spavanje dvogodišnjaka

mi od rođenja muku mučimo sa spavanjem, ali proteklih 10 ak dana je stvarno grozno. kao kad se tek rodio....noću se budi bar 10-ak puta pa priča, pa plače gdje mu je autić, vlak, pa pokrij, pa otkrij, pa vode, pa nosi, sisaj...veći dio toga eliminiram i samo kažem spavaj, ne može sad nego ujutro i nekad to prihvati, a nekad cvili dok ja ne popustim. e sad ja ne znam, postoji li neka luda faza nespavanja sa dvije godine za koju ja nisam znala ili što se događa, zube ima sve osim petica...kažem, imamo problema i inače, ali bi se unatrag 3-4 mjeseca probudio 2-3 puta, malo posisao i nastavio spavati. ovo sad mi je koma...

I nama je bilo tako tačno oko drugog rođendana. Uz sve to baš smo tad skidali i noćnu pelenu pa sam ja skakala na svako njeno mrdanje da se ne upiški.
Uglavnom, kad stvarno više nisam mogla, ukinuli smo noćno dojenje. Budila se oduvek za sisanje, bar 3-4 puta, ali tad je postalo nepodnošljivo. I pošto je već dosta razumela, objasnila sam joj da sika spava, mleko spava, mama spava i da se noću SPAVA! Pričala sam o tome nekoliko dana, a onda sam joj jedno veče rekla: od sad nema noću sike, svi moramo da spavamo. Ako se noću probudiš mama će te zagrliti i nastavićemo da spavamo. A kad bude dan onda ćeš sisati.
I tako je i bilo. Dve tri noći se još budila, sasvim malo kenjkala i odustala. Ali ja sam bila stvarno preumorna i čvrsto rešena da ne dam sisu pa makar urlala.
Nastavila je da sisa još 2.5 godine posle toga, ali spava od tada celu noć.
Čak sam napravila par izuzetaka i dala joj noću da sisa kad je bila bolesna, pod temperaturom, ali ona sama nije tražila više.

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

I nama je bilo tako tačno oko drugog rođendana. Uz sve to baš smo tad skidali i noćnu pelenu pa sam ja skakala na svako njeno mrdanje da se ne upiški.
Uglavnom, kad stvarno više nisam mogla, ukinuli smo noćno dojenje. Budila se oduvek za sisanje, bar 3-4 puta, ali tad je postalo nepodnošljivo. I pošto je već dosta razumela, objasnila sam joj da sika spava, mleko spava, mama spava i da se noću SPAVA! Pričala sam o tome nekoliko dana, a onda sam joj jedno veče rekla: od sad nema noću sike, svi moramo da spavamo. Ako se noću probudiš mama će te zagrliti i nastavićemo da spavamo. A kad bude dan onda ćeš sisati.
I tako je i bilo. Dve tri noći se još budila, sasvim malo kenjkala i odustala. Ali ja sam bila stvarno preumorna i čvrsto rešena da ne dam sisu pa makar urlala.
Nastavila je da sisa još 2.5 godine posle toga, ali spava od tada celu noć.
Čak sam napravila par izuzetaka i dala joj noću da sisa kad je bila bolesna, pod temperaturom, ali ona sama nije tražila više.

---

joj ja bi to :-( ali je moj premali da bi mu se objasnilo... bojim se da ce nasa borba s nocnim cicanjem biti mukotrpna i nikako da se na nju odlucim :-(

Ako ikako možete uključite tate u sve to, od njih ne očekuju sisanje. Moj se do prije mjesec dana uspavljivao isključivo sisanjem i onda je jedno večer tata uzeo stvar u ruke. Par dana mu je pričao priče i dragao ga dok ne zaspi i onda kad je mali ulovio shemu samo ga stavi na krevet, ušuška i ode. Na moj užas, mali u 99% situacija odmah zaspi. Po noći, kad MM nije preumoran, ja ga ubacim u ta buđenja. Sinoć mu je glumio nježno hrkanje na uho i tako je ponovno zaspao bez mene :D. Samo nek budu kreativni... tate. Inače, kad ja pokušam metodom ušuškavanja i odlaženja dere se na sav glas uz krokodilske suze :)