Kako odustati ili možda ne ???

Već neko vrijeme pratim ovaj forum iz prikrajka i tek sad sam skupila hrabrost da vam se javim. Kao prvo hvala vam na podršci koju ste mi dale (a da to niste ni znale), i da počnem od sretnijeg dijela moje priče. Imam sina od 4 godine(sunce malo mamino), do kojeg sam uspjela doći nakon dva spontana pobačaja u 9. tj. trudnoće. I MM i ja napravili smo sve pretrage i sve je bilo u najboljem redu, osim nešto malo nalaza imunoloških( za koje su rekli da mogu i ne moraju biti uzrok spontanih). Na kraju se uspostavilo da je sa trudnoćom u kojoj se rodio sin sve bilo u redu, i testovi su se popravili, te je zaključeno da je sve bila loša sreća i da ću imati još puno dječice što sam uvijek željela. Prošle godine bez problema ostala sam trudna i mojoj sreći nije bilo kraja do 16. tjedna trudnoće kad je utvrđen hidrops bebice i tu počinje moja nesreća. Radili su mi amniocentezu da utvrde evt. kromosomsku grešku, ali kultura nije uspjela zbog kvara na aparatu. Iza toga morala sam na kiretažu jer je trudnoća završila spontanim. Na toj kiretaži koju je radio naš dični prof. na Kninici došlo je do probušenja maternice i debelog crijeva. I šta da vam kažem....uz svu tugu i jad ...ponovni peh.....
Sad sam dobro ( fizički) ali ono što mi psihički neda mira je to što se ne mogu pomiriti sa željom da pokušam imati još djece. Okolina ( čitaj roditelji misle što još hoću pa imam sina), MM je prestrašen a ja tužna jer želim još jedno dijete. Poruka je duga ...znam.. drugi put će biti kraće..
Ima li koja od vas sličnih iskustva ????

Samo te želim podržati u tvojoj odluci, kakva god bila. Žao mi je što si tako prošla i mogu samo zamišljati koliko su to sve bolne situacije. Jako se nadam da ćeš doći do još jedne srećice, a okolina nek si misli što god hoće. Bilo bi dobro da razgovaraš s nekim stručnjakom kakve su šanse, da pregleda sve nalaze. I, naravno, bitno je da imaš bezrezervnu podršku TM!!!! Hrabro i sretno! :heart:

Draga Duga, potpisujem Odru i želim ti sreću! Šteta bi bilo odustati...

Draga Duga,
potpuno te razumem. I ja sam nedavno izgubila bebu u 7. nedelji i pritom se osecala malodusno, lose, bez nade. Iako imam dve divne devojcice, i dalje imam veliku zelju za jos jednom bebom. Mada verujem da cu u sledecoj trudnoci imati veliku zebnju da ponovo nesto ne krene lose, necu dozvoliti da zbog toga odustanem.
U svom postu nisi navela da li sada imas nekih zdravstvenih problema zbog nestrucno izvedenog pobacaja. Nadam se da to nije razlog, vec da je u pitanju samo psihicka barijera. Kazem "samo", mada znam kako to moze biti destimulirajuce. Ako treba, potrazi i strucnu pomoc. Ili dodji ovde, podrska je uvek tu! I ubrzo, glavu gore i planiraj drugo dete. Zelim ti od sveg srca da se uskoro radujes novoj trudnoci!

bok svima, draga duga ja na zalost nemam niti jedno sunce mamino ali me zapravo jako ljuti ta glupa okolina!
Zar je bitno imas li dijete ili ne?
Sve se borimo za isto i ako hoces deseto dijete a ne mozes imas pravo isto tako biti tuzna kao i netko bez djece. Iskreno se nadam da te nisu skroz sprckali i da ces imati jos nekoliko sunasca maminih :love:

Jos nesto, nemoj nikada odustati!!!

Duga, dobro došla! :)

Unatoč svim nedaćam, ne odustaj ako imaš želju to još jedno dijete, i ako ne postoji neki zdravstveni razlog zašto ne bi smjela biti trudna.
Ne daj se i samo naprijed!

Puno vam hvala na podršci. Još uvijek mi je potreban psihički i fizički odmor do nove trudnoće. Ono što je mene najviše mučilo je kako odustati jer se tim nikako nisam mogla pomiriti. Mislila sam da samnom nije nešto uredu kad toliko želim drugo dijete ( unatoč svim nedačama kroz koje sam prošla) i da sam nezahvalna jer imam jedno dijete. ( koje mi je uvijek bilo, a sad je još više velika životna sreća). Gubitak svakog djeteta je strašno bolan bez obzira na broj djece. Sad znam da ću se boriti koliko to bude trebalo za još jedno mamino sunce, iako su riječi moje mame bile kad sam izašla iz bolnice: Sad ti je u buduće najvažnije nači ginekologa koji će ti dati SIGURNU kontracepcijsku metodu da ne zatrudniš. I kao što sam rekla, prvo odmor, pa onda s nalazima do nekoliko stručnjaka ( makar me strah od njih nakon onako izvedene kiretaže) i pokušati doći do bebice.

Naravno da ces se boriti, kao i svi mi, do ispunjenja zelje! Drago mi je sto to cujem. Usput, oprosti , nisam dovoljno pazljivo procitala tvoj prvi post (andjeli skakucu oko mene i cavrljaju), pa sam previdela da si napisala kako si fizicki dobro. Ako mislis da ti treba pauza, napravi je, iskontrolisi sve sto mozes - tako nekako i ja planiram, pa idemo po nove bebe!
Ako ste ti i TM slozni u toj zelji, nema razloga da je i ne ostvarite. I mi imamo "bojkot" najblizih povodom treceg deteta, ali nakon pocetnog soka, shvatili smo da time ni ne treba da se oterecujemo. Neka od cura ti je lepo napisala da se svi mi borimo za isto, pa bilo to prvo ili deseto dete. Ja bih samo dodala da je i radost svaki put ista, mozda cak i veca, jer vec unapred znas kakvo te ispunjenje ceka. I zato, krenimo toj radosti ususret sve mi, koje to zelimo, i to sto pre!

Draga Dugo,žao mi je da si sve to proživjela,ali ne daj se obeshrabriti!Nemoj odustati od borbe za još jednu bebicu,sigurna sam da kad je i dobiješ da ćeš na sve ružno što ti se desilo zaboraviti!Ja ti želim da ti se ostvari toliko željena trudnoća! :*