Čitajući iskustva mama u mojoj trudnoću, tu na forumu, mogu reći da sam se stvarno prepala Petrove, u koju sam spadala po mjestu stanovanja. Htjela bi iznjeti svoju priču, pa se nadam da će možda nekoj budućoj mami pomoći da nebude u grču cijelu trudnoću kao i ja, već da uživa.
Dakle, cijelu trudnoću, koja je bila uredna ( osim moje kilaže), vodila sam kod dr. Đelmiša,i dr. Ivanišević. Termin je bio 26.12.2008, i pred kraj termina naručivali su me češće na preglede. 22.12 kao i zadnjih par dana, hldnokrvno dolazim na pregled ( nikakvih znakova ničega nije bilo), prikapčaju me na CTG, a kad ono otkucaji slabi..Doc to vidila i sva se uzvrpoljila..i brzo na UZ, a kad ono nema plodne vode, malac je stisnuo pupčanu vrpcu, i posteljica mi se počela ljuštiti..ja i muž u šoku,ronim suze kao nikad do tada..doc kaže ujutro u 9 u Petrovu na carski.. možete mislit koliko sam spavala tu noć :( ..dolazak u Petrovu..ajme, to je bilo ono što sam cijelu trudnoću čekala i bojala se, Petrova..
Znači bio je 23.12,dan prije Badnjaka, i očekivala sam ne baš ljubazno osoblje, a kad ono svi super..dolje na nekom odjelu se me klistrirali ( i toga sam se jako bojala, al nije ništa strašno), uveli mi kateter, i samnom gore u rađaonu..kad su me doveli gore, samo se sječam da sam čula sestre da govore : " Pa ovo je šesta", a meni je bilo tako bed, ko da sam ja kriva što moram na carski..skinuli me prije oprecione sale, i tako dok sam čekala svoje red na carski toliko sam plakala, da su mi 5 različitih doktora i sestara dolazilo i pitalo me žašto toliko plačem..ja sam se toliko bojala za malca da jednostavno nisam mogla prestat plakat. Jedan gospodin, iskreno neznam ko je,tražio mi je vene, boo me, i onako usput pjevao Zvočiće..isss, htjela sam ga zatuć..sutra Badnjak a jau bolnici, gdje ću naravno dočekat Božić..jedina zamjerka svemu tome je ta što kad su me uveli u salu, i počeli sve pripremat i uspjeli su me nagovorit na lokalnu. i tako ta anesteziologinja bode po kralježnici, bode, ja plačem..kad na kraju : " Gospođo, pa vi nemate ravnu kraljeznicu". Halo, ja bi to znala i nakon drugog puta, a ne dvadesetog..al ajde.. uspavali me. probudila sam se u šok sobi, i stvarno je bio šok..nemožeš se pomaknut, trbuha nema, ko zna koliko iglica po meni, kateter, dren...e to je bilo koma..al sve je to prošlo kad su mi bebolina donjeli ( na 10 sek), zatim je i muž došao.sljedečih dana su me prebacili na intenzivnu, pa usobu, i stvarno je bilo ok. ako se uzme u obzir da je bio i Božić, i svi koji su radili tada bili su super..
Nadam se da sam stvarno da sam barem jednu buduću mamicu umirila, i dala joj nade da i u Petrovoj postoje dobra iskustva..
