od očaja i ja plačem...

upravo kako naslov kaže-i ja plačem jer više ne znam šta da radim. toliko se toga nagomilalo:
-imam curicu od 2,7 mjeseci, a evo problema:

1. zadnjih par mjeseci je strašno nervozna-čim nešto nije po njenom, odmah dođe do vriske, dreke, ujedanja, plača, ne dozvoljava da se presvuče, ma čak i ako je pomjerimo na mjesto gdje ne želi da sjedizna da počne plakati-ma na sve plane...hajd ja se iskreno nadam da je to terribals two i tantrumi...šta vi mislite
2. svako malo imala je smanjen apetit: doručci su i nekako prolazili, ali ručak-ma ta je prestala sve da jede osim mesa -ali samo piletina i nekada riba. napominjem da je to dijete koje je za užinu jelo grah, špinat i sl. e sad, bila je pomalo anemična-čim malo poprvai željezo-nakon sirupa apetit joj se popravi. ali zadnjih dva mjeseca ništa, ma čak ni ono što je sto posto voljela-nema teorije: ili uzima male minijaturne zalogaje ili ispljune. radili joj bris grla i nosa-ok, nalazi krvi ok, zubići ne rastu niti će uskoro... ovih 20 dana ima upalu grla-da li ima potrebe da kažem da je za jedan dan pojela pola kifle i komadić od 10 gr mesa za čitav dan!!!:cry:samo pogleda na tanjir i kaže-neću i tu je kraj....a tako 20 dana:cry:
3. ja sam počela plakati, jer više ne znam šta da radim, ne shvatam zašto neće da jede, strah me je zašto pljuje hranu ili uzima male komadiće...ima li neki još nalaz da uradim???
4. molim vas help, jer mi je glupa dok. na to sve rekla:pa napravite joj od telećih kostiju supicu-malo mi je nedostajalo da je uhvatim za glavu i kažem joj:KOZO GLUPA pa neće da jede...uh.........:cry::cry::cry:

jel ti dijete ima 2,7 mjeseci ili godina? pretpostavljam godina, ali nemam savjet jer još nisam rodila, pa ne znam...

Da li stvarno ima anemiju, je li utvrđeno preko krvi i koliki joj je hemoglobin?
Prvo bi trebalo vidjeti da li ima taj problem, ako nema anemiju i željezo samo na nižoj granici onda bi to bilo u redu.
Svakako bi prvo trebalo isključiti sve zdrastvene probleme (krvna slika, stolica-paraziti...), ili ih ima ili nema.

Ako ih nema, pokušati dodati prehrani nekakve vitamine (childlife, med petrovićev) i ako je dijete zdrastveno u redu pokušati se postaviti drugačije.
- Ili dijete stvaarno jede minimalno i to joj je dosta.
- Da li dobiva kakve pudinge i slatkiše na kraju cijele priče?
- Da li vas možda namjerno vodi do granica i na kraju dobije nešto što želi?

Znam da ti je teško i da ti je dosta svega, ali ajmo pokušati doći do nekakvoga zaključka...:love2:

Počet će jesti kad se ti prestaneš oko jela/nejela toliko angažirati i živcirati.
Curica ti kuži da si uznemirena,kažeš da plačeš.
Ja te potpuno razumijem jer sam i sama znala propucavati zbog toga.
Moj je počeo jesti kako treba kad sam se ja ohladila i kad sam konačno shvatila da njemu odgovara jako jesti u društvu,u opuštenoj atmosferi (kojeg li čuda! :oops:)
I onda sam na stol pored njega i ja stavila tanjur i brljala kao da jedem (jer sam jela na poslu) i još smo se svaki dan dogovarali koji od njegovih prijatelja/igračkica je danas gladan pa će mu raditi društvo za stolom.
Nisam se obazirala što su ljudi govorili,"samo ne igračke na stol", to je za moje dijete bila dobitna kombinacija. Tako ga je svaki dan druga igračka gledala kako super papa i kako rastu mišići itd...

Danas ima 5,5 godina i jede sve,puno i rado,ono mučenje kao da nije nikad ni bilo.
Bit će ok, samo se trebaš opustiti.:love2:

Od moje sestre curica,sad ce joj 3 godine,nikako nije htjela jesti,radili sve nalaze sve za 5 al djete nece nista da jede,cak je i supu zvakala i to ju je davala iz najmanje moguce kasicice..,uvijek s njom muke i plac jer nece da jede i mrsavica je prava al vise nema borbe sa njom pustili su je da jede kad hoce i sta hoce,sestra joj je u flasicu sipala caj od maticnjaka i konacno je pocela da jede sve,probaj i ti mozda upali samo joj nemoj pridavati toliku vaznost jer djeca znaju biti jako bezobrazna kad vide da im se moze...

Meni malo sumnjiv taj caj od maticnjaka, zna da uspava, da li si probala sa nekim vitaminskim preparatom -pikovit , tako nesto ? Sad je lepo vrme, sto vise napolju, trcanja , jurcanja, bicikla, lopta , nista grickalice izmesju, sokove izbaci ako mozes i ne teraj je puno- mora da ogladni...valjda-deca su neredvidiva.
A za napade besa- ignorisanje je majka .

moj malac je sa nekih 2,3 godine prestao jesti.
doslovno smo bili na tekućim jogurtima. ništa, ali ama baš ništa nije htio staviti u usta (do tada je jeo što bi mu se dalo).
uglavnom, onda je pristao i počeo jesti samo pohane batkiće. i to, svaki drugi dan (ako). u međuvremenu ništa.

na redovnoj kontroli kod pedijatrice, objasnila nam je da se većinom roditelji počnu dolaziti sa djetetove cca 2 godine, jer im djeca odjednom "prestaju" jesti. uglavno, to je normalno. djetetu se mjenja apetit i potreba za hranom kao i želja za pojedinom hranom. od tog ne treba raditi bauk, već se pobrinuti da mu je na dohvat hrana koju smo mu namjenili.

i odmah ću ti reći, ne radi cirkus oko hrane (jer ja jesam) i jela. jest će kad će biti gladna. u međuvremenu makni sve grickalice i ne daj tekućinu prije jela.
a to što želi jesti samo meso.. pa daj joj meso. sa strane serviraj neko šareno povrće i neka se sama posluži. uzeti će. ili ako ne želi jesti kuhano povrće, posluži joj šarenu salatu.

moja mrvica i ja isto vodimo TEŠKE MUKE oko jela, recimo doručak uopće ne želi ni probati, sad kako je lijepo vrijeme, pripremim doručak i izvedem ju u dvorište da ogladni, na početku viče ne, ne, ne hrani, ali nakon pola sata trčanja me sama traži (a mislila sam da to neću doživjeti)

Ja sam još premlada mama da bih ti dala savijet iz iskustva, ali ono što sam vidjela i što mi se čini je da roditelji ponekad sami naprave bauk od jela. Tjeranjem djeteta da jede u određeno vrijeme ili da jede nešto što se njemu tada ne jede ili što ne voli ( ne kažem da je to kod vas situacija) zato da bi imalo neki red. Opusti se, pusti ga da jede kad je gladan, ponudi mu da jede ali nemoj pritisak raditi, ponudi mu par mogućnosti ili dva izbora da ima osjećaj da on bira i početi će jesti onoliko koliko mu treba, neće gladovati do kraja života, a vjerojatno je i faza. Najbitnije je da ne osjeti da je to tebi najvažnija preokupacija i toliki stres.

ja mogu ustvrditi da su moji poceli bolje jesti otkad sam ja brigu o tome izbacila iz mog dnevnog menija :)

oces jesti-evo, neces-ne moras. i to je to. cim se ti pocnes zamarati s tim kad i kolko jedu znaci da nije dobro, i tu oni iskoriste situaciju pa rade pi*darije.

sad uopce vise ne gledam koliko su i kad pojeli.

Potpis na gore navedene savjete oko nedramatiziranja! Izbacit slatkise, sokice i sl. s***kice, ponudit da jede, ako nece nece, ali ne davat onda ni gluposti i junk food. pa ako hoce samo meso nek bude meso. Kci od moje frendice je godinu dana bila na sirku, samo je to jela. Ali oni se nisu dali uvuci u igre i igrice oko hrane, i sad dijete jede vecinu hrane, sve pet, ostala ziva.

Drzi se, budi hrabra i odlucna i sve ce doc na svoje.

i moje je iskustvo takvo da dok nisam skulirala - živio je na mlijeku
jest da je prošlo par godina, ali danas recimo od kad je došao iz vrtića cijelo vrijeme jede i jede i jede, ali ne gluposti i nije nimalo debeo jer se preko dana ipak potroši
a kad sam pedicu s 3 god pitala trebam li se zabrinuti što je od 2. rođ pao na kilaži isto mi je rekla da je to normalno jer djeca nakon 2. rođendana gube interes za hranu, ali onda bi bilo dobro da uzimaju neke vitaminske pripravke, sad ih već ima u svim zanimljivim oblicima i okusima

i što se tiče ponašanja trebalo bi skulirati - oni jako dobro osjete kad svojim ponašanjem mogu nekoga dovesti na rub očaja, a to je takooooooo slatkoooo
malo ignoriranja neprihvatljivog ponašanja i kul odrađivanja tantruma i odmah će to sve izgubiti na zanimljivosti
i djeci treba dati "prostora" da odrade svoje frustracije

hvala vam, sad kad mi tako otvarate oči shvatila sam da sam stvarno pretjerala: kad joj nudim hranu ona samo odrješito kaže neću- i tu je kraj. probala sam sve-izbacila sokiće, slatkiše, tekućinu-prije jela, probala da joj uvedem obroke u isto vrijeme, pa sam probala da je ne tjeram-ništa ne funkcioniše.
što se tiče hemoglobina-sad je trenutno 12 -znači na donjoj granici, pa je dok.propisala multivitaminski sirup sa dodatkom željeza. i još nešto što sam shvatila dok sam čitala vaše savjete-ja se bojim njenog plača i tantruma jer ne znam šta da radim-jer me uopšte ne sluša. a još sad dok ne jede-ma užas. jedino, čula sam za taj med za apetot pa ću probati.
inače ona je postala toliko probirljiva da ništa neće da jede kad vidi taćkicu koja može biti peršun, celer ili iz vegete začin, pa čak i biber-jer je to njoj cvijeće i odmah odustaje od jela. također, ništa zeleno i ništa što podsjeća na mrkvu...
kad samo pomislim da je to dijete jelo za užinu špinat, brokule i paprike...ma srce mi puca

Slažem se s rosom :-)
Moj je malac isto imao takvu fazu. Nije htio jesti. No, zanimljivo je bilo to da u vrtiću jede sve bez problema.
Tako smo došli do zaključka da dijete ne želi jesti samo za stolom. Možda to čak doživljava kao kaznu. Kombinacija- nije u tom trenutku gladan + mora sjediti sam = kazna :-)
Savjet ako ne želi jesti neko povrće: Napravi pire u boji od povrća (crveni od mrkve, zeleni od brokule ili špinata isl.) Možeš odjednom napraviti veću količinu, pa smrznuti.
Kombiniraj te fine "šarene kreme" s mesekom koje voli :-)

Moj savjet - ne kuhaj previše za nju!
Samo će te dotući to što se mučiš, a ona neće. Ponudi joj nešto što možeš spremiti za pet minuta, npr. hladno pileće pečenje, svježi sir, jogurt pa svježe povrće (mrkvu, salatu, paradajz, papriku, rotkvice, krastavac), povremeno kruh sa putrom, šunkom. Puno voća, zobene pahuljice (jeftine su i skuhaš ih u par minuta) i bananu, krumpir.

Hrani je dok ti jedeš i s istom hranom, ako neće, sve joj pojedi i pri tome se smij i mljackaj - kod mojih ovo uvijek pali :).

Meni se to cini kao tipican primjer terrible two faze. Bas zbog te nervoze i vristanja cim nije po njenom. A i ne jede zbog toga jer vidi da se ti nerviras oko toga, ona sad trenira tvoje zivce. Moj je bio vegetarijanac skoro pola godine, ni m od mesa nije pojeo ni u kojem obliku ma koliko god ga ja dobro sakrivala u ostalu hranu. Pa je poceo i povrce izbacivati i jedno vrijeme je zivio od nicega! Povremeno je pojeo sirovu mrkvu ili jabuku, popio mljeko...ako mu se dalo. Jasno da sam se i ja nervirala i brinula ali mi je brzo doslo, kako se kaze, iz guzice u glavu da on mene trenira pa sam jednostavno digla ruke. Ponudila, hoces-neces, ok. Slatkisa bi? Moze poslje rucka.
Vristanje tj, tantrumi su kod nas bili kratkog vijeka, neka 2-3 mjeseca ali vrlo intenzivni, po 45 minuta je urlao svaki dan i po nekoliko puta. Proslo je i to, sad jede sve, mozda malo manje mesa ali ga ipak jede a za voce i povrce se prodaje. Svi moramo pretrpit tu fazu, nekima bude blaze nekima jace ali mislim da nijedno dijete ne preskace tu fazu.

potpis na koksi. prestani se zamarat njenim jelom, ne serviraj i ne mijenjaj jelovnik zbog nje, oces oces,neces nemoras. nitko nije umro tko je imao za jesti od gladi. mi smo bili v egeterijanci 6 godina ! prirodni naravno, s polaskom u vrtic i skolu jelovnik se prosirio. bolje da je mrsava neg debeljuca ;)

shvatam da sam stvarno sva bila oko ručka. poslušat ću savjet i praviti ovaj raznobojni pire-imam osjećaj-mada mi to nema smisla da procjenjuje hranu po izgledu u tanjiru i po tome koliko pedantno izgleda??????nekada hoće nešto ali čim pogleda na tanjur-odmah kaže:neću!!!

Citiraj:

---

lamy prvotno napisa

shvatam da sam stvarno sva bila oko ručka. poslušat ću savjet i praviti ovaj raznobojni pire-imam osjećaj-mada mi to nema smisla da procjenjuje hranu po izgledu u tanjiru i po tome koliko pedantno izgleda??????nekada hoće nešto ali čim pogleda na tanjur-odmah kaže:neću!!!

---

Ja ti imam takvog skoro petogodišnjaka. Imali smo naravno terrible two fazu, pa probiranje oko hrane... sve je to prošlo s vremenom, ali jako "pati" na izgled hrane. Mora točno u detalje znati što je u tanjuru, do najsitnijeg začina, neke začine ne smije ni vidjeti, mora biti uredno, jasno podijeljeno glavno jelo od priloga... i još takvih sitnica. Nažalost, kod mojeg to nije faza nego karakterna osobina. Takav je i moj otac (nevjerojatno, žive 500 km razdvojeni a tako sličan karakter).

Citiraj:

---

lamy prvotno napisa

ona je postala toliko probirljiva da ništa neće da jede kad vidi taćkicu koja može biti peršun, celer ili iz vegete začin, pa čak i biber-jer je to njoj cvijeće i odmah odustaje od jela. također, ništa zeleno i ništa što podsjeća na mrkvu...

---

kako MartinaP kaže, to je karakterna osobina. imam jedan takav komad deteta od 10 godina, počelo je tako s 2,5 godine kad sam na moru morala da trčim u kuhinju i molim da ne posipaju supu peršunom... i to traje... i traje... gomilu stvari apsolutno ne jede. sve sam probala. ne vredi.

to je stvarno mnogo detalja-ne jede paradajz, ali jede paradajz čorbu i sos.
ne jede sir-ali jede pitu sa sirom.
ne jede namazan hleb.

s vremenom se saživiš sa situacijom. nadam se da će kod vas biti faza.

Ako te tjesi moj gurman, koji stvano uziva u hrani, je danas za rucak pojeo pola tanjura juhe i brdo paradajza i paprike, samo narezane na kockice. To je bila salata uz rostilj i pomfri ali to nije ni taknuo, samo juha i salata. Poslje rucka je jos grickao mladi luk 2-3 komada i 2 jabuke je maznuo. 4 sata kasnije jos uvijek nije gladan....

Koksi, reci hvala Bogu, ne žali se:))))) hvala vam svima na razumijevanju, stvarno sam pomislila da sam nesposobna mama i da to nikada neću promjeniti. e sad mi je samo problem kako tu hranu spremati-ja stvarno ne znam kuhati nešto posebno i što je najstrašnije nisam kreativna, pa ako znate gdje mogu naći stranice ili forume za ovakva pedantna čudovišta-javite mi molim vas.
a stvarnop ste u pravu-to jest stvar karaktera: ona se nikada ne isprlja niti ima komadića hrane oko usta, ako isprlja ruke-to je vriska da joj operemo...baš vam od srca hvala

Moja će uskoro četiri godine. Sve do nedavno vodili smo borbu oko jela jer nije htjela ništa. Od mesa voli neke pripravke kao čevape, hrenovke , salamice i paštete...to je svo meso koje ona jede. No i to je izbjegavala kad got je mogla. Voljela je pojest malo juhe i povrća, no i to je bila rijetkost. Glavno jelo joj je bio sok ili voda.... Tad sam joj počela davati jednu vrstu multivitamina i dijete je počelo jesti. Istina i dalje ne jede meso, ali zato jede sve ostalo. Ponekad kad zna biti tvrdoglava i odbija ručati (a nakon ručka obično ide na spavanje) tada u krevet ode gladna, ali zato kad se probudi jede kao luda....

Ma i moj je takav pedantan, jako puno pazim kako mu slazem hranu na tanjur, nikako nece pojest ako meso nije narezano na pravilne kockice :roll:
Pire i tome slicno on ne jede jer mu je pregnjecavo al zato rizi-bizi pojede u enormnim kolicinama ali samo ako riza nije raskuhana. I to prvo pojede grasak a onda rizu. One smrznute i panirane pilece medaljone jako voli jer su tako mali komadi i pravilnog oblika.... One smrznute "dinosaure" pojede samo rep i noge :lol:
Grah obozava ali mora biti cijelo zrno, ne smije se raspadati... Eto par primjera, mozda ti pomogne jer mozda i tvom djetetu smetaju te neke sitnice. Kad slazem hranu na tanjur mora biti sve odvojeno jedno od drugog, ne smiju se meso i prilog pomjesati. Ja sam se vec navikla na to i bude mi izazov iako ni ja nisam nimalo kreativna al ono s cim raspolazem prilagodavam njemu koliko mogu.
E da, bitno mu je i da je sve narezano na velicinu zalogaja tako da odjednom stane u usta. Ne smije biti ni presitno jer onda ne moze uhvatit vilicom a prstima on hranu ne dira.

I da podjelim jednu zgodu s vama, kad je imao nekih godinu i pol bili smo na jednoj svadbi, on je uzeo nekakav ogroman cokoladni kolac u ruku. Kad je skuzio da mu se ruka uprljala poceo je plakati i vikati da obrisem ali nije mi dao kolac nego ga je samo preselio u drugu ruku. Jasno onda se ta druga uprljala i opet je plakao, dok sam brisala nju opet je kolac vratio u prvu...I tako u beskraj :lol:

draga koksi, ma puni su oni bisera. evo svo vrijeme tražim po netu, ali ne mogu da nađem kako da je varam i uvalim povrće. moja neće ništa što liči na piru, što je kašasto ili što opet liči na povrće...ma ja ne znam od čega ovo dijete živi...

Ja bi rekla da sam i ja imala problema s jelom;-) Kažem ja jer sam ja naj napetija da pojede zdrave obroke i bitno mi je, pa valjda oni osjete tu neku napetos kako im promatramo u usta hoče li prihvatit zeleni zalogaj i svaki žvak pratimo dok ne progutaju:mrgreen: Kad je sve ok ja se nisam žalila ni za hranjenja po sat i kusur no ako bi odbijao, prebacivala sam hranjenje na tatu i baku koji su puno opušteniji i jakooo puno melju(pričaju-izmišljaju) ja se povučem ponekad u drugu prostoriju i ne vjerujem.
Tatu upija svaku rijeć i bez pogovora jede s njim kao oni su skupa veliki frajeri,a baki jede jel ga zabavlja i ako nejde uvjerava pričama,pa smo zaključili da če joj sve pojest samo da je nemora više slušat:lol:

Postoji super jeftina(oko 30kn) i korisna knjiga koja je nama super; daje odlične savjete na jednostavan način kako reagirtati u kojoj situaciji; npr. što ako dijete ne želi jesti, ...
"Bajke koje pomažu djeci" od Gerlinde Ortner mozaik knjiga
sretno