Ne znam što želi?

Za dva dana nam je mjesec dana, do prije tjedan dana sve je bilo ok, sisala je kad želi, koliko želi, jednu sisu unutar 2-3 sata. Pokakanih pelena 5-6, popišanih puno, to je i sada tako, ali dnevni podoji su meni postali poprilicno mučni. Prije tjedan dana nakon desetak minuta sisanja počela se bolno grčit i plakat, pusti sisu, pa je izbezumljeno traži, čim je uzme odmah ponovo grčenje i plač, pa onda ne želi više sisu, malo lizne bradavicu, pa je pljune, pa je opet želi, pa plače. Mislila sam da su neki grčevi, podigla bi je da podrigne, ali ona to uglavnom ne radi, plakala bi na ramenu i tražila sisu. Kad sam je prebacila na drugu cila zadovoljna bi sisala desetak minuta i onda opet isti scenarij. Ponekad malo zakunja ako je privijem na prsa i nosim, uglavnom traži sisu, sisa nekoliko minuta i onda opet plače. Uglavnom smo po danu same i ništa je u sisanju ne ometa. Po noći sisa 3-5 puta, samo jednu sisu 15-estak minuta i nakon toga mirno spava. Nekoliko puta smo bili u šetnji, tada mirno spava 2 sata. Mene ovo dnevno negodovanje i plač često totalno izbaci iz takta, počinjem mislit da joj nije dosta iako po svemu izgleda da lipo napreduje, kontrola nam je sutra, sa 17 dana vratila je porođajnu težinu i dobila 120g. Kad joj u tom ludilu ponudim dudu prvo malo negoduje a onda se na neko vrijeme umiri? Imate li kakvih ideja, je li to samo neka faza? Ima u danu i lipih perioda kad je budna, čini se zadovoljna, prati šta se oko nje događa...

Mozda vuce dovoljno jako da isprazni sisu brzo pa se ljuti ako neide nista. Mislim, to zakljucujem po ovom sto kazes da kad joj das drugu onda je zadovoljna. Moj je takav, za 5 minuta isprazni obje, vuce kao da mu je zadnje svaki put :-)

Sta se dogodi ako ju podignes nakon sto i na drugoj pocne divljat? Jel trazi jos? Jel tad duda pomogne?

mozda je skok u razvoju u pitanju...javlja se oko 3-4 tjedna...samo treba biti uporan i to izdrzati,obicno nakon skoka i dana plakanja slijede dani koja beba prespava...tako je nama bilo...

Citiraj:

---

zeljana02 prvotno napisa

mozda je skok u razvoju u pitanju...javlja se oko 3-4 tjedna...samo treba biti uporan i to izdrzati,obicno nakon skoka i dana plakanja slijede dani koja beba prespava...tako je nama bilo...

---

E da, moguce da je i skok. Iako, moj nije nista prespavao nakon skokova...

a nakon što drugu "isprazni" i počne divljat dižem je, pa vračam, pa šetam, pa opet vračam. ponekad joj opet dam prvu, pa opet drugu, bojim se da tim prečestim minjanjem na kraju ne pojede koliko treba. ali ne znam šta drugo, nezadovoljna je, danas pokušavam ponovno unutar dvi ure davat stalno istu sisu. kad popodne dođe mm ja budem luda i kažem mu molim te sad je ti uzmi, ja ne mogu više, on joj da dudu, ona se umiri i odspava urz vrimena.

Po meni nije u pitanju skok, nije upitna količina mlijeka, niti je možda potrebno prebacivat je na drugu dojku.
Puno puta sam čula isti scenarij, meni je takav počeo nakon dva mjeseca i osim problema s probavom ili grčeva drugi problem nisam našla.
Pusti desni dio mozga da te vodi (desni dio maminog mozga je odgovoran za osjećaje i njegu svoje bebe) i slušaj dijete, gledaj dijete, ne razmišljaj o problemu, pokušaj ga vidjeti. Možda je nemirna, možda je muči probava ili sl. Naravno obvezno pusti da sisa koliko kod želi, jer na taj način ćeš biti sigurna ako je skok da će navuči dovoljno mlijeka. Kažeš da joj muž da dudu i da se umiri i odspava...možda želi samo sisati bez da mlijeko krene, nakon što se prvo najede na prvoj dojci. Moja nikad nije imala dudu pa znam prepoznati kad želi samo sisati, jer ako je prebacim na drugu dojku, par minuta nakon let downa počme se ljutiti, kad je vratim na onu koju je upravo dovršila, bude mirnija iako i tu zna negodovati.
Moj savjet, stavi je pored dojke, s tim da si ti u poluležećem položaju, pazi na prve znakove gladi poput okretanja glavice lijevo i desno, otvaranje usta, meškoljenje...polegni je pored dojke, pored bradavice, neka tu leži. Tu je na raspolaganju i utjeha i hrana i nježnost i sve mamino što joj treba i vjerujem da će uzeti ono što joj tog trenutka treba.

žene samo da zahvalim.
valjda se tu svega izmišalo, sad je situacija nešto bolja, bar više ne plače, a ja opet puno normalnija :-).

Samo ti vjeruj u sebe! Za ostalo RODA je tu ;)

Citiraj:

---

vančika prvotno napisa

Za dva dana nam je mjesec dana, do prije tjedan dana sve je bilo ok, sisala je kad želi, koliko želi, jednu sisu unutar 2-3 sata. Pokakanih pelena 5-6, popišanih puno, to je i sada tako, ali dnevni podoji su meni postali poprilicno mučni. Prije tjedan dana nakon desetak minuta sisanja počela se bolno grčit i plakat, pusti sisu, pa je izbezumljeno traži, čim je uzme odmah ponovo grčenje i plač, pa onda ne želi više sisu, malo lizne bradavicu, pa je pljune, pa je opet želi, pa plače. Mislila sam da su neki grčevi, podigla bi je da podrigne, ali ona to uglavnom ne radi, plakala bi na ramenu i tražila sisu. Kad sam je prebacila na drugu cila zadovoljna bi sisala desetak minuta i onda opet isti scenarij. Ponekad malo zakunja ako je privijem na prsa i nosim, uglavnom traži sisu, sisa nekoliko minuta i onda opet plače. Uglavnom smo po danu same i ništa je u sisanju ne ometa. Po noći sisa 3-5 puta, samo jednu sisu 15-estak minuta i nakon toga mirno spava. Nekoliko puta smo bili u šetnji, tada mirno spava 2 sata. Mene ovo dnevno negodovanje i plač često totalno izbaci iz takta, počinjem mislit da joj nije dosta iako po svemu izgleda da lipo napreduje, kontrola nam je sutra, sa 17 dana vratila je porođajnu težinu i dobila 120g. Kad joj u tom ludilu ponudim dudu prvo malo negoduje a onda se na neko vrijeme umiri? Imate li kakvih ideja, je li to samo neka faza? Ima u danu i lipih perioda kad je budna, čini se zadovoljna, prati šta se oko nje događa...

---

:zaljubljen:
Ti si mlada mama i imaš skroz malu bebicu, i obje učite. Ti biti mama, ona cicati, rasI ti, živjeti :)
Bude kratkih spojeva, naravno! Moguće je da je trbuščić zeza, moguće da jednu dojku više voli jer je bolje držiš, ili je jednostavno fiziološki bolja od druge (ja sam s drugim djetetom isto imala više podoja na jednoj cici, nego na drugoj - jel do mene il do nje, nije važno - jedna cica je bila ko lubenica, druga ko dinja, preživjele, debela i sretna beba i mršava mama ), moguće je da je ručica nekako buba u tom položaju, ma bilo što je moguće, ali ništa nije strašno - čim je bar povremeno mirna.

Bebe su ti misterija. Malo, raste, ne zna reć, nitko se ne sjeća kako je bit beba pa da nam ispriča.
Al zato je mama tu. Radi što daje rezultate, budi kreativna. Npr. moj sin je jedan dan arlaukao cijeli dan - dok ga nisam spustila na kauč. I onda je mirno zaspao. Htjelo dijete da ga pustim na miru, da leži na kauču. Eto. Tko bi rekao? Nitko. Al njemu je to trebalo.

Moju kćer sam par mjeseci od rođenja morala nosat od recimo 10 uvečer do jedanaest tako da bih njena leđa stavila na trbuh, nožice joj stiskala u bušu, imala je vjetrove i samo tako bi se uspješno pokakila - sin to nikad nije trebao.. kako sam došla do toga? Ne znam... vidjela da plače i probala.

Neke bebe trebaju drmusanje da bi bile mirne, pa vole ić u šetnju po drndavom (moja kćer se recimo toga bojala i nije mogla spavati u kolicima...), a sin je volio drndavo, ali je od četiri mjeseca spavao samo u krevetu, ljutio se ako je u doba svog spavanja bio u slingu ili kolicima.

Ma zagledaj se bebi u oči, i nježno je pitaj, kao da može odgovoriti tko je ona, što bi ona htjela, i sasvim mirno reagiraj da ona plače. Nije to kao kad mi plačemo, to su samo njezine riječi... pa probaj - masirat bušu, nosit polegnuto, nosit ravno, dati joj igračku, pokazati joj lišće (moje je smirivalo lišće koje vjetar pomiče na stablu..., probali su ga uhvatiti), probaj pustiti vodu iz pipe, moji su to voljeli...

A možda ima velike mjehure zraka - moj sin se podrigivao kao zvijer, i morali smo ga ljudski tuć po leđima da to izbaci, i to je trajalo jako dugo. Znala sam da ga moram nositi dok bar tri puta ne rigne kao zmaj... i tako.

Puno posla, puno truda, puno traganja, ali jednostavno prihvati to čudo. I ne brini se. Oni moraju plakati, tako nam daju šansu da ih upoznamo :)

Kad ćeš imati drugu bebu, treću, petu... bit će ti lakše :)

:heart::klap:

:heart:
samo sta sam jedna stara mama, malac je prvi osnovne, ali je priča bila skroz drugačija, njemu je bilo samo važno da je sisa tu.
a i onda i sad za sve nedoumice roda je tu. :klap: