vratolomije u parkicu

Do sada sam bila od onih roditelja koji cak poticu dijete da se popne, skoci itd.
Medjutim, sinoc sam skoro umrla od straha kada sam vidjela gdje se popeo i sta se sve moglo dogoditi.
Izgleda da je dosao u dob kada mu vise ne treba roditeljski poticaj za vratolomiju, vec misli da sve moze.
Tobogan, koji se vrti u krug i porpilicno je visok, u obliku je valjka. On se, naime, penjao po gornjoj strani tog valjka, da bi dosao do ograde koja je visa pa se i na nju mora penjati da bi se spustio unutra u prostor ispod onog krovica, kako veci tobogani imaju. Sa strane ogromni balvani strce. Ima sandale na nogama koje se cak i malo sklizu po onoj plastici od tobogana. Srce mi je stalo.
Kako vi, mame sestogodisnjaka i vece djece, reagirate u slicnim situacijama?

Moja nećakinja je te dobi i izuzetno je spretna. Popne se na svako drvo, ali bosa, u tren oka. Roditelji je podržavaju u vratolomijama, što je meni ok, jedino, ako je u novoj situaciji koju još nije savladala, daju joj natuknice kako da se najsigurnije popne/spusti. Ono u stilu lijeva noga tu i tu, pa desna tu i tu, ruka ovdje, druga ondje,...

Zaustaviti disanje na kratko vrijeme i smireno dati upute kako preživjeti vratolomiju.. nema druge

Citiraj:

---

anchie76 prvotno napisa

Zaustaviti disanje na kratko vrijeme i smireno dati upute kako preživjeti vratolomiju.. nema druge

---

Je, je, ak' se uspiješ u tak kratkom roku skulirati.

U protivnom urlaš i paničariš kao ja.

Ne trebaju njemu upute, on sve jako dobro radi i bez mojeg uplitanja.
Moje uplitanje bi samo bilo zaustavljanje ikakvih radnji, jer su sve kojih se sjeti opasne...

da editiram dok stignem - potpisujem lolu - jucer sam urlala ko beba koja place :-)

Ja Janka nikada nisam morala poticati na vratolomije. Spretan je i misli da može puno više nego što ja mislim da može. Popne se na drvo u roku keks, ništa mu nije problem.
Ne želim ga previše sputavati, a opet bojim se da mu se nešto ne dogodi.
A on se ne boji uopće. Ne potičem ga, ali ga ni ne vežem previše.
Ali ozbiljno razmišljamo da ga upišemo na neko penjanje ili slično jer ga to oduševljava!!
Ja se trudim isti biti smirena, ali nekad u sekundi nekaj izvede da nemrem ne zaurlati.
A najdraže mu je u partkiću se popeti po onoj mreži skroz do vrha, izači s mreže na vanjsku gredu i tako visiti gore kao malo majmunče!

Imaš kod Soliduma školu penjanja, ima i za djecu.

Mi Leu uvijek potičemo, ona je nespretna i ovakve vratolomije joj ne padaju na pamet (srećom).

Citiraj:

---

Mony prvotno napisa

Ne trebaju njemu upute, on sve jako dobro radi i bez mojeg uplitanja.
Moje uplitanje bi samo bilo zaustavljanje ikakvih radnji, jer su sve kojih se sjeti opasne...

da editiram dok stignem - potpisujem lolu - jucer sam urlala ko beba koja place :-)

---

Probajte skontrolirati urlanje u tom trenu... uvijek postoji mogućnost da ga to uplaši i da baš zbog toga padne (to meni pomogne da ne zaurlam). Ak ne pada (još), probajte ne vikati, nego rađe mu govoriti što da radi. Recimo moja rečenica koju on ne može izbjeći u takvim situacijama je "drži se čvrsto!" :mrgreen:

Citiraj:

---

Mima prvotno napisa

Imaš kod Soliduma školu penjanja, ima i za djecu.

Mi Leu uvijek potičemo, ona je nespretna i ovakve vratolomije joj ne padaju na pamet (srećom).

---

Znam, vodio ga MM tamo, ali su samo gledali....Čekamo jesen, sad ionako nije doma!

Ja staln govorim, "Molim te pzai kaj radiš. molim te pazi da ne padneš, ne idi previsoko..." Ne znma da li pola od toga uopće čuje!

Trudim se ne uzrujavati, tu i tamo viknem pazi ili čvrsto se drži, ali u glavnom se okrenem na drugu stranu jer ne mogu gledati. Ira je izuzetno spretna i dobro procjenjuje svoje mogučnosti. A šta joj sve padne na pamet!!! Radi zvijezde bez ruku, penje se po drveču i svemu što može dosegnuti. Najdraže su joj opne štange za klofanje tepiha, pa tamo visi na glavačke, okreče se oko štange (ali one gornje).
Ne moram ni reči da me druge mame u parku izbjegavaju jer onda i njihovi malci pokušavaju isto.

I, da, izbjegavam rečenice tipa "pasti ćeš " i sl. jer djeluju kao proročanstvo.

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

Ja staln govorim, "Molim te pzai kaj radiš. molim te pazi da ne padneš, ne idi previsoko..." Ne znma da li pola od toga uopće čuje!

---

Probaj ne govoriti djetetu što da ne radi, nego što da radi. Kad mu kažeš "pazi da ne padneš", mozak ne čuje negaciju, on čuje padanje i šanse da će dijete zaista stvarno pasti rastu. Bolje mu reci što bi htjela da napravi. U početku je to stvarno čudno i blesavo ti tako govoriti, al kasnije se stvarno navikne i prirodno ti krenu izlaziti te rečenice što bi htjela da napravi. Probaj :)

Citiraj:

---

anchie76 prvotno napisa

Probaj ne govoriti djetetu što da ne radi, nego što da radi. Kad mu kažeš "pazi da ne padneš", mozak ne čuje negaciju, on čuje padanje i šanse da će dijete zaista stvarno pasti rastu. Bolje mu reci što bi htjela da napravi. U početku je to stvarno čudno i blesavo ti tako govoriti, al kasnije se stvarno navikne i prirodno ti krenu izlaziti te rečenice što bi htjela da napravi. Probaj :)

---

Ovo zapravo uopće nije loš savjet, da trebala bhi tako, jednostavno čovjek u momentu zaboravi, kažem prvo kaj mi izleti umjesto da promislim malo.
Onak, trbela bi zastati, promisliti pa reći, ali nekad mi zxa to treba previše vremena....VJEŽBA!!
Probat ću svakako tako, pa dok se mozak ne navikne!

U stvari i ja češće kažem kaj da rade, nego pazi past ćeš, udarit ćeš se, itd. (to više bake govore), zapravo mi je drago da se gibaju i vježbaju.

Joooj, moj Marko obožava penjanje. Trenutno se doma penje po vertikalnoj cijevi od radijatora, i meni je to baš super, ono - vidim da baš voli/zna koristiti mišiće.

Jedan dečko se penjao po drvu (ne velikom) na to je došla susjeda i zaviknula: joooj pa di si to, budeš pao!
Dečko se uplašio i istog trenutka pao i slomio nogu. Da nije bila takva reakcija ...

-Idem se popeti na stablo.
-Pokušaj, vidi sam, dosta je visoko, ako ti se učini da se grana pod tobom puno savija, vrati se ili se spremi na skok na travu


Probavam najčešće ovako nekako. Bake paničare.
Ipak, imam zabranjenu zonu pored 2-3m visokog zida bez ograde ispod kojeg je zemlja sa starim željezom i razbijenim staklom.

ako smo na igralistu onda inzistiram samo na tome da igracke i opremu koriste onako kako je zamisljeno da se koristi (nema penjanja po cijevima tobogana s vanjske strane, nema penjanja po toboganu uzbrdo - koriste se stepenice ili stovec...) :yes:

ako smo negdje gdje je "nesputana" igra - stvarno 9 puta od 10 ne stignes ni trepnut, oni vec izveli "nesto pametno"... ne vicem, ne urlam, ne panicarim. nikad tako ne reagiram. ponekad bi i trebalo. ja uvijek sutim i onda kasnije kazem sto sam imala za reci. :roll:

a nekad treba bas brzo reagirat - ko neki dan, u nasem dvoristu, mali tobogan-penjalica, ami se popela na tu platfromicu (u obliku dvorca je) i stoji pored te ogradice na platformi (njoj do pod guzicu), s vanjske strane moja frendica i ja. i ami stoji tako pola minute i odjednom se prevali preko ograde - samo je odletila naglavacke izmedju nas dvije! :-o ja sam "instiktivno" ustuknula rukama unazad pa tek onda unaprijed, dok ju je moja frendica uhvatila za hlace kad joj je glava bila na pedalj od poda! :-o kako sam je ja krenula hvatat - skupila bi je s poda... :roll:

Vratolomija u parkiću se ne bojim, dosad se baš i nije dovodio u situacije opasne po život. Jest da je spretan, ali je i ziheraš, na sreću.
Ali smo protekli tjedan imali analogne situacije na planinarenju - vodili smo ga na dva zahtjevnija uspona s osiguranjem, tj. uz klinove i sajle. On je bio oduševljen i penjao se ko vjeverica. Ja ponosna što mi dijete može. A MM samo što nije infarkt doživio :mrgreen:
Samo što od puno ponavljanja pazi ovo, nemoj ovako, daj uspori... i nema smisla. Uglavnom bi se s nama svađao :roll: i dalje tjerao po svom (tj. trčao nizbrdo po neugodnom i strmom terenu). Ali srećom pa nas je bilo dvoje i mogli smo nekako kontrolirati situaciju. Jest da se spustio s ogrebanim koljenima i čvrgom na glavi, ali je bio i neizmjerno sretan. I ja skupa s njim.