kako se smirujete kad vas beba izludi?

Drage moje, preuznemirena sam da detaljno trazim slicnu temu, nadam se da postoji i da nisam jedina... Malac ima 9.5 mjeseci, oduvijek je zahtjevniji, u zadnje vrijeme otkad sjedi i puzi puno je lakse s njim, mozemo se zabavit i na podu, a neko vrijeme moze i sam. Zadnjih par dana zaredalo je nemoguce ponasanje, cendra non stop. Danas sam pukla. Da nisam sto posto uvjerena u "ne po guzi" ne bih uspjela zaustavit ruku, al zato sam par puta tako zaurlala da sam se ja prepala :-(. I sto je najgore, nakon prvog puta sam si obecala nikad vise, i onda se opet dogodilo dva puta u istom danu. Znam da je to grozno i osjecam se katastrofa cijeli dan. Jednostavno mi je previse, a dok mm ne dodje s posla nemam nikakvu pomoc jer nam je cijela obitelj u drugom gradu. A mm radi dosta naporan posao i ne mogu ocekivat da ga 100% preuzme kad dodje. Imam naravno frendice, ali ili rade ili imaju svoju malu djecu i nekako nije kao da nazovem mamu ili sestru da mi skoce dok se saberem.

Kako se vi coolirate kad vas beba izbaci iz takta? Bojim se da mi ovo ne postane obrazac, s ovako malom bebom je potpuno besmisleno i sigurno njemu strasno, a s vecim djetetom nacin komunikacije koji nikako ne zelim. Pomagajte.
To"bezvezno" cendranje mi ne izaziva nikakvo suosjecanje prema bebi nego samo zivcanost. Jesam greska evolucije ili?

cendranje nikad nije bezvezno, tako mala djeca nikad ne rade tako nešto promišljeno i namjerno, već postoji neki razlog
pospanost, žeđ, prestimuliranost zbog gledanja tv-a, previše buke, premalo pažnje i maženja, upaljena guza, plinovi u crijevima, tvrda stolica, rast zubića, grebe ga etiketa na odjeći, žulja ga roba ili pelena... 1000 drugih razloga
moja curka je cendrala, gnjavila, kenjkala... meni je već bilo svega dosta... onda spazim da joj je upala trepavica u oko i to ju je iritiralo, poslije je bilo sve ok
jednom joj je rub od čička na peleni grebao po trbušćiču, cendrala je bila nemirna dok nisam išla skidati sa nje robu, jer više nisam znala što bi
eto, svašta sam nadrobila... :)

ja smatram da je vrlo bitno odvojiti neko odredeno vrijeme u dana samo za mamu..... tocno je sve sto kaze marijanada...ali i ti moras napuniti svoje baterije.... odvoji si svaki dan odredeno vrijeme koje je samo tvoje...nek muzic pripazi bebicu..... cupaj obrve,surfaj netom....slusaj glazbu,kuhaj... nesto sto te umiruje... ja se smirujem tako sto malenu prepustim muzicu odem u kupaonu,nabijem slusalice u usi i sminkam se..... DA,SMINKAM SE..... meni pomaze...a nakon toga se jos bolje osjecam i spremna sam za akciju.... hehehe

Moja zna cendrati kad ju neka boleština lovi
i jednom sam isto tako bila poluluda od cendranja i natezanja,
sve nešto pokušavam zabaviti ju nebi li se zaigrala da nešto napravim (pristavim ručak npr.)
a ona uporno i uporno cendra, cvili i ništa joj nije po volji
pa se razbolila, a ja luda i dalje od cendranja i pokušavanja da ulovim koju slobodnu minutu
pa sam se ulovila u nekom začaranom krugu
prošla je i bolest pa kad se vratila ona dobra i mirna curica zaključila sam da joj je stvarno trebala moja blizina i ništa više
od tada, svaki put kad krene neko duže cendranje, negodovanje s njene strane, fino ju uzmem
zavežem u Mei Tai, ona mirna i uživa a ja si obavim što trebam i sve bude bez nekih velikih tenzija :)

A da nakon litanije odgovorim na pitanje, na žalost nemam neki čarobni savjet za kad si sama, al kad mm dođe volim se istuširati, pa malo stajati pod vrućom vodom, to mi baš napuni baterije
ili skoćim na kratko do frendice na kavu :heart:
Isto sam veliku većinu vremena sama s klincima bez ićije pomoći tako da se kuliram iz dana u dan, a i pomirim se s činjenicom da je tako i da tako mora biti pa mi bude mrvicu lakše

Slazem se s kahnom, mai tai ili bilo koja nosilica su veliki pomagaci u takvim situacijama :)

Od opustanja: jedno od bebinih spavanja rezerviraj za citanje knjige dok lezis kraj nje, tako ce dulje spavati, a mozes i ti malo ubit oko. Kad beba ode na nocno spavanje malo se druzi s muzem, a onda i njega odpili i posveti se samo sebi. Jedan dan dugi dugi tus, drugi dan kupka za noge sa mirisljavom kremicom (moze i muzic pomoci tako da uleti s masazom), jedan dan samo lezi na krevet i ne radi nista barem 20 minuta, i tak :) Samo nemoj svoje vrijeme za samocu uvijek provoditi isto jer tako pridonosis monotoniji koje vjerujem da kao i ja imas i previse tokom dana.

Super je i da se mozda malo razgibas, recimo plesanje sa slusalicama na mp3ici ili neke lagane vjezbe ala tae bo (mases rukama i nogama a stojis na mjestu tip vjezbe) Nadam se sam ti dala bar jednu ideju :)

Citiraj:

---

kahna prvotno napisa

Moja zna cendrati kad ju neka boleština lovi
i jednom sam isto tako bila poluluda od cendranja i natezanja,
sve nešto pokušavam zabaviti ju nebi li se zaigrala da nešto napravim (pristavim ručak npr.)
a ona uporno i uporno cendra, cvili i ništa joj nije po volji
pa se razbolila, a ja luda i dalje od cendranja i pokušavanja da ulovim koju slobodnu minutu
pa sam se ulovila u nekom začaranom krugu
prošla je i bolest pa kad se vratila ona dobra i mirna curica zaključila sam da joj je stvarno trebala moja blizina i ništa više
od tada, svaki put kad krene neko duže cendranje, negodovanje s njene strane, fino ju uzmem
zavežem u Mei Tai, ona mirna i uživa a ja si obavim što trebam i sve bude bez nekih velikih tenzija :)

A da nakon litanije odgovorim na pitanje, na žalost nemam neki čarobni savjet za kad si sama, al kad mm dođe volim se istuširati, pa malo stajati pod vrućom vodom, to mi baš napuni baterije
ili skoćim na kratko do frendice na kavu :heart:
Isto sam veliku većinu vremena sama s klincima bez ićije pomoći tako da se kuliram iz dana u dan, a i pomirim se s činjenicom da je tako i da tako mora biti pa mi bude mrvicu lakše

---

Jooj, ovo sam ja mogla napisati prije desetak godina.... Nosila sam starijega i natezala ga ko mačka mlade, ali kad sam ostala trudna, nije bilo pomoći - provodila sam vrijeme sjedeći s njim na kauču i na podu. (Ipak, nosila sam ga i previše i skupo platila cijenu - završila u bolnici na čuvanju druge trudnoće). Usput sam smišljala kako si organizirati vrijeme da zabavljam dijete, a da ga ne nosim preko mjere. Deka na podu godinama nam je bila spas. Osim toga, bez prestanka sam im nešto pričala/pjevala/cirkusirala - da osjete da sam blizu čak i ako ih ne nosim.

Osim navedenog, meni je spas bio i da djeci dozvolim da rade nered (tj. bave se sa stvarima koje inače nisu bile dozvoljene): prekapanje po ladici s čarapama, igranje s kvačicama za veš... Klupko vune je bilo zakon. Istinabog, stalno je trebalo smišljati nešto novo. Nisam ih ostavljala bez nadzora, ali sam dozvoljavala da se npr. igraju s poklopcima od suđa i slično. Trajalo je... pa prilično dugo. To je naporan period i izuzetno dobro dođe BILO ČIJA pomoć da čovjek ne prolupa... MM je znao bar jednoga kroz tjedan uzeti sa sobom kad je išao obići svoju mamu, tako da sam ja dobila pola dana mira, a baka izvrsnu zabavu.

Dok je mlađi imao pola godine, a stariji nekih dvadesetak mjeseci, muž i svekrva su donijeli doma mikrovalnu pećnicu za Božić. Ostavili smo kutiju u hodniku. Naš stariji je naglavce upao u nju (još je unutra bilo stiropora i onog mjehurićastog najlona, tako da mu nije bilo ništa) i tako je kutija postala i ostala dugogodišnja zabava i razbibriga. Najlon i stiropor smo maknuli, uvaljali unutra podguzni jastučić iz kuhinje i da vidiš zabave... SATIMA se tako igrao, a i mlađi, čim je propuzao (a to mu je bila i motivacija) - pravac kutija! Nisu izbačene iz našeg doma sve dok dečki nisu krenuli u školu. Uvijek svima pišem da su mi kutije spasile živce u toj dobi...

Doduše, za dijete od 9 mjeseci možda je prerano za ovakvu kutiju, ali kutija od cipela i unutra neke home-made igračke možda bi mogli upaliti.

Hatatitla, samo sam ti htjela reci da te razumijem. I meni ponekad bude previse pa zaurlam. I isto mi bude grozno poslije jer znam da to ne bi smjela......uzasna griznja savjesti.
Mislim da sve mame ponekad, u nekim situacijama dojdu do ruba strpljenja. Nisi ti draga nikakva greska evolucije :-)
Konkretan savjet, meni pomaze da kada dojdem do ruba umjesto da zaurlam pocnem sve to sto bi htjela vikati govoriti jako tiho, skoro pa za sebe. Mozda to zvuci cudno, ali na taj nacin nekako izbacim iz sebe sve te rijeci koje bi htjela provriskati. Onda duboko udahnem i krenem dalje, malo mirnija.

Ako sam bas na rubu, udah-izdah (duboki) i podsjetila bih se da je dijete nemocno i ovisno o meni u svemu. I osmijeh - odmah upali osmijeh kod moje djece i bude mi lakse pobrinuti se za njihove potrebe, bez obzira koliko se osjecam da su moje zanemarene.

Ali, tako malo dijete cendra ili zato sto je bolesno/sprema se bolest ili mu je neudobno/neugodno ili mu je dosadno ili ima los dan (imas ih i ti, zar ne) i vjerujem da je veci problem da sebe ne dovodis u situaciju da te to ponasanje ne izludi.
Meni je pomagalo puno fizickog kontakta, nosenje, mazenje, svakodnevni izlasci na zrak, druzenje s drugim zenama s djecom (malo ih je oko mene, a da su dovoljno blizu pa je zahtijevalo malo vece organizacijske napore) i osvjestavanje kad postavljam djetetu previsoka ocekivanja i kad sam prenervozna iz nekih svojih razloga, a da bi primjereno odgovorila na djetetove potrebe (onda bi par puta duboko udahnula i izdahnula da se bar malo vratim u normalu).

jedina greška evolucije i totalna neprirodnost je izolacija majki sa malom djecom bez redovitih socijalnih kontakata , te običaj da obzirom da je majka doma na porodiljnom mora biti na raspolaganju 24 sta na dan bez odmora.

Potaknuta potpisom BusyBee, moram se nadovezati na svoj post. Nakon udaha, naravno i izdahnem :lol:

cure drage, ovo je prekrasan pocetak novog dana! hvala svima na super idejama. vec podugo mi je jasno da do te granice gdje pocinje "urlanje" ne bi ni doslo da imam vise vremena za sebe i da naravno sve lakse podnosim kad sam bar malo napunila baterije. probat cemo se bolje organizirat da bar jednom u par dana imam samo svoje popodne. a kad se vec dodje do ruba, super su ovi savjeti od mimi25 i busybee kako da se u trenu skuliram.

I ogroman, ogroman potpis na sirius. Sinoc sam o svemu puno razmisljala i stvarno je neprirodno da i samo dvoje ljudi a kamoli jedan je stalno sam(i) s bebom. Jako mi fali "selo" koje bi "odgajalo" moje dijete, pogotovo sto isto takvo imam nekih 400km dalje.

topla kupka cini cuda i za klince i za majku

ja bi jos htjela reci ovo..... kad sam sama doma .... i pukne mi film...nazivciram se,pms,glavobolja,pospanost i drugi razni cimbenici koji utjecu na moje raspolozenje pokusavam se skulirati tako da ako malena cendra i kenjkava je odlutam do druge prostorije u stanu i ispusem se.... smirim se i nastavim dalje...nekad je potrebno nekoliko puta dnevno kuliranje a nekad ni jednom.... kontkakt s ljudima je jako koristan..... :))) probaj se dog s muzicem pa da se upises na neki tecaj necega,...slikanje,aerobik, itd.... mozda pomogne..... ja u mom slucaju imam aerobik i tu izbacim svu negativu a malena ima happy mamu onda..... :)

Citiraj:

---

sirius prvotno napisa

jedina greška evolucije i totalna neprirodnost je izolacija majki sa malom djecom bez redovitih socijalnih kontakata , te običaj da obzirom da je majka doma na porodiljnom mora biti na raspolaganju 24 sta na dan bez odmora.

---

potpis, meni je najteže od svega padala ova socijalna izoliranost, čim smo krenule u šetnje s mei taiem ili kolicima, preporodila sam se, jednostavno kad bi mi bilo dosta izoliranosti u kući, stavila bih ju u mei tai i nosila, a ona je uživala: malo razgledavala, malo papala i malo spavala :)

Kad sam na rubu živaca i više ne mogu,naprimjer kad se posvađaju oko jedne igračke i ja moram krojit pravdu-jakne,kape i van;ili jednostavno odem do šogorice,susjede na kavu...Promjena okoline,svježi zrak,šetnja stvarno pomaže...nemam kome ostaviti djecu,a mm radi i po 12 sati,a ti se snalazi kako znaš...Promjena svima dobro dođe,a niko nebi trebao biti zatvoren u kući po cjele dane,da je vani neznam koliko hladno,šetnja od 10-tak minuta nikog nije ubila,a i njima taj friški zrak puno znači...
Eto nadam se da sam barem malo pomogla,samo strpljivo i drži se....

Citiraj:

---

sirius prvotno napisa

jedina greška evolucije i totalna neprirodnost je izolacija majki sa malom djecom bez redovitih socijalnih kontakata , te običaj da obzirom da je majka doma na porodiljnom mora biti na raspolaganju 24 sta na dan bez odmora.

---

Debeli potpis. S tim da moram nadodati da je meni ta dob bila jedno od težih razdoblja s bebom. Jedino što je pomagalo bilo je da bih u takvim danima ostavila i kuću, i ručak, i sve druge obaveze i posvetila se bebi. Ne znam koliko je to pametno i kako će funkcionirati kad dođe drugo dijete, ja mogu preživjeti 2-3 dana na sendvičima, djeca malo teže. To mi je bilo rješenje sada, a kako će biti sa dvoje i više djece, nemam pojma.

Citiraj:

---

rehab prvotno napisa

Debeli potpis. S tim da moram nadodati da je meni ta dob bila jedno od težih razdoblja s bebom. Jedino što je pomagalo bilo je da bih u takvim danima ostavila i kuću, i ručak, i sve druge obaveze i posvetila se bebi. Ne znam koliko je to pametno i kako će funkcionirati kad dođe drugo dijete, ja mogu preživjeti 2-3 dana na sendvičima, djeca malo teže. To mi je bilo rješenje sada, a kako će biti sa dvoje i više djece, nemam pojma.

---

Mene je u to vrijeme u kuhinji spasio ekspres lonac + jela iz jednog lonca ili barem juha svaki dan. Pristavim, a ono se kuha samo. Jest da nije bilo neke raznolikosti, ali u vrijeme dohrane to mi je bilo super - uvalila bi unutra i mrkve i prokulice, čak i krumpir...

Variva od leće, poriluka, grah, ričet i slično isto su bili na dnevnom redu iz ekspres lonca - sve za pol sata skupa sa serviranjem.

Riba na 100 načina isto ne traži puno priprema, meso na naglo i slično. Mi smo svoj jelovnik prilagodili tako da se nije moralo duplo kuhati tj. u periodu dohrane i mi smo uglavnom bili na sastojcima za kašicu, pa smo preživjeli.... MM je povremeno otišao na špek fileke ili naručio ćevape ako bi se baš zaželio, a inače - što klincima za ručak, to i nama. Nije bilo vremena ni snage za duple ručkove, osim kod mame/svekrve. To je bio period naručivanja torti i kolača za blagdane, ali što se može... To je bio period kad su se prozori prali 1-2 puta godišnje, ali što se može... To je bio period kad se nije krečilo niti je to bilo bitno. Bitna je bila hrana i higijena. U to vrijeme smo se opremili suđericom i kombiniranom perilicom-sušilicom. Ipak, od kuhanja nisam odustajala, ali je bilo prilagođeno minimalnom vremenu za štednjakom.

Nisam jednom držala kuhaču u desnoj ruci, a dijete na lijevom kuku - bilo im je zanimljivo. Problem bi nastao kad su se obojica htjeli nositi, a ja imam samo 2 ruke i fali mi treća za kuhaču, he he he...

Zapravo, iz perspektive majke dječaka u 11. i 12. godini, brzo mi je prošlo... Istina, neke aktivnosti koje sam voljela bile su u zapećku doslovce godinama (eto zimus ponovno pletem, prvi put nakon udaje :oops:) ali nema veze. Prilagodili smo se djeci. I preživjeli. ALi da je bilo dana kad bih najradije lupala glavom o zid - bilo je. Ima ih i danas... :yes:

Citiraj:

---

Peterlin prvotno napisa

Mene je u to vrijeme u kuhinji spasio ekspres lonac + jela iz jednog lonca ili barem juha svaki dan. Pristavim, a ono se kuha samo. Jest da nije bilo neke raznolikosti, ali u vrijeme dohrane to mi je bilo super - uvalila bi unutra i mrkve i prokulice, čak i krumpir...

Variva od leće, poriluka, grah, ričet i slično isto su bili na dnevnom redu iz ekspres lonca - sve za pol sata skupa sa serviranjem.

Riba na 100 načina isto ne traži puno priprema, meso na naglo i slično. Mi smo svoj jelovnik prilagodili tako da se nije moralo duplo kuhati tj. u periodu dohrane i mi smo uglavnom bili na sastojcima za kašicu, pa smo preživjeli.... MM je povremeno otišao na špek fileke ili naručio ćevape ako bi se baš zaželio, a inače - što klincima za ručak, to i nama. Nije bilo vremena ni snage za duple ručkove, osim kod mame/svekrve. To je bio period naručivanja torti i kolača za blagdane, ali što se može... To je bio period kad su se prozori prali 1-2 puta godišnje, ali što se može... To je bio period kad se nije krečilo niti je to bilo bitno. Bitna je bila hrana i higijena. U to vrijeme smo se opremili suđericom i kombiniranom perilicom-sušilicom. Ipak, od kuhanja nisam odustajala, ali je bilo prilagođeno minimalnom vremenu za štednjakom.

Nisam jednom držala kuhaču u desnoj ruci, a dijete na lijevom kuku - bilo im je zanimljivo. Problem bi nastao kad su se obojica htjeli nositi, a ja imam samo 2 ruke i fali mi treća za kuhaču, he he he...

Zapravo, iz perspektive majke dječaka u 11. i 12. godini, brzo mi je prošlo... Istina, neke aktivnosti koje sam voljela bile su u zapećku doslovce godinama (eto zimus ponovno pletem, prvi put nakon udaje :oops:) ali nema veze. Prilagodili smo se djeci. I preživjeli. ALi da je bilo dana kad bih najradije lupala glavom o zid - bilo je. Ima ih i danas... :yes:

---

Ajme Peterlin, pa ovako je kod nas oduvijek (osim naručivanja kolača, meni je dovoljan jedan ispečeni kolač za blagdane), bit će da je meni ipak lako, samo što toga nisam svjesna :mrgreen: A u poslovicu o maloj djeci i maloj brizi nikada nisam povjerovala :mrgreen: Mislim, sad barem možeš doručkovati s mirom, ja bi se prodala za sat vremena mira izjutra.

Citiraj:

---

rehab prvotno napisa

Ajme Peterlin, pa ovako je kod nas oduvijek (osim naručivanja kolača, meni je dovoljan jedan ispečeni kolač za blagdane), bit će da je meni ipak lako, samo što toga nisam svjesna :mrgreen: A u poslovicu o maloj djeci i maloj brizi nikada nisam povjerovala :mrgreen: Mislim, sad barem možeš doručkovati s mirom, ja bi se prodala za sat vremena mira izjutra.

---

He he he... razumijem i predobro... MM je napokon došao na tih sat vremena jutarnjeg mira (skupa s našim mlađim sinom koji je spavalica). Ja volim taj jutarnji sat ili pol sata prije ostalih jer to mi znači skuhano, speglano i slično. U vrijeme kad su klinci bili mali spavala sam kad i oni - prek dana, ali jutro mi je bilo udarno vrijeme...

S druge strane, susjeda i kuma imaju taj sat ili pol sata navečer, pa ti dođe na isto.

I nemoj misliti da je lako, lako je tek kad prođe, a do tada si kroooonično umorna (ako dobro dijelite dužnosti, oboje ste takvi). Ono što mi je najviše nedostajalo u tom periodu bilo je pol sata neometanog budnog stanja za seks - kad bi se našlo vremena, obično bi bili i mm i ja tak crknuti da nismo bili za akciju... Situacija se popravila kad je mlađe dijete napunilo 3 godine, kad su se počeli zajedno igrati i nisu više tražili 100% nepodijeljene pažnje. Ali zato sad velika djeca viču u 9 navečer (ne prečesto, ali opet....) "KOJI JE ZAJEDNIČKI NAZIVNIK...." ili "JOJ, ZABORAVIO SAM PLAKAT O DIOKLECIJANOVOJ PALAČI..." i tako dalje... Kad konačno nađemo vremena za odmor, obično smo nekoliko godina stariji! ;-)

u toj dobi u kojoj je tvoje dijete, najlakše i najefektnije mi je bilo otići na wc
nju bih ostavila na podu dnevne sobe prije nego je propuzala (kad je propuzala stavila bih ju u vrtić/ogradicu)
na wc-u bih ili obavila malu nuždu, ili se počešljala, ili oprala zube, ili (vrlo prizemno) stisnula 2-3 prištića :mrgreen:
sve skupa kratko traje, a dovoljno da ja udahnem i izdahnem i krenem iz početka

meni je pomagalo izaći u šetnju s tim cendravim djetetom, kad već ne mogu sama :mrgreen:
prvo mi je trebalo da razbijem začarani krug - umorna sam, nemam volje, dijete me još više izluđuje, tko će se sad oblačiti, pa još i nju, ne da mi se...
ali ako bih se natjerala, često bi to sredilo stvari, dijete bi se umorilo i zaspalo, a i ja bih provjetrila glavu.
9 mjeseci, već ste pri kraju tog najzahtjevnijeg razdoblja :love: bar je kod nas tako bilo

hvala vam svima, ima super ideja, a jos vaznije potvrda da nisam luda nego nam je svima isto.
mi smo svaki dan vani, i manje vise sve mogu s njim obavit (od depilacije do shopinga), stvarno smo pokretni a cesto se i s nekim nadjemo za setnju i/ili kavu tako da mi ne fali samih socijalnih kontakata, nego mi fali vrijeme za mene, a bez djeteta. nemam ga kome ostavit (osim mm) a da to ne zahtijeva pomnije planiranje. ovo sto pomakiki kaze, i kad mi se najvise ne da izac, ako izadjem, uvijek bude bolje. ako ostanem, najcesce bude jos gore.
ne patim previse od savrsenog stana, ali isto cu jos malo olabavit i cekat da ovo prodje. nekako zadnjih dana mijenja ritam, spetljalo nam se drugo dnevno spavanje pa je nastala totalna zbrka. jos se patimo i s nocnim budjenjima pa mi se valjda skupio akumulirani umor.

Ja zbogovoga krecem ove sedmice na jogu :)
Mislim da je mami potrebna bilo kakva aktivnost koja joj punibaterije makar pola sata na dan.

Inace moj uvek cendra iz nekog razloga (inace su istog uzrasta), ali njegovi razlozi znaju da budu neostvarivi hirovi: Zeli da se igra sa tanjirom, zeli da se obesi rukama o fioku i da visi tako, sutra ce plakati jer zeli da se popne na luster... razumete? Place i histericno onako zabaci glavu nazad, nekad skace od besa kad mu se ne da nesto sto je nebezbedno za njega, a nekad i kad nesto ne moze - evo danas pokusava da se popne na krevet i ne moze, krece u plac.To pokusavam da sprecim tako sto cu mu okupirati paznju necim drugim, ali stvarno zna da izludi.
Nisi greska prirode, samo nadji neki luft za sebe :)

i da se nadovezem na cendranje sa i bez razloga; ja kao i vecina nas ne vjerujem da u ovoj dobi cendra da mene izivcira, nego je razlog nekad meni nepoznat, ili ovo sto kaze ladyx, nesto sto mu ne mogu dat. recimo, danas je bio super volje, i poceo se dizat na noge, mozda je taj skok u motorici bio razlog nemogucih 3-4 dana. i vec sam uvidjela da nam slijedi veselje i skroz drugi pogled na namjestaj i skrivene opasnosti, al to je OT.

Da, pa moj recimo danas cendra jer zeli da se igra daljinskim i baca ga dok ga ne izlupa tako jednom. A nije vise mala beba i zna da nesto sto mu nije pred ocima nije i nestalo. Prati moju ruku, gleda gde sam sakrila i krece histerija.

Hm.....nisam jednako reagirala sa svo troje...

S prvim sam se još učila pa bih nekad reagirala kao i ti. Nisam znala kaj sve bebu može mučiti, nisam znala puno toga!
Drugo je dijete bilo izraztio mirno, nije baš bilo situacija za živciranje i i potrebe za kuliranjem.

Ovo najmanje ima svoje žute minute, ali nekako sada imam osjećaj da imam najviše živaca i takta i znanja i sve mi je nekako lakše. Jer sam naučila da bebe ne cendraju da bi odrasle živcirale nego jer im nešto nije po volji a ne znaju nam reći što je to pa cendraju. Nekad je to samo najobičniaj dosada.
Onda se sjetim kak i ja znam biti živčana bzvz i baš mi onda treba netko da urla na mene...Kaj mi onda treba? Par lijepih riječi, zagrljaj, da me netko stisne uz sebe.
E onda ja to radim sa svojom bebom! Ili ju stisnem uz sebe i mazim ju ili ju pak krenem nasmijavati škakljanjem. Ako naravno nije u pitanju bol, glad ili neka takva elementarna nepogoda....

p.s. isto nemamo ničiju pomoć..

I ja se, kao i obično, u potpunosti slažem s Ana.m :) Kod nas je s prvo dvoje bila identična situacija: s prvim nemaš iskustva, a drugo totalni zen - imala sam i viška vremena...
Ova treća beba je o.k., cendra ali ne previše. Pribjegavam raznim metodama zabavljanja curki dok radim po kući (btw. ekspres lonac je zakon, ja kupila dva): slažu kvačice za veš, mlađa u vrtiću "kuha" (stavim joj u plastičnu zdjelicu narezane jabuke, mrkvice, banane, dodam žličicu plastičnu i dijete se zabavi neko vrijeme), spremamo zajedno ispeglani veš, pregledavamo cipele (to obožavaju obje), šminkamo se s Labelom, sjede svaka u svojoj kutiji i glume da su u autima, igraju se s loncima i poklopcima...
Kad ih uhvati žuta minuta onda ili idemo van ili ih skinem i okupam, neovisno o dobu dana.

Fenomenalna tema, toliko pozitivnih ideja i odgovora. Toliko pozitive. MA mi si same kompliciramo život onime što očekujemo od sebe: naručivanje kolača i jednostavna kuhinja, sendviči mjesto ručka. Moramo li to posebno napominjati, beskrajno se opravdavati svojim muževim, svekrvavma, majkama i sestričnama koje sveeee al baš sve stignu. U stvari moramo se prestati opravdavati sebi jer onda kreće kreativna svakodnevica. To je ono kaj Peterlin piše - kreativna i prilagođena svakodnevica.

Zaključak koji sam ja izvukla je da se trebam sad seksati što više jer uskoro će sve čuti iz svoje sobe i uskoro će doći drugo koje možda neće spavati od 9 do 9 :)

winnerica ;-)

Citiraj:

---

lady.x prvotno napisa

Ja zbogovoga krecem ove sedmice na jogu :)
Mislim da je mami potrebna bilo kakva aktivnost koja joj punibaterije makar pola sata na dan.

---

Bas joga je meni psihoterapija vec 7 godina, i to izvan kuce. Dobra odluka!

Ne mora to biti bas joga, ali nesto, bilo kakva aktivnost 1 ili 2x tjedno po sat vremena IZVAN kuce. Ovo je moje vrijeme, tamo se opustim, nema nikoga da vice "mamaaa... gdje su moje carape??? " Puno mi to znaci. Odabrala sam si vecernji termin (pocinje u 21.00 pa ne smeta dnevnim aktivnostima).

ovo pitanje iz topika mi je totalna nepoznanica. mene beba smiruje.

Osim što je po pola dana u toj dobi bila u marami, potpisujem i ovo:

Citiraj:

---

Peterlin prvotno napisa

Osim navedenog, meni je spas bio i da djeci dozvolim da rade nered (tj. bave se sa stvarima koje inače nisu bile dozvoljene): prekapanje po ladici s čarapama, igranje s kvačicama za veš... Klupko vune je bilo zakon. Istinabog, stalno je trebalo smišljati nešto novo. Nisam ih ostavljala bez nadzora, ali sam dozvoljavala da se npr. igraju s poklopcima od suđa i slično. Trajalo je... pa prilično dugo. To je naporan period i izuzetno dobro dođe BILO ČIJA pomoć da čovjek ne prolupa... MM je znao bar jednoga kroz tjedan uzeti sa sobom kad je išao obići svoju mamu, tako da sam ja dobila pola dana mira, a baka izvrsnu zabavu.

---

MM je bio s njom, ali u toj dobi ne toliko koliko se sada znaju igrati.
Baka i deda su blizu, ali više pričaju nego što rade tako da od njih nisam imala baš neke velike pomoći.

he he, da, i mi smo u toj dobi zajedno i pekli kolače (ja sam od onih bar pet vrsta kolača za blagdane, ali ne mogu si pomoći) i kuhali
usisavanje joj je bilo tlaka jer bi tada bila u gajbi pa sam gledala usisavati dok je MM s njom
stvarno sam je svagdje vucarala, u malo starijoj dobi (10 mj.) sam krenula i raditi bašču pa je sjedila u kolicima dok sam ja kopala, čupala travu oko sebe, ili bih ju stavila uz klupicu...
a vrijeme za sebe..., a ne znam, ja nikako presjeći i napraviti nešto za sebe
evo, sad je vani s bakom i dedom, ja došla kući s pije i krenula raditi sto poslova, a onda si mislim, idem napraviti kavu, sjesti za komp, a ručak ćemo kad ona dođe - no, to su super rijetki trenuci - inače kad ju odvedu uvijek nešto imam za obaviti
noću sam jako dugo budna i zapravo jako malo spavam upravo zbog tog vremena za sebe, no onda se dogodi da u jedan u noći kad ju uspavam, ustanem, poradim sitne poslove po kući i u 2 više nisam sposobna za neke hobije (šivanje) ili mi je prenaporno čitati pa na kraju buljim u fox crime ili sam na Rodi, onda kad se izluftam, uzmem knjigu u 4 ujutro pa čitam do 5, 6
tješim se da će brzo narasti pa će mi nedostajati ta bliskost koju imamo sada, a onda ću valjda i ja imati vremena za druge stvari

Ja cu na brzinu jer me dijete izludjuje 8-).

Uvalim malca tati na pola sata i odem se okupati ili kad je tata nedostupan stavim klinca u maramu i gledam True Blood :eriksmajl:

meni je pomoglo kad sams drugim djetetom shvatila da me iscrpljuje što se uvijek kad cendraju ili brinem ili prekidam sve što radim sto puta - kad sam naučila da si odredim neko vrijeme da vidim o čemu se radi, ako nije ništa što treba riješiti u maramu i radim po svojem, pomagalo je čak i da malo zaboravim da kenjka, zabrbljam se na telefon dok praznim perilicu ili sl i beba se smiri. Velika je razlika dali cijeli dan pokušavaš umiriti dijete ili si kažeš "ništa se sad ne događa, ovo je cenrdravi dan, smanji očekivanja" i onda se nekako u hodu opustiš uz cendranje i na kraju ili se stvarno navečer dobije temp ili kroz para dana cendranje prođe sam odo sebe. Tko zna što je bilo, plinovi, zubi, promjena vremena, otkrio noge, ruke, a ko će znat, ali nije ni važno uvijek sve znat. Tu je uz mamu, ima cicu ima nosanje, šetnju ako može, igu ako hoće, dobit će smješak kad se mama prošeta ili izbrblja na telefon. Moj ti je savijet pij kave sa susjedama, koliko god da ti nisu par po godinama ,struci, bil čemu, ako su pristojne i uračunljive i imaju pola sata kvalificiraju se. Strašno je ne razgovarati sa živim čovjekom danima.
Mene su penzići spasili u tim fazama. Malo vremenu, malo o receptima i iskreno često sam više djelila njihovo viđenje odgoja i prehrane nego mnogih mama koje su mi bliske po godinama.
i reci ti bebi što ti je - pričaj s njom, nemoj čekati da eksplodiraš - Nema veze kako bi to nekom izgledalo. Lijepo pričaj kako si ljut i tužna i kao si sama i kao ćeš zato sad slušat stare cde i jest kokice, a ona će dobiti svoju finu kašicu, bla, bla...
Držim ti fige i piši :)

Faza prelaska iz puzanja u prohodavanje je meni uvijek bila zahtjevna,
i fizički i psihički,
i bez da su cendravi,
ne smiješ ih ostaviti niti sekundu same da se ne ozlijede, jer se pentraju uz sve i padaju kao kruške,
svašta u usta guraju,
a u toj dobi obavezno još i zubi izbijaju, pa noću lošije spavaju.
Zato izađite iz kuće kada god možete,
nategnite skafander preko trenirke, utrpaj ga u kolica/maramu i put pod noge.
Nikada se u životu nisam više i ljepše našetala nego u toj fazi sa kolicima,
sada na taj period gledam sa nostalgijom, baš sam uživala u dugim šetnjama,
naročito u društvu, ali i kada smo bili sami, svjež zrak, noga pred nogu i mozak na pašu... 8-)
Vratiš se doma, ti punih baterija, bebonja umoran,
ubaciš ga na spavanje, utrpaš nešto u lonac da se kuha pa se malo baciš na kauč da vidiš što ima novog na Rodi. :mrgreen:
Moji kada su prohodali više nisu htjeli u kolica niti za Boga, nego parkić, pa dva naprijed, tri nazad, i tako sto puta,
zato uživajte dok možete.
Pokušaj naći usput nekog za popiti kavu, proćakulat dvije riječi, i dobro ti kaže pikula, bilo koja susjeda dobro dođe, smanji kriterije,
čovjeku baš treba kontakta sa odraslih osobama, ne možeš po cijele dane samo djecu bedinat.
Što se muža tiče, znam da on dođe umoran s posla, ali njemu nek igra sa djetetom bude odmor,
nek oni malo izgrađuju odnos, a ti ulovi vremena za sebe.
Da li ćeš na jogu, u šoping, pod tuš, frizeru ili u sobu čitati knjigu, tako je svejedno, kako već tebi paše.
Bitno da si nađeš neki ventil, bit ćeš ti sretnija, a tvoji ukućani zadovoljniji.

Citiraj:

---

Ariens prvotno napisa

Ja cu na brzinu jer me dijete izludjuje 8-).

Uvalim malca tati na pola sata i odem se okupati ili kad je tata nedostupan stavim klinca u maramu i gledam True Blood :eriksmajl:

---

hej, Ariens :bye: čestitam na novoj bebici :heart:

Mene beba ne izluđuje uvijek ga znam zabavit ako cendra,a najviše voli daljinski od telke pa onda cendra kad mu uzmem,al odmah imam na brzini neku drugu igračku pa on zaboravi na daljinski. Meni jedino predstavlja problemto što ne smije sjedit,pa ga moram nosit al dobro za koji mjesec ce propuzat i prohodat pa ce bit bolje. Ja uživam s njim doma i sama pomisao na posao me grozi

mene u posljednje vrijeme M. izluđuje svojim neprestanim, ali neprestanim i neprestanim blebetanjem
nekada mislim da ću prošvikati
od milijun puta dnevno Jedna vrana grakala i po polju skakala, do oponašanja Bijelke iz nekog starog Diznijevog crtića koja viče, Upomoć, Upomoć... pa pjevanja Zvončića, pa zašto, zašto zato, pa me pita nešto skroz očito i smije mi se u facu
ajme, poludjet ću
a onda kad joj pukne, samo nas ignorira... i ja petstosedamdesetsedam puta mogu pitati nešto, ona uopće ne odgovara, uopće me ne sluša
neki dan ju peti puta pitam: hoćeš papati i ona mi šesti puta odgovori da neće kakati
dođe mi da lupam glavom o zid
recite mi da će proći

mislim, volim ja što moje dijete stvarno puno toga zna, otovrena je, preslatka i obožavam ju, ali nekada stvarno zna ispiliti
zapravo je problem u meni što ja ne znam ignorirati, ja sve čujem, sve vidim, mjerim svaki ton njezina glasa
ne znam
sutra idem na rođendan prijateljici i valjda ću se malo proluftati