista nije bilo.
Jedna mama je komentirala 'kak je tvrdoglava sigurno je Ovan po horoskopu' ... reko 'nije, Blizanac je, nikad ne znas koji ce izviriti'

Par dana kasnije dolazimo u park sa Fifi, dolazi do penjalice i vraca se prvo k meni da mi da Fifi i odlazi se penjati ... bez ikakvog objasnjavanja i najavljivanja s moje strane.

Moja je neki dan zapela da hoće van na ljuljačku iako je padala kiša. Izašli smo na dvorište s kišobranom da vidi da kiša pada, ali je uporno htjela da ljuljačku obrišemo s krpom da ne bude mokra jer se ona mora ljuljati. Uglavnom joj ne puštamo kad zapne za tak neku glupost, ali ponekad mi se ne da slušati kak plače i žao mi ju je, pa joj pustim.

Oh, i te kako je normalno :lol: Eto, moja se malo smirila otkako je krenula u vrtić. I sa spavanjem je super, a bilo je koma, koma, koma, do ponoći, jedan u noći, sad zaspe u roku 15 minuta

Kako je moj L krenuo, mislim da će biti gori od mame :mrgreen:
U stanju je glavom kroz zid kad nešto hoće.
Teško mi je odbiti ga kad plače i viče no ponavljam si da je to bolje za njega - da ne može uvijek sve biti kako on hoće. Kod manjih stvari obično popustim.

Citiraj:

---

Sirius Black prvotno napisa

velim joj "sad si popij malo mlijeka da se smiriš" a ona s cicom u ustima promrmlja "neću" i za pol minute zaspi.

---

:lol:
Kod nas je scenarij: "Hoćeš papati?", "Ne!" i otvara usta.
"Problem" npr. čokolade smo riješili tako da stavim samo kockicu u omot od čokolade i kada traži još pokažem joj da je omot prazan i da je sve pojela i da moramo kod tete u dućanu kupiti još. Za sad nam varka uspijeva ;)

I naš je uporan, ponekad nam treba puuuno objašnjavanja da popusti
uz to ide i plač, pa također ponekad popustimo.

skretanje pažnje je palilo prvih godinu - godinu i pol. sada je to nemoguće.

a na ovak nešto:

Citiraj:

---

Sirius Black prvotno napisa

.......... Na svako naše "nema čokolade", ona viče "ima" jer zna da ima, teško ju je prevariti. .........

---

poludi :mrgreen:

nema šanse, poludi ako pokušaš tako nešto.
treba biti uvijek iskren i reći: NE DAM ti čokoladu!

da iskrenost je bitna , a možda bi bilo dobro i da makneš čokoladu s tog mjesta na neko nedostupno i gdje se neće vidjet, pa kad pita lijepo joj pokaži da nema.

Moj stariji, sladokusac, imao je problema sa stolicom i kad bi se našli u takvoj situaciji znala sam reći da će dobiti čokoladu tek kad se uspije pokakati... (dob oko 3 godine). Ponekad je upalilo, ponekad ne...

Danas su već veliki i znaju da čokolada nije hrana nego slatkiš. Čak se zgražaju nad prehrambenim navikama susjeda (čokoladoljupca) ali isto tak se prejedu keksa ako imaju u dohvatu.

A što se tiče upornosti i tvrdoglavosti, i ja mislim da su to pozitivne osobine, samo ako ih se usmjeri kako treba. Ali odgoj je proces koji trajeeeeee... i za sada nam kraj te priče nije ni u vidokrugu, a kamo li u dohvatu!

Citiraj:

---

franica prvotno napisa

Kod nas je scenarij: "Hoćeš papati?", "Ne!" i otvara usta.
"Problem" npr. čokolade smo riješili tako da stavim samo kockicu u omot od čokolade i kada traži još pokažem joj da je omot prazan i da je sve pojela i da moramo kod tete u dućanu kupiti još. Za sad nam varka uspijeva ;)

---

Aha, super mi je to bilo dok M. nije jedan dan obula cipele i rekla da ide u dućan kupiti čokoladu.

iskreno, lakše mi je kad čitam vaša iskustva jer mi se čini da svi vodimo istu bitku. Moja L. je uporna ko konj, u zadnje vrijeme je uz deračinu kad nešto nije po njenom, drži i cupkanje s nogama, onak živčano a nekad uz to doda i lupanje sa obje ruke po glavi. Nekad mi je smješno a nekad mi je za popi....

Citiraj:

---

di_zg prvotno napisa

...cupkanje s nogama, onak živčano ....

---

:mrgreen: ja se još uvijek sjećam da sam i ja to radila
I još se sjećam koji je to osjećaj bespomoćnosti,
kad nemaš kaj napraviti da bude po tvom, onda barem to :P

Luka je za sada ok, tvrdoglav je i zna zapeti za neke stvari i plakati iz protesta,
ali kad vidi da sam za neke stvari (bitne) uvijek dosljedna, brzo odustane.

Sirius Black,
sigurno će joj se upornost u životu isplatiti! To je velika kvaliteta koja mnogoj današnjoj djeci nedostaje jer su generalno možda malo više razmaženi i tetošeni nego što smo mi bili.