nena, sori još jednom, površno sam čitala :)
meni samo smeta moguća ideja da nema dobre zabave, a djeca su sputana i roditelji uštrogljenci ako se neke vrste igara ne prakticiraju... samo to :)
Printable View
nena, sori još jednom, površno sam čitala :)
meni samo smeta moguća ideja da nema dobre zabave, a djeca su sputana i roditelji uštrogljenci ako se neke vrste igara ne prakticiraju... samo to :)
Potpis pod ovo. Moji nikako nisu smjeli skakati po našim klik-klak ležajevima jer je to bilo opasno, ali po svojim su smjeli (jer to su ležajevi sa klasičnim federima, bez mehanizma, skroz tapecirani i bez oštrih uglova)Citiraj:
trampolina prvotno napisa
Isto - smjeli su se igrati s pravim tatinim alatom, ali je morao biti netko od odraslih "nadzor" da se ne dogodi kakva nezgoda, pa je dugo vremena u našoj kući bila klasična rečenica "Ko me bu gledaaaal?" Isto je vrijedilo i za skakanje po krevetima - netko je od odraslih bio blizu i čuvao stražu.
S druge strane - skakanje po krevetima prakticira se obično u predškolskoj dobi, dok djeca nisu prevelika ni preteška. Kasnije ih obično ne zanima (osim ako su im nadobudni roditelji sve branili, pa to rade dok su sami doma).
Uuu ovo je gadno, moglo se to i klincima dogoditiCitiraj:
trampolina prvotno napisa
Ha ha, dobra si, južnjački temperament ha :yes:Citiraj:
jennifer_gentle prvotno napisa
Ajde dobro sve je dobro kad se dobro završi, ali zbilja nisam o tome razmišljala, nesreća se dogodi kad se najmanje nadaš. Išla sam ipak odmah provjeriti naš kauč :mrgreen:
Pričao nama naš susjed isto tako nešto je radio sa alatima i unuci pored njega, 4 i 6 godina, ma nije okrenuo glavu ovaj mlažđi krenuo sa čekičem po glavi starijega, nije se ništa strašno dogodilo, osim čvoruge, ali bez nadzora u toj dobi bogme ništa.Citiraj:
Peterlin prvotno napisa
Ja sam svojima zbog skakanja kupila trampolin, jer oni moraju negdje skakati!
Tako da sad više ne skaću po krevetima :-).
Inače ja svašta dozvoljavam, uz uvjet da mi poslije pomognu čistiti i pospremiti, i djeca i njihovi gosti :mrgreen:.
Ajde dobro da se to djetetu dogodi, ali mom mužu se dogodilo sa 30 :-o Slomio ruku i to pošteno, dok je rolao. Dobio je doživotnu zabranu rolanja :mrgreen:Citiraj:
AdioMare prvotno napisa
dajte djeci da skaču(ova tema se nekoliko puta spominjala) http://slobodnadalmacija.hr/Mozaik/t...0/Default.aspx Nego kako stojite sa jelom? Znam puno obitelji koje su proglasile da mora se jesti sve. Jedna familija je odlučila da djeca smiju izbarti po jedno jelo koje ne vole, i tako su oni izabrali. Godinama sam mislila da sam mulac čija djeca neće xy stvari pa ja smišljam kako ću im podvalit, pa pečem polpete koje maskiram s malo vrhnja ili preljevam preko tjestenine umjesto da skuham tikvice na varivo i kaže izvolte jesti itd... No u zadnje vrijeme kad se čujem s kuharicom konkretno te familije čujem kuknjavu da od kuhanja ništa ne stigne, ja joj ponudim neko svoje instant rješenje(ne instant ejlo nego rješenje, tipa staviti juhu s mesom pa jesti juhu, lešo meso i povrce iz juhe a to je sve skupa 30 minuta posla, ili staviti šnicle na lagano da se dinstaju i žganci i super nedjeljnu ručak), a kao moji ti to nešto baš ne vole. I sad si ja mislim kad sve zbrojim ja koja sam stvarno svašta dopuštala imam bolje jedače nego gdje je bio red i poslušnost, da ne kažem bully-bullying.
Meni je hrana najveća muka.
Dok nije krenuo u vrtić jeo je sve, ali zbilja sve.
Onda je malo pomalo počeo izbacivati namirnice, prvo meso, pa ribu, pa povrće...Kako je sve išlo postupno, mislila sam da je faza, a sad je došlo do toga da jede samo špinat, rižu i tjesteninu...Ja ludim, uopće ne znam kojim mehanizmom da ga natjeram da jede nešto drugo. Jučer smo se cijelo popodne natjeravali oko graška, a on je toliko tvrdoglav da je na kraju išao gladan spavati, nije htio ni probati.:roll:
Ha jelo, joj di me nađe. Do prije pola godine je jela sve, sad odjednom neće jesti ako vidi povrće u tanjuru u svom naturalnom obliku tj. ako se vidi šta jede. Pa onda miksam sve u umak, štaš, kiada radim povrće. Zdinstam povrće, uvijek neko različito pa ga zmiksam u umak pa umješam u dinstanu rižu, bulgur, ili sa špagetama ili sa palentom, ono, liže prste nakon svakog jela i viće mmm fino, a i nama je fino, ali nedaj bože da vidi zrno graška, frlji nosom i neće, a umak od graška i recimo poriluka smaže samo tako, samo da ne vidi šta je. Jel si pucam u nogu ili ne, šta ja znam, ali sretna sam da ide tako. Tješi me što jako voli salate, sve moguće i to sirovo, i paradajz, paprike, mrkvu, krastavce sirove, zelenu salatu isto, luda za radićem, pa reko ajde nije greda, tako i onako je sirovo povrće zdravije nego kuhano, pa me to nekako tješi. Nadam se samo da neće za koji dan izjaviti da joj se gadi paradajz ili krastavac.
Eto to je to, ista priča, krenulo sa vrtićem i kod nas.Citiraj:
jennifer_gentle prvotno napisa
Hrana nam je svima muka, pogotovo s današnjim imperativom zdrave prehrane. Više se ne radi o tome da je roditelju samo važno da dijete jede, nego je važno i da jede kvalitetno, raznoliko...
Srednji je izbirljiv. Kod njega je bilo slično kao s malim od jen, samo što je on ranije počeo isključivati namirnice i sveo se na 5 jela.
Da mogu ispočetka, ne bih ga nikad ni na šta natjeravala, ni tražila da pojede, ni radila pitanje od jela. Uzaludno je to natjeravanje (ako nisi spreman namlatit ga pa da se ozbiljno boji i iz straha jede), a stvoriš milijun dodatnih momenata oko jela. Pa pored svih stvari od čijeg osjeta mu se povraća (kod njega se radi o teksturi koja mu se gadi) stvori se još toliko stvari koje ne jede zato što se natezanje oko jela pretvorilo u ritual kroz koji se "rješavaju" druga pitanja. Ništa se ne rješava zapravo, naravno, ali se ratuje :D
Ako imate snage, ne natjeravajte. Neka ne jedu junk, a od prave hrane neka jedu što vole. Sve što vi jedete, ponudite.
Gledajte to kao ulog u budućnost i nužno zlo: ionako ih nećete uspjet natjerat da jedu, a ovako su vam veće šanse da ranije počnu jesti više stvari.
Prijatelj nutricionist prije koji mjesec pričao nam je da gotovo sva djeca u vrtićkoj dobi dođu u fazi izbirljivosti hrane i mnogi počinju jako i jako malo jesti i da ta faza kod nekih zna trajat do puberteta. Znači, još jedna faza. Kako se postaviti u toj fazi, to je pitanje, ali mislim da Vertexin savjet jako vrijedan, nadam se da ću ga se sjetiti kad dođe vrijeme, odnosno kad krenu frustracije.Citiraj:
vertex prvotno napisa
Ja se sjećam svoje faze nejedenja u nižim razredima osnovne škole, odjednom mi mnoge stvari nisu više bile dobre (npr. paradajz koji sam prethodno jela kao jabuku), ali plus toga, neko vrijeme, možda i koju godinicu, nisam praktički imala nikakvu želju za hranom, nikad nisam bila gladna.
Starci su ludili, držali me za stolom dok ne pojedem pa se sjedilo satima (a pokojnom mačku velika hvala što je pomagao koliko je mogao), a palo je i batina. Ne samo da sam morala jesti ono što mi se ne jede i koliko mi se ne jede, iako taj dio prislile još i razumijem, htjeli su da bar nešto pojedem, nego sam morala jesti i ono što mi se gadilo, a što mi se gadi i danas - mahune i jetricu. E, to ne mogu zaboraviti.
Ali sjećam se i trenutka kad sam nakon koju godinicu bez ikakve prisile pojela cijeli tanjur hrane jer sam bila gladna i sjećam se kako čudno gledam u taj prazan tanjur, gle, pa ja to mogu. I onda sam krenula jesti...i nisam stala do danas :)
Vi se ne sjećate tih svojih faza?
Hrana je ugoda, hrana je nešto što se voli. Hrana ne smije biti prisila. To je moj stav.
Prisiljavanje djeteta da jede mi je teški bullying zato jer ja sama ne mogu nešto jesti ako mi se gadi ili mi nije fino. Npr. govedina mi je toliko odvratna da ne mogu jesti juhu u kojoj se kuhao komadić mesa, a kamoli da jedem meso. Možda bih pojela u stvarno teškim okolnostima.
Starije dijete od početka dohrane teško prihvaća hranu, pogotovo zdravu, i tek sad kad ide u vrtić je počela više toga jesti. Od nedavno jede i rižu i pire krumpir, a to doma nikak nije prolazilo. Uglavnom je jela juhe, meso i tjesteninu i povrće zakamuflirano u umak.
U vrtiću je počela jesti jer je bila gladna ,druge hrane nije bilo i onda je skužila da neka hrana i nije baš tak odvratna. Ponekad veli "bilo mi je baš bljak al sam nekak pojela".
Ja doma jednostavno to nisam mogla, reći "to je za ručak i nema druge hrane" kad svi znamo da uvijek nešto ima u frižideru. I onda bi ležala na kauču, plakala jer ju je glava boljela od gladi i čekala vrijeme kad može jesti sljedeći obrok nakon ručka. To mi je grozno, jer mislim da je štetnije za dijete nego da pojede neki junk. Da se ne igra, ne skače, ne veseli ničemu nego da leži gladna.
A prije bi se onesvijestila nego pojela, isto ko i ja.
Jedan slučaj od prije tri mjeseca mi je otvorio oči glede dječje prehrane.
E. i H. su čuvali baka i djed, a kako su po prirodi vitreni (djeca, mislim) veliki se nisu znali nositi s tim pa su im zaprijetili da će ići kući i ostavit ih same.
H. je odmah prokužio da blefiraju, a E. se prestravio do te mjere da je samoinicijativno pojeo pun tanjur fažola i suhog mesa. Inače to ne jede jer povraća od teksture i okusa.
I još mi baba sva ponosna kaže da voli njen fažol :roll:
Jadno dijete, htjelo se umiliti da ne ostane sam kući :-(
Nema šanse da to učinim ikome, taj odgojni princip je u stvari zlostavljanje djeteta, ne ovo 'reci hvala'.
stvarno sam svega vidjela, od šibe na stolu do toga da djeca jedu samo krumpire i šnicle... Ja skroz nešto žongliram, izmišljam, probam i u konačnici mogu reći da jedu raznoliko a opet nema prisile. Ja sam ko mala bila nejelica, nisam bila gladna i godinama me pratila priča o gladnoj djeci u Africi a ja koja imam sve neću...negdi prije je mm to prosuo mojima, naježila sam se.
Vertex sve bih potpisala.
Kod nas je bilo suprotno, otkad je u vrticu curka je samoinicijativno probala i pocela jesti svasta od povrca. Na pocetku je jela samo tjesteninu (po mogucnosti bez ikakvog umaka), rizu, poneko meso i voce. Stvar je u tome da se u vrticu drugacije priprema povrce nego kod nas doma (u Italiji smo) - ja kuham guste pasirane juhe i variva koja prolaze, a u vrticu je povrce uglavnom leso. Ali mic po mic pocela je dolazit doma s izjavama, probala sam mahunu, probala sam paradajz...i sad pomalo jede i povrce u izvornom obliku, kako je vidjela drugu djecu.
Ja kuham pretezno zdravo i pazim da spremam ono sto ukucani vole, junk ni ne kupujem. Kad za nesto sto nije ni probala izjavi da ne voli, probam ju nagovoriti da proba, pa ako nije fino smije ispljunuti. Najcesce ipak prizna da nije tako lose i pojede par zlica.
Ja sam bila kao mala teska na hranjenju ali me moji nisu nikad maltretirali. Ali zato dan danas pamtim kad sam bila na moru tjedan dana s tetom koja me tjerala jesti naribanu jabuku i mrkvu sa secerom i presoljeni grah :( Ne bih to nikad priustila svojoj djeci.
Ja do dan danas nisam skužila priču o gladnima, pa neće oni postat siti ako ja počistim tanjur.
MM je tu negdje po pitanju govedine, a bome i puno drugih stvari, tak da nismo primjenjivali metode "ne ideš od stola dok ne pojedeš".... ali djeca su nam nekim čudom ispala ok bez neke muke, barem što se tiče izbora hrane.Citiraj:
Sirius Black prvotno napisa
Zna se što tko baš ne bi (npr. stariji voli paradajz u svim pojavnim oblicima, mlađi baš i ne..., stariji voli slatkiše, mlađi obožavatelj voća....) ZNA se tko što više voli, a stvari koje nitko ne voli ni ne kuham. Znalo je biti natezanja, ali više oko količina (nije problem jelo kao takvo nego recimo mom mlađem sinu sjedenje za stolom je dosadno i gubitak vremena, pa smo imali muke da ga privolimo da sjedi i pojede, iako mu je bilo fino... I danas se digne bar jednom i ode na wc ili nađe već neki razlog.... Nisam oduševljena, ali nije vrijedno mog uzrujavanja).
Inače, ne jedu ono što im otac ne jede (kuhanu govedinu) i mislim da su uzori tu silno važni. Uostalom, uz mene izjelicu nisu ni mogli ispasti odbijači hrane. Trik - godinama sam ih uključivala u pripremu hrane, od najranije dobi. Starijeg više zanima tehnologija i taj zna upravljati svim kuhinjskim aparatima, a mlađi je spretniji u sjeckanju i takvim stvarima pa pojede što je sam napravio. I tako je od njegove treće godine. Morala sam napraviti cijelu predstavu da ga zainteresiram za hranu, ali je uspjelo. On mora RADITI nešto da bi jeo. Danas je to slično - sad u 12. godini gušt mu je napraviti si salatu od krastavaca s vrhnjem, ali ne bi se sjetio sam - nema teorije... Zafrkavamo ga da će morati pažljivo birati ženu, he he he...
O, da. Sjećam se sjedenja za tanjurom od po sat vremena i dulje, i nervoznih roditelja. Onda sam se naučila na silu brže jesti, rezultat je bio gastritis i bolovi u želucu koji su se s godinama stabilizirali. Sad bar znam da ne smijem (pre)brzo jesti, da to nije bilo od inata, nego od želuca :mrgreen:Citiraj:
Zuska prvotno napisa
Sad i sama imam jednog izbirljivca koji je kao beba odlično prihvaćao dohranu, a od nekih 6 godina jede samo ono što voli. Dok je bio u vrtiću nije bilo toliko problema, ali školska prehrana je sama po sebi puno lošija. Nije meni problem ako on nešto ne voli, nego mi ide na živce kad neku hranu neće ni probati. Pa ga nagovaram i pokušavam, neki put prođe, neki put ne. Trudim se da jede koliko-toliko raznoliko, a količinski nije bitno.
Na priče o gladnoj djeci u Africi mi se diže kosa na glavi. Tako je MM odgajan, pa danas ima naviku da neselektivno počisti sve tanjure (ne samo svoj, nego i djetetov, ako je što ostalo), i imam dojam da uopće ne razlikuje je li stvarno gladan ili jede reda radi "da se ne baci". Meni osobno ta je prehrambena navika grozna.
Ne znam, valjda da shvatim koji smo sretnici jel imamo hranu na stolu ili da smo nezahvalnici... Moram pitati mm-a šta je mislio s time. Onima taj kompleks zahvalnosti, on je tako odgajan i skroz su borbe da mora biti zahvalan jel su ga rodili, othranili, školovali... Njegova filozofija imanja djece je skroz drugačija, ali jednostavno nekad mu se omakne takva nekakva floskula. Naučeno valjda.
Ni ja ovo nisam nikad kužila :-)Citiraj:
trampolina prvotno napisa
Moja mlađa cura jede sve, ali ja imam jednu teoriju o tome, pa me zanima što mislite.
Ona je nedonošće, rođena s 36 tj i 2130 g, premela težina za tu dob. Otkad se rodila obožava jesti, u rodilištu su mi rekli da ju stavim na prsa samo da probamo jer je dijete preslabo da siše, a ona je punih 20 minuta sisala ko luda. Rekle su sestre da prihvaća varalicu, bočicu, čak si je žvakala piđamicu kad je bila gladna. Pedijatrica mi je rekla da je dijete prerano rođeno jer je došlo do zastoja u rastu i da je u trbuhu bila gladna.
Prihvatila je ad. mlijeko na bočicu s dva mjeseca kad sam ja završila u bolnici bez najmanjeg problema iako je bila isključivo dojena, od dohrane jela sve i sad ima nekoliko vrsta hrane koju ne voli. Dok starija cura jede onoliko koliko joj je potrebno da nije više gladna, mala jede dok nije ful sita. S takvim guštom jede da je to smiješno za vidjeti. Veseli se ako joj netko da komadić kruha i čini mi se da ima neki strah od nedostatka hrane. Pitala je "kad budem išla u vrtić ,kaj bumo tam papali?" i bila je stavrno zabrinuta kaj ako kuharica ništ ne skuha.
Je li moguće da je to trauma od gladi?
Meni je "trauma iz detinjstv"a da moram pojesti nekoliko zalogaja supe za rucak - i ne jedem je vec preko 10 godina :mrgreen: A sve mislim, da moji nisu insistirali i da su me pustili da napravim godinu-dve pauze kad mi se nije jela, da bih sad normalno jela supu. Inace moji stvarno nisu bili u tom fazonu, i imala sam puuuuuno slobode u svemu, al eto su se zakacili za to da je zdravo bar nekoliko kasika supe:-)
Ne teram decu da jedu, ni da probaju. Predlazem da probaju, pitam, ali ne gnjavim.
Jedno vreme sam starijem branila slatkise zbog tvrde stolice. Kad sam shvatila koliko je opsednut slatkisima ukinula sam zabranu. Opsesija je prosle, a stolica nije bila ni bolja ni gora... Jedan kratak period sam ga gnjavila svim i svacim jer je imao ocajnu krvnu sliku. Ispostavilo se da nema veze sa hranom, pa smo na obostrano zadovoljstvo batalili cveklu :mrgreen:
Srecom, imaju sasvim pristojan jelovnik: supa, povrce (niposto svo i ne u svakom obliku!), odnedavno i voce (dosad nisu jeli uopste!), odnedavno stariji jede ribu, lignje su hit, stariji voli zivo povrce i salate, mladji ni da proba, dimljeni losos je hit, razna jela od mlevenog mesa (spagete, punjene paprike, sarmice od zelja, lazanje...), makarone sa sirom... Mada kad citam standarde sa Rode, imaju grozan jelovnik :mrgreen:
Hvataju ih opsesije nekom hranom, kao i mene uostalom, i pustam im na volju. Dokle god imaju i nesto pristojno na jelovniku u toku dana.
Stariji je pre neke 2 godine otprilike 2 meseca ziveo na cokolinu - dorucak, vecera i dezert posle rucka! Ja pustala i nadala se da ce proci. I zbilja, ne secam se da ga je od tad probao! Kad je imao godinu i po ziveo je jedno leto na kiselom mleku i supi. Nedavno ih je uhvatila manija pizze, pa smo nedelju dana vecerali pizzu. Zimus smo svakodnevno mutili domaci milk shake i cedili sokove.
Kad su rodjendani/slave/... ni ne pokusavam da uticem na to sto jedu. Pustim da uzivaju u cemu god hoce. Uglavnom pojedu i nesto od "prave hrane", a ne samo slatkise.
Tako da sam prilicno fleksibila.
ja se raspisala, a mogla sam samo X na ovo :)Citiraj:
vertex prvotno napisa
Vezano za hranu moram iznjeti nedavno iskustvo. Mali je bio zdrav 3 dana "u krevetu".
Stao je na pčelu, imao ogromnu reakciju u vidu otekline od koje nije mogao stati na nogu.
Pa je 3 dana proveo u kući, morala sam ga nositi i na wc, jer nije mogao nikud.
3 dana smo kartali za stolom, slagali legiće za stolom (noga je uvijek morala biti na povišenom), gledali crtiće, igrali igrice,...
Sve neke mirne igre u prekomjerenim količinama, a inače je užasno aktivno dijete.
Koliko je on ta 3 dana jeo, MM i ja smo se samo pogledavali. Njemu je cijeli dan bila samo hrana na pameti.
Stalno je vikao da je gladan, pa da skuham ovo, pa ono,... i jeo.
I onda sam došla do zaključka, da on inače ne stigne misliti na hranu.
Jedino ako antibiotik i Rinolan nenormalno pojačavaju apetit (i jedno i drugo pije skoro pa prvi put).
:lool:Citiraj:
jennifer_gentle prvotno napisa
ja ne dam šarati po zidovima
ne dam skakati po krevetima
svaki dan ih na par sati vodim u park, na livadu ili kod bake s velikim dvorištem i neka trče, skaču, penju se i ostalo
Da to su bila ta neka vremena kad se kod djece dosta koristila ta prisila, kao i ono famozno guranje u kalupe.
Sjećam se jedne frendice iz predškolskog vrtića, ona je jadna uvijek morala zadnja ostati za stolom i sve pojesti, dok smo mi išli spavati, tada se još spavalo do predškolske dobi u vrtiću. I jadna je tako svaki dan.
Inače super cura bila, kasnije u školi od 5 do 8 smo je uvijek birali za predsjednicu razreda. Bila je malo debelješkusta, moguće od tog silenja da sve pojede, ne znam jel to bilo po direktivi vrtića ili roditelja, ali stvarno se danas puno toga izmjenilo, kad čovjek pogleda i kod institucija i doma.
Eh, kad smo već kod hrane - moji su stariji, ne smeta me toliko ako ne pojedu (odavno si sami uzimaju, pa mogu određivati količinu, a ionako se dogovaramo što se kuha koji dan) ALI kako me nervira kad ostave sve za sobom kao da je voda donijela... Pa kaj je tak teško spustiti tanjur u sudoper ili suđericu kad pojedeš? Daklem, moj bullying se trenutno svodi na upozoravanje da se suđe sklanja nakon ručka.
A čujte...Meni je sve to malo "trla baba lan". Ja uopće nisam majka koja bi inzistirala da dijete jede sve po rasporedu, ali malo je problem kad ti dijete ne želi jesti gotovo ništa izuzev pašte i abc sira, uz to ima tvrde i krvave stolice i vjerojatno previše kila za svoju dob.
Isto tako mi se čini neodgovorno ne poduzeti ništa oko toga i pustiti ga da jede što on hoće.
Ako me to čini bullyem, ja nemam problema s tim. :-)
Mada je zanimljivo kako je obično druga pjesma kada se javi neka tema o epidemiji pretilosti u djece i neodgovornim roditeljima koji im nisu usadili zdrave navike.
nisam imala fazu nejedenja nikad :mrgreen:Citiraj:
Zuska prvotno napisa
a, u principu, ni moja djeca.
m jede uglavnom sve, a j je dosta izbirljiv (isto je krenuo s izbirljivošću s početkom vrtića), ali uvijek je bilo dovoljno hrane koje voli, a da ga ne moram tjerati. ne znam, jedne godine nije jeo krastavce, pa druge godine nit čut za pomidore, a krastavce tamani, i tako. ne voli maneštre, ne jede fažol, leću, ne jede karfiol, tikvice, balancane, brokulu, lignje, naranče...ima toga.
al zato jede blitvu, špinat, kelj, sve salate, meso, ribu, školjke, slanutak ...
Ja se sa tobom slažem apsolutno. Nisu sva djeca ista. Neku ipak treba pogurnuti, a sa nekima me se bome i boriti, pogotovo u ovakvim slučajevima. Ti svoje dijete ipak najbolje poznaješ.Citiraj:
jennifer_gentle prvotno napisa
ma nije tako, jen, samo se raspisalo o navikama i iskustvima u svojoj kući
slažem se s tobom da moraš nešto poduzeti, a što, teško mi je reći
recimo, dok nisam čitala o infantilnoj anoreksiji ovdje na forumu nikada prije ne bih rekla da beba može štrajkati glađu, ono, beba...
misliš da joj je jedina briga najest se i zaleći.
skloni smo reći treba ovako ili onako a da zapravo niti približno nemamo uvid u problem, i nije za zamjeriti.
mislim da je jako teška, neću reći najteža, ali tu negdje, roditeljska zadaća nahraniti gladno dijete koje ne želi jesti.
imala sam jedno jako kratko iskustvo i preteško mi je bilo.
šro se tiče jela, srećom moj voli većinu voća i povrća ali ne i meso. (možda zahvaljujući mom "bullyingu" nedavanju nezdrave hrane)
pokušavala sam mu ga podvaliti, ali taj osjeti i mikrokomadić mesa i nađe ga i iskopa iz punih usta ostale hrane i pljune.
tu i tamo pojede komadić pohane piletine.
ma ja sam to već prihvatila da je tako i mislim da će ga samo još više odbiti moje forsiranje, jer bi to uvijek završilo njegovim plačem.
u biti gledam da kuham većinom ono što on voli pa koliko pojede pojede, ne forsiram pa makar pojeo zrno graška. nadomiri on to sve kroz dan.
jedina zabrana je više za ostale ukućane nego direktno njega, ne dam da se kupuju grickalice, smokiji, sladoled i slatkiši isključivo za njega za svakodnevnu konzumaciju.
i ne dam da mu se nudi junk food, ako sam vidi i baš cvili da bi jeo dobije koji liz sladoleda ili par smokija, ali opet ne koliko hoće.
tako se nekako nađemo na pol puta. a usput i ja zdravije jedem jer se trudim da on ne vidi od mene, tako da ni ne traži niti mu fali.
ma je, da, baš će na tomu netko graditi mišljenje o uštogljenosti, ni ta mama koja je meni rekla da se to ne bi smjelo dozvoliti nije nikakva uštogljenica, jednostavno kod žene to nije na meniju.Citiraj:
AdioMare prvotno napisa
a kad smo kod menija, istaknula bih samo ovo
Tako da bih, zbog ogromne zavisti, ispucala iz topa apri i slične:mrgreen:, ne kao osobe, nego kao simbole mog neuspjeha.Citiraj:
Meni je hrana najveća muka.
Kad čujem da djeca žvaču mrkvu i korabicu kao čips, pa jedu povrtna varica i popečke i štajaznam šta, pojela bih samu sebe. Još s ove dvije starije i nekako mogu, jedu bar sve vrste salata, ali gospođica od 4 godine jede tek pojedine vrste voća, i to na grame, a ništa drugo sirovo, ništa, za salatu kaže da ona ne bi jela lišće, i tako.
Savjeti ne pale, oni o rezuckanju i ukrašavanju hrane, ne pokušavajte, ovo je tek isprazno jadikovanje, join the club step.
Moja je mršava ko čvarak, pa na primjer nema potrebe da je forsiram, pogotovo jel jede ona, ali eto zmiksano. Ali da imam problem ko ti, e bome bi itekako inzistirala i sve moguće trikove upotrebljavala. Pa bila bully mama ili ne.
Ne znam jel tvoj voli jogurt, obični. Ja sam joj to uvela sa negdje sa godunu dana, svako jutro i to je tako i dan danas. Nema u vrtić dok ne pojede 1 jogurt. Voli ga, alijoj se nkad ne da, pa je onda čak i ja hranim dok ona lista neku slikovnicu, jer mi je to jako bitno upravo radi uredne stolice. I inzistiram na voću isto radi stolice. nema u park grickalice i nešto suho, uvijek ponesem voće razno, ap kad hoće može birati između toga i toga i toga, što već hoće, ali voće i voda.
Mene ovo isto brine. Moja starija je s negdje 5 godina pocela brljaviti s povrcem i odbijati skoro sve osim kuhane rajcice, sirove mrkve i cikle. I kuhane brokule. I dan danas je tako. Nagovorim je da pojede par zlica kelja. Uz fasiranac :mrgreen:Citiraj:
jennifer_gentle prvotno napisa
Mrzim prisiljavati, ono da place za stolom dok ne pojede koliko sam ja zamislila, no ni alternativa mi nije prihvatljiva :/
Pa se stalno lomim.
Mene su silili na jelo u njenoj dobi i mezila sam to. Mozda to ne znaci nuzno da sam ja ta koja je bila u pravu, moja mama je sigurno htjela da ja jedem "zdravo". No, nista mi se nije zgadilo, danas obozavam jesti skoro sve D
Voce jede sve, od bobicastog do banana i manga :D
Vidjet cemo danas, na meniju je piletina, krumpir na kockice i brokula.
Sto je najbolje, sad je i mala pocela izvoditi...
Joj eto brzo pišem pa drobim, mršava je pa se ne brinem oko toga što će pojesti i koliko to sam misila, nema viška mesa na rebrima, ali ipak pazim, pusti ti to, vrag su i vrtići i parkovi, a djeca ko djeca, živjeli bi na kolačima i sendvičima.
Ma moje ne bi jele samo kolace, cips i junk. Vole rizota, tjestenine, knedle na 100 nacina, voce.
Junk ni ne kupujem.
Samo je povrce problem. A ja, opet, ne mogu zamisliti dan bez da pojedem povrce u nekom obliku.
joj, zahvaljujuci odgojnim metodama nedizanja od stola dok se nesto ne pojede pa bi s ruckom na stolu docekala dnevnik, ni dan danas ne podnosim istu onu klopu zbog koje sam satima sjedila za stolom. zeludac mi se okrece na miris iste.
zato djetetu dopustam da si izvadi samo ili ako joj ja vadim da ima foru da se pogadja samnom koliko ce ostaviti u tanjuru.
kako sam uvijek jela i jela i onda odjednom vise nisam mogla i osjecala sam da cu se ispovracati ako pojedem jos jedan zalogaj, a morala sam, sjecam se toga kao neceg najgoreg, goreg i od samara.
a onda su na pretragama u srednjoj skoli naisli da nemam misic izmedju jednjaka i zeluca koji se zatvara kad se zavrsi s jelom i da sam zaista osjetila hranu u grlu i da nisam izmisljala da sam sita i da mi se povraca. sjecam se staraca kako im je bilo krivo.
zato nikad ne silim da se jede koliko JA mislim da se treba pojesti.
sto se skakanja tice, starijoj smo kad je imala 3g i jos uvijek bila luda za skakanjem kupili samo madrac, ne i krevet. imala ga je tamo do 5. rodjendana i bez beda je smjela skakati do mile volje. skupa sa svim prijateljima koji bi dosli u goste. tako smo rijesili padove i propadanja podnica :D