Dida, dida i opet dida!!!!! hm...

Neznam dali sam ja paranoična ili je to normalno ali.. Uglavnom, moje dijete samnom provodi praktički cijeli dan pošto je MM-ovo radno vrijeme od 7 -18 h. Logično, jako je vezana za mene, apsolutno je društvena ali nikad ne dopušta da joj se izgubim iz vida, osim kad vidi mog tatu! Eee onda mene doslovno ni ne želi u svojoj blizini, uz njega joj ne treba apsolutno nitko i jednostavno ga obožava, kao i usotalom on nju. Rastanak od njega je strašan, urlanje, zapomaganje, odguruje me od sebe, ma užas jedan! Meni je to čudno tim više što živimo u istoj kući iako na drugom katu i viđa ga svaki dan po sat-dva. Ali ne, njoj nije dovoljno, čim čuje njegov glas već me gura od sebe i uplakana ga doziva.

Ok, zbilja mi je drago da ga voli, ali baš toliko? Mislim, da ni mene ne želi kraj sebe dok je s njime??
Ima li netko još takvog iskustva ili bar neko objašnjenje za to?

Već smo imali ovakvih tema na forumu. I ono što smo, u većini njih, zaključili jest da smo mi, majke, uistinu osobe s kojima su djeca najviše povezana (barem su se javljale one majke koje i provode najviše vremena sa djecom, da ne bi bilo diskriminacije).

Ali... mi smo mame. Dosadne mame koju djeca viđaju non stop i koja su već postala dio kućnog inventara. Dijete se jednostavno zaželi drugih osoba koje voli, bio to otac, djed... Ili bilo tko drugi.

Moja je prije tako za MM trčala, pa ga sad već zagrli, ali ako joj ja pružim ruke, odmah prijeđe k meni. Prije bi me samo odgurnula. Isto tako obožava i sestrinog muža i čim ga vidi... A-a. Gura i MM-a i mene, ne da nikome blizu.

Dakle, moj zaključak: koliko god nas djeca voljele - dosadne smo im, predostupne i preblizu, djeca žele i druge ljude koje vole oko sebe, sva djeca imaju tu fazu kada su "zaljubljene" u drugu osobu koja nije mama i kada im je rastanak s njima težak (neki to jače ispoljavaju, neki manje).

Sve je to savršeno normalno i nemaš razloga ni za brigu ni za eventualnu ljubomoru!

Moja nećakinja tako najčešće plače za mnom, iako se vidimo skoro svaki dan. Već zna kada uzmem ključeve i mobitel da idem doma, primi me za ruku, ili čak nogu i kaže "idem tinom" ( idem sa strinom ), e sad nekad i ide samnom, a nekada ostane plačuči. Uskoro će imati 2. god.

Ne može biti previše ljubavi. Nemoj biti ljubomorna. Ja sam bila kada sam počela raditi i moje dijete je bilo više s bakama. Poslije sam shvatila da moram biti sretna i zahvalna za svu ljubav koje moje dijete prima i daruje. Opusti se, sve je ok.

Citiraj:

---

Rebbeca prvotno napisa

Moja nećakinja tako najčešće plače za mnom, iako se vidimo skoro svaki dan. Već zna kada uzmem ključeve i mobitel da idem doma, primi me za ruku, ili čak nogu i kaže "idem tinom" ( idem sa strinom ), e sad nekad i ide samnom, a nekada ostane plačuči. Uskoro će imati 2. god.

---

E da, i moj nećak plače za djedom (mojim ocem), a i za mnom i mojom kćeri :) Ma, sve je to normalno!

Ja sam imala sličnu situaciji sa mojom nećakinjom. Mislim da sam barem 100 puta ostala doma navečer dok ona ne zaspe jer bih se spremila za van (tad sam još bila free bird) a ona u plač: teta nemoj ići :(
Živjela sam tada s roditeljima i bila s njom svaki dan kao i njena majka ali teta je bila nešto posebno, i moram ponosno reći da je taj odnos i danas nešto posebno. Danas joj je 10 godina, ja ne živim s njima već 5 godina, ali ona je moja posebna princeza i ja sam njena posebna teta.
To naravno ne znači da ona svoju mamu voli manje nego mene, nekako je to poseban odnos, a sjećam se da sam isti takav odnos imala i ja sa svojom tetkom. Čak sam kao mala govorila da me je rodila teta M.

Kako bih voljela da imam oca pa da moji plaču za nijim. Pusti i uživaj, molim te.

Uživaj dok je deda s njom. Bar joj se onda možeš "izgubiti iz vida". Imate cijeli dan za biti skupa.
Moji znaju vikati na mene da se maknem kad se ljuljaju na ljuljačkama pored kuće, jer žele da ih npr. baka ljulja. Pa se maknem, pročitam novine i popijem kavu na miru :)
Normalno da vole bake i dede, a zato i plaču kad oni odlaze, guraju mamu i slično. Njihov je to način pokazivanja naklonosti.

BebaBeba, baš mi je drago da sam vidjela ovu tvoju temu.
Kod nas je situacija skoro ista kao kod vas. Živimo odvojeno, ali u istoj kući s muževim roditeljima, djecu viđaju svakodnevno, ali ipak najviše vremena djeca provode sa mnom (ok, sad manje otkad radim).
Ali kad vide nona raspamete se. Mlađi sin još više od malene, plače ako ga nono ne uzme, njemu je prvom počeo mahati, poludi kad mu samo čuje glas...

Ajde, drago mi je kad vidim da je to normalno.
Baš sam neki dan pričala sa svekrvom o tome. Nije da smo mi ljubomorne nego nas zanima zašto je nono zakon :mrgreen:

Ova moja ga očito doživljava kao jednu veliku igračku :mrgreen:

.... i kao nekoga od koga može dobiti baš SVE ono za što mama kaže NE.... :mrgreen:

Citiraj:

---

BebaBeba prvotno napisa

Ova moja ga očito doživljava kao jednu veliku igračku :mrgreen:

.... i kao nekoga od koga može dobiti baš SVE ono za što mama kaže NE.... :mrgreen:

---

Upravo ovo je bio slučaj s mojom najstarijom nećakinjom i njenim nonom, imali su jedinstveni odnos. Baš smo unutar obitelji komentirali da ga ona doživljava kao živućeg patuljka, živuću igračku, ne kao ostale ljude. Sve je normalno i sve OK :).

Ima novosti.... ako ju netko uvrijedi više NE ZOVE DIDU nego - MENE :mrgreen: