Zašto šutimo i trpimo?

Potaknuta temom o radu bez plaće odlučila sam napisati moju priču tj MM-ovu ali direktno se tiče i mene. Naime ovo me već jako dugo muči.

MM radi u jednoj uglednoj tvrtki na jednom otoku koja zapošljava cca 80-tak radnika. Tvrtka dobro posluje, povećala je proizvodnju nekoliko puta unazad par godina s istim brojem radnika, krenuli su na europsko tržište, modernizirali pogon uz pomoć bespovratnih sredstava iz europe, dobili su povrat plaća i doprinosa s obzirom da zapošljavaju radnike na otoku ali od te tvrtke dobro žive vlasnici ( koji su do nje došli privatizacijom za šaku kuna) i njihove obitelji.

Stvar je ovakva:
- plaće su daleko od hrvatskog prosjeka i nisu se povećale 10 godina
- posao je takav da se radi 5mj bez slobodnog dana ( protuzakonito) jer ne žele uzeti dodatnih 5 radnika
- sada su MM-u dali da za svoju grupu vodi sate za radnike ali da mora pisati da su nedjeljom doma - znači tjeraju ga da lažira podatke
- nedjelje im od prošle godine više ne plaćaju
- da ne pričam o tome da naravno hrpa radnika radi na određeno daleko više vremena nego što je po zakonu
- inspekcija kad dođe u firmu odlazi s poklonima, malo je mjesto i svi se znaju
i još mnogo sličnih stvari.
Dakle zakon se krši na veliko i ono što mene i MM-a ljuti i zbog čega gubimo živce jest da se nitko NE BUNI. Svi radnici pričaju po kafićima, pričaju iza leđa ali kad na sastanku treba nešto reći šefovima, direktorima svi šute osim MM-a i onda mu direktori kažu izgleda da jedino tebi ne paše.
Ne znam čega se ljudi boje jer firma je na otoku i ne mogu oni naći samo tako druge radnike jer ih nema. Radi se o takvom poslu da radnici stanu na 2 dana sve bi propalo, cijela sezona, znači imaju se čime izboriti i kad su se organizirali da nešto naprave svi su vikali da hoće a kad je došao taj dan došao je MM i još 2-3 radnika.
Vlasnici im sami kažu pa mi vidimo da vi niste složni i što nam možete.
Evo nedavno su imali sastanak i naravno jedino je MM govorio opet, recitirao zakon, tražio prava a drugi su pognuli glave a poslije sastanka su mu svi čestitali kao dobro si im rekao.
Zaštooooooo nije mi jasno, zaštoooo šutimo, zašto se ne borimo i ne tražimo svoja prava, zašto dozvoljavamo da nas tako izrabljuju, da samo šačica ljudi dobro živi.

Ne znam mi smo se lani pobunili kad su nam smanjili plaće, bilo je čak i u novinama i sad su nam vratili na natrag jer su nam skinuli a nisu smjeli, ne znam jel imaju oni sindikat? Pretpostavljam da im je bilo teško na zajedničkom sastanku nešto izustiti, ali kad bi možda išlo preko sindikata, pa da sastave na papiru zahtjeve i svi se potpišu možda bi im to bilo lakše?

Da što je najgore imaju sindikat i kad su hjteli nešto pokrenuti svi su bili za ali kad je došao taj dan svi su se kako da kažem usr...!
I nije mi jasno čega se toliko boje jer nije firma od 5 radnika pa da ih je lako zamijeniti a pogotovo ne na otoku i kad trebaju nekog radnika zaposliti jedva ga nađu tako da se stvarno mogu izboriti ali svi šute i kažu ma dobro da nam i ovo daju vidiš kako je drugima.

Očito predstavnici sindikata ne rade svoj posao. Znam i ja neke priče iz takvih većih firmi gdje čelnici sindikata brinu jedino za sebe i svoje dobro, jedu i piju sa šefovima i koga briga za radnike. Tu i tamo kao nešto naprave ali sve je to jedno veliko ništa.
Ljudi se jednostavno boje. S malom plaćom teško, a bez nje još teže.

Predstavnik sindikata daje sve od sebe da napravi nešto ali nema podršku radnika.
A u ovom slučaju da se ljudi za plaću boje ne stoji jer s obzirom da živimo na otoku svi imaju dodatan prihod puno veći od te bijedne plaće - turizam i ovčarstvo i zato još manje mogu shvatiti da se ne žele boriti za svoje dostojanstvo i svoja prava.

Citiraj:

---

mitovski prvotno napisa

s obzirom da živimo na otoku svi imaju dodatan prihod puno veći od te bijedne plaće - turizam i ovčarstvo

---

mislim da si sama dala odgovor na svoje pitanje.

Teško je u jednoj zajednici kao u toj firmi od 80-tak radnika naći zajednicu i slogu kako bi svi bili složni i zajedno doprinjeli tom boljitku. Naime radila sam u jednoj firmi, tj. sadašnjoj na odgovornom poslu, bila sam odgovorna za određenu grupu ljudi ali sloge i zajedništva nije nikada bilo, uvijek je netko imao drugačiji stav. vjerojatno ti ljudi imaju određen strah od nečega da se ne bore za bolje radne uvijete ili su se jednostavno pomirili sa takvom situacijom.

Ja sam radila u firmi sa 100-tinjak radnika, vecinom zene. Zene su nam bile i poslovode s kojima smo rijesavale probleme. Nije bilo sindikata. Radile smo po 12 sati u 3 smjene mjesecima, bez slobodnog dana. Jedino sto smo od zivota imale je spavanje, ustajanje, nesto pojest, istusirat se i nazad na posao. Uzas!
Jedno vrijeme, kad su poslovode vdjele da smo strasno nezadovoljne, organizirale bi sastanak da rijesimo probleme, dakle skupilo smo se sve, mi i one. I niko nista...Svi sute... Sjecam se samo jedne scene, kad se jedna usudila reci ono sto su sve mislile, kad se zena slomila i rasplakala od iscrpljenosti i bjesa zbog nepravde... Zavrsila je na razgovoru kod direktora i dobila opomenu pred otkaz jer je bila bezobrazna... Nakon toga nije bilo vise ni sastanaka niti se itko vise ista usudio reci. To je tako u svakoj firmi.
I kod MM-a ista stvar. On radi u ogromnoj firmi s nekoliko tisuca radnika, rade na terenu, po 12 sati, ponekad i nakon tih 12 otidu nesto pojest, odmor sat-dva pa moraju jos u nocnu 3-4 sata, Ujutro ustajanje u 6...
I smanjili su im placu za 1700 kn! I navodno ce sljedeci mjesec uzet jos 600. Vec su im oduzeli bozicnicu i dar za dijete. I isto tako, niko nista, svi su hrabri u kaficu...Ako netko nesto i kaze nitko ga ne podrzi pred sefom.
Mislim da se to nikad nece promjenit. Nazalost, ispada da smo si sami krivi jer eto, sutimo i trpimo a poslodavci iskoristavaju dokle ide, kao djeca, testiraju granice...

Ja sam bas pisala na toj temi o ne dobivanju place i tamo sam valjda bila jedina koja je priznala utjerivanje duga. Postoji i nastavak te price; nas 4 zene smo radile ondje, kad sam ja digla bunu jos su dvije skupile hrabrost i otisle. Lakse je kad je manje ljudi. Nekako se vecoj u masi izgubimo i ne smatramo se dovoljno bitnima da nesto kazemo. Ovima je itekako bilo bitno kad im je otislo 75% radnica...

koksy svaka ti čast za ono utjerivanje duga
Ne znam ja sam nekako ponosna na MM-a jer stvarno ono što misli kaže šefovima u lice i stalno priča i govori i citira zakon o radu i pokušava nešto promijeniti ali sam ne može. Jedino mi je žao kad vidim koliko ga to izjeda što nitko ne želi dići glas.
Ma mislim eto kakva nam je država pa kako bi onda u firmama bilo išta drugačije. Imamo dobar zakon samo što kod nas zakon ne vrijedi i nitko ga ne provodi niti ga se drži. Nekako mi se čini da je ipak to izrabljivanje radnika i malog čovjeka prešlo preko svake mjere i ako ne počnemo dizati glas uskoro ćemo svi volontirati.

potpisujem mitovski ista stvar i kod mm

Samo ovo (tu je sev rečeno što ja mislim pa da ne pišem):

http://www.youtube.com/watch?v=tvIHU...eature=related

ja mislim da je problem u tome sto je jako puno ljudi nezaposleno, a i to se oglasava na sva zvona, svaki dan slusamo na vijestima koliko ih je dobilo otkaze i slicno. Cini mi se da je to dovelo do toga da se radnici osjecaju lako zamjenjivima. Ako se pobune dobit ce otkaz jer drugih 10 nezaposlenih ljudi ceka na taj posao. Ne znam dali je realna situacija doista takva, dali ce netko zaista dobiti otkaz ako se pobuni, ali vidim da je vecini ljudi u mojoj okolini taj film u glavi.

Razloga ima puno, a svi poticu od straha, kao negativne emocije koja nas koci u svim zivotnim aspektima.

Ja se pitam koji bi nacin masovne psihologije (da ne kazem hipnoze) bio dobar da se ljude probudi iz sna i natjera ih se da traze, a i sami postuju svoja prava?

Da drzavne ustanove rade svoj posoa, vec bi odavno dosla inspekcija rada, nakon toga porezna itd. Riba smrdi od glave ...

Citiraj:

---

Maxime prvotno napisa

Da drzavne ustanove rade svoj posoa, vec bi odavno dosla inspekcija rada, nakon toga porezna itd. Riba smrdi od glave ...

---

Da i tu je zapravo problem što se radnici moraju grčevito boriti za svoja prava umjesto da ih po zakonu ostvare a krivac je naravno država.

Krivac je korupcija u svim slojevima našeg društva

zato sto nemamo vise niti jednog matije gubeca da nas digne i pokrene.

Citiraj:

---

call me mommy prvotno napisa

zato sto nemamo vise niti jednog matije gubeca da nas digne i pokrene.

---

Ima MM je Matija Gubec ali ga nitko ne želi slijediti. Moram reći da sam ja stvarno ponosna na njega jer je veliki borac za pravdu i pokušava i bori se i traži i govori ali potpuno je sam tj svi mu daju podršku kad vlasnici ne gledaju. Evo npr izborio se prije par godina da im se plaća putni trošak jer idu 4 puta dnevno na posao ukupno 80km svojim autima jer nema javnog prijevoza i u 30 dana to je 2400km pa je ispalo da plaću troše na benzin i rukama i nogama se sam izborio da im se makar to plati i nitko ga nije htio podržati a kad su dobili putni trošak onda im se svidjelo.
Ne znam, ja tuđe neću, ono što mi ne pripada ne tražim ali da mi se sustavno zakidaju moja prava i još me se k tome i omalovažava bome bih digla glas međutim većina šuti i to me frustrira.
Evo rekla sam da šefovi traže od MM-a i još 4 grupovođe da vode evidenciju dolazaka i odlazaka na posao i da pišu da su radnici nedjeljom kući i potpišu se, moram li reći da je jedino MM rekao da neće.
Ne razumijem netko tko ih malo plaća i podcijenjuje traži da lažiraju podatke i pišu neistinu za što mogu odgovarati i oni svi pognu glavu i šute. Uh baš sam ljuta :evil:.
Došli smo do toga da razmišljamo da sve prijavimo inspekciji rada i poreznoj upravi.

mislila sam na razini cijele drzave,treba nam neka javna osoba da nije starleta,politicar,nego netko nov,pametan,upucen u situaciju,neko kome vjerujemo a svi ga/ju znamo,,ili netko tko ce postati takav,za koga cemo tek dozanti,,, kuzis ?

ovo sto je tvoj muz napravio je za svaku pohvalu,,treba za to imati srca,,,ali trebao bi mudro igrati,,mozda mu je taktika kriva,ili nesto drugo,,treba moci pridobiti druge ljude da stanu iza tebe,,ni u mojoj firmi nije nis drukcije neg kod njega,,ali ja sam drzavni sl,,pa je kod mene situacija jos kolko tolko ok(bar znam da ce dobiti placu,zasada)...tu su ljudi s kojima popijem kavu svaki dan ,al da l ce netko stat na moju stranu kad zaskripi,to je pitanje.
bar se ne moram boriti za neke stvari koje bi trebale bi pod normalno.
svaka cast tvome muzu i da ih je bar vise takvih,,bilo bi nam bolje.

Eto još jednog Matije Gubca...ja radim u jednoj velikoj firmi koja zapošljava tisuće radnika u cijeloj Hrvatskoj...neću imenovat firmu, jer nije bitno ime nego princip rada...radiš u dvije smjene, petak i svetak, a kad tamo- na platnoj listi vječno isti broj sati... i tak ja malo to trpuckala, i vidim da radim sa bezkičmenjacima koji vide tu nepravdu, ali čekaju da im pravdu netko drugi izbori, ili se anonimno žale... u svemu tome, imaš njih, i višegodišnju praksu pljačkanja radnika, i imaš mene kojoj je dokipilo... prvo sam imenom i prezimenom 7 mjeseca za redom prijavila poslodavca sindikatu- mislili su da ću prestat ako mi kažu da moram za dva mjeseca na vječe radnika pred direktora- rekla sam im da ja imam sindikalnog povjerenika za to, koji je plačen da tamo zastupa mene, ali niš od toga, jer su i ti povjerenici plačeni od strane firme... i na kraju sam ih prijavila inspekciji rada- sati su mi plačeni a ja sam dobila premj. na radno mjesto sa manjim fondom sati- borba je trajala oko godinu dana, iscrpila me koma, ali- iako ja nikad nisam tražila manju satnicu, već da mi se plati odrađeno, bolje i ovak, nego raditi po cijele dane za 2500...da ti dnevno radiš xy sati, a on ti vodi dnevnik sati 6:40, i to ti taman bude 40 sati tjedno... ja nebi MOŽDA rekla ništa da su nam plače astronomske, pa ono- šuti i budi sretan na lovi, ali to su takve crkavice, i još te ide krast... u tih 6 godina kod mog izrabljivačkog poslodavca sam diplomirala prava radnika pa se po svojoj prilici nedam maltretirati niti malo...zato mm kaže da sam pravi borac, izborim se za sebe i za onog tko se nemre izborit, a onaj koji neće, za njega me baš briga...sad smo upozoreni da je inspekcija rada na terenu, i da pazimo kaj bumo rekli, a ja jedva čekam, ali nema šanse da budu k meni došli...

inana svaka čast da je više takvih bolje bi nam bilo...a ovo mi je strašno kako upozore radnika da paze šta će reći pred inspekcijom.
Moja jedna prijateljica radi za jedan poznati trgovački lanac i tako im je došla inspekcija rada i one su rekle kako rade bez slobodnog dana itd i na kraju su pod prijetnjom otkaza sve išle pisati i davati izjave na sud da su se zabunile...ma prestrašno

Evo prilike da nešto promijenimo http://danas.net.hr/hrvatska/page/20...1/0421006.html

da, prilika je jasna. to je samo prvi korak, a drugi je - mijenjaj oporbu.

Da trebalo bi ih mijenjati sve i vlast i oporbu jer su svi u tome zajedno.