Meni ovo zvuči kao da je nastavnik/nastavnica matematike zakazao/la kad je u pitanju objašnjavanje novog gradiva.Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Printable View
Meni ovo zvuči kao da je nastavnik/nastavnica matematike zakazao/la kad je u pitanju objašnjavanje novog gradiva.Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Ne pada mi napamet. Mama za koju znam da bi me jedina podržala je nekoliko puta gora od mene.Citiraj:
pulinka prvotno napisa
A i pričala sam s nekim nastavnicima koje osobno poznajem od djetinjstva (ne nastavnici moje djece), oni iskreno misle da je problem da djeca premalo rade. Ja mislim da rade previše i nema tu zajedničkog jezika :mrgreen:.
Ali zapravo se čini da je rješenje upravo u tome da pola toga ionako treba okačiti mačku o rep i ignorirati.
Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
App zeza preko moba. Dotad ce uvest male mature pa nece 4 bit presude, bit ce lakse.
Pa da. A problem je u tome da se to ne događa ponekad/rijetko - nego prečesto, pogotovo ako uzmeš u obzir sve te radne bilježnice koje ne znaju sa sigurnošću popunjavati, a ne rade poslije to zajednički na satu.Citiraj:
tanja_b prvotno napisa
A očito se to ne stigne raditi na satu kad se mora učiti novo gradivo.
I same za sve to stalno ponavljate "preskoči to jer je nebitno, napiši lijevom rukom" i sl.
Čekaj, pa iz matematike ne popunjavaju radnu bilježnicu? Ili ipak da?
Stvarno treba znati razdvojiti bitne zadatke od nebitnih. Matematiku ako sad ne shvate, imat će problema koji će se sa svakim sljedećim razredom samo gomilati. Zato je tu dosta bitno da sve shvati i izvježba na vrijeme. Radne bilježnice iz povijesti i geografije zbilja ne spadaju u tu kategoriju, to je ono što se odrađuje. Baš se i ne sjećam da su tamo bili tako teški zadaci koji se ne bi mogli riješiti uz pomoć udžbenika, bez dodatnog pojašnjavanja? (moguće da sam i zaboravila, iz sadašnje perspektive imam dojam da moj u osnovnoj školi nije ništa radio :lol:)
Nema jer nema po zakonu ili nema jer se nastavnik pravi blesav?Citiraj:
čokolada prvotno napisa
Koliko ja znam, dopunska kod nas se može držati iz svih obaveznih predmeta, ne znam da li su možda veštine (muzičko, likovno) izuzete iz toga, to bi morala proveriti.
Tj. ne da može da se drži, nego MORA da se drži iz tog predmeta za koji učenici iskažu zainteresovanost. Ja sam u jednom razredu održala dopunsku iz biologije jer su gubili dva časa nekim sticajem okolnosti vezanih za nastavnicu koju sam zamenjivala. Ništa im nije bilo jasno i ja sam predložila dopunsku a njih 7-8 prihvatilo.
I moja starija je jednom na početku petog išla kod svoje nastavnice na dopunsku pred kontrolni iz biologije jer nije bila sigurna koliko zna, isto kao i njenih par drugarica. Sve su dobile petice i nastavnica se nije ništa iščuđavala što su na dopunsku došli oni koji znaju najbolje a ne najlošije.
Ovako iz mojih dvostrukih cipela mogu ti reći da ti isti nastavnici koji i kod nas to tvrde itekako idu da se žale na nastavnike svoje privatne dece ako misle da su prezatrpani obavezama :).Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Istina je negde na sredini za svaku pojedinačnu situaciju i predmet.
Negde je gradivo stvarno nesrazmerno preobimno zamišljeno, ili preteško za uzrast, i tempo mora biti paklen ili se deo mora preskočiti/skratiti ako i nastavnik i deca treba da izbegnu meltdown. A nekad je teško gradivo skratiti tako da suština ostane razumljiva.
Negde nastavnik stvarno sav rad prebacuje na decu i roditelje, ili jednostavno ne ume da prenese znanje, a pri tome mora da prikaže nekakav rezultat rada, pa to onda valjda bude ta kako bilo ispunjena radna sveska.
Negde deca dođu sa stvarno očajnim predznanjem, i iz porodica koje ne mogu/ne žele da ulažu vreme i znanje. Takvoj deci je u petom sve jako teško. (Da ne pominjem da je i inače raskorak između 4. i 5. razreda ogroman, bar kod nas).
Sve u svemu, i ja sam često bila pod utiskom da deca rade premalo iz mog predmeta, pa onda popričam sa njima i shvatim da su pisali po 4-6 stranica svaki dan iz ukupno dva-tri predmeta koji imaju taaako stroge nastavnike- da ne ostane puno mesta za ostale predmete čiji nastavnici smatraju da deca treba nekad i da jedu, spavaju, idu na vanškolske aktivnosti i imaju slobodno vreme...
U našoj školi se nudi dopunska čak i iz geogafije i povijesti.
Što se tiče dopunske i dodatne, čula sam od više profesora da učenici to jako slabo koriste. Konkretno znam za matematiku. Moja ide na dodatnu i do ove godine ih je bilo 5-6, dok je ove školske godine ona ostala jedina. Njoj je to bila uživancija, doslovno mentorski rad, 1:1. Imaju udzbenik za dodatnu (profilovu matku za darovite). Zalosno da ih više to ne koristi. Nikakve pripreme za prijemni joj ne budu trebale, vec sada one rade zadatke koji su bili proslih godina na prijemnima u pm gimnazijama. Veli njena profa - ovdje im se nudi besplatno a klinci okolo hodaju i traze instruktore prije prijemnog. Doduše, ova je iznimna zena i nisam sigurna da to rade i ostali profesori istog predmeta u nasoj skoli.
Isto tako moj stariji (koji je kao i sestra mu imao 5 iz mat) ponekad trebao na dopunsku i isao je, ako mu nesto nije bilo jasno, naročito ako je duže izostao s nastave. Uvijek bi se pojavilo 1-2 djece.
Pa jako puno nastavnika ukoliko im više od pila razreda dobije 1 ni ne pomisli da bi možda problem bio djelomično i u njima. Redovito su samo djeca kriva jer nisu učila.Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Nije mi jasno da neki nastavnici ne shvaćaju da je rezultat učenika i njihova slika.
Kao što je nerealno da svi imaju 5,tako je nerealno i da svi imaju loše ocjene.
Citiraj:
mitovski prvotno napisa
Kod nas se po zakonu ceo kontrolni poništava ako preko pola razreda dobije 1. Baš iz tog razloga što je ocena razreda i slika nastavnika.
Ima to i drugu stranu medalje.
U školama kao što je OŠ moje dece, gde bar pola kadra drži rad i disciplinu na času na minimumu, svaki nastavnik koji želi više i bolje za svoje učenike često bude shvaćen kao strog i zahtevan. Recimo, da sad mojoj starijoj upadne nastavnica matematike kao moja iz osnovne, ona ne bi znala šta će sa sobom. A meni je moja nastavnica bila fantastična- ceo čas rada i discipline, pola sata domaćeg dnevno- i sve jasno, sve provežbano, prijemni za srednju mi je bio sasvim jednostavan. Ali tako je bilo od petog do osmog, i mi smo navikli na rad na času.
Imam utisak da deca danas imaju jako puno praznog hoda na času, bar kod moje starije. Prazna joj je sveska, prazna glava, kad pitam da mi prepriča čas, to obavezno ide ovako: nastavnik/ca je zakasnio/la 10 minuta, onda se dnevnik nešto zabagovao dok se čas upisivao, pa su počeli lekciju, pa je neko nešto "pametno" pitao/pao sa stolice/posvađao se sa parom iz klupe itd. uglavnom bar jedna takva digresija po času, pa su malo ogovarali druge nastavnike tom nastavniku/ci (WTF?), pa su možda i izašli malo na dvorište/ranije kući ili na odmor...
Naravno to je kod onih kod kojih se zapitam kako joj je čas prošao. Kod ovih normalnih vidim rezultate časa. Ali će deca opet za ove vredne nastavnike reći da su strogi i gnjaveži, a ovi neradnici su cool. Pri tome deca uopšte ne vide poveznicu između svog neznanja, kasnijeg plaćanja privatnih časova, i njihovih cool nastavnika... I često ne vide poveznicu između činjenice da na času ne rade ništa a za domaći imaju 4-6 strana (bude i toga kod nas ali samo povremeno).
Nemaju u svakoj školi na raspolaganju takve satnice da bi se iz svakog predmeta mogla držati dod. i dop. nastava. Ako je nastavnik opterećen punom satnicom, onda nema mjesta za ostalo. Ovi "osnovni" predmeti moraju imati dop. i dod.
Možda neće biti popularno ako napišem, ali matematika se zaista mora kroz puno zadataka puno vježbati. Domaća zadaća tu nije dovoljna, a to ni učenicima ni roditeljima nije jasno. Samo rođeni matematičari s prirodnim klikerom,
kojima je sve jasno čim vide zadatak, mogu ležerno nažvrljati DZ i mirno doći na test.
Svaki će vam prof. matematike reći da je u OŠ kurikulu previše gradiva, a premalo sati za ponavljanje. Dodajte tomu i činjenicu da (čitala sam negdje) bar 20% učenika u RH za nastavnika matematike imaju osobu neadekvatne struke, pa kad sve gore navedeno zbrojimo, dolazimo do poraznih rezultata.
U metodiku matematike se ne razumijem pa ne mogu procijeniti počinje li problem već u vrtiću i što bi to u pristupu trebalo promijeniti da ona prestane biti bauk.
Ne pomaže ni ono davno ukidanje jednog sata u predmetnoj nastavi.
Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Bubilo, imam deja vu :lol: . Ovako bi se i moja svojedobno domunđavala preko telefona ili bi čak dolazila doma s frendicama pa bi kolektivno pisale zadaću...svaka na svoj način pogrešno :mrgreen:.
A onda bih ja došla s posla (ranije nego drugi roditelji), vidjela da nijedna ništa shvatila nije (sve odlikašice) pa bih se posjela ko kvočka oko njih i prevodila im matematičku lekciju na njima razumljiv jezik, tj. jezik koji je "govorilo" moje dijete s dis-teškoćama. Onda bi sve tri oduševljeno rekle - aha, pa kužimo sad, lako je!
Lako je zaključiti da tumačenje gradiva kako je zamislio neki sveučilišni metodičar (koji dijete u životu nije vidio) ne odgovara svoj djeci. Pa ako to (napominjem - prosječno!) dijete nema nekoga tko će mu doma ili na dopunskoj gradivo osvijestiti, krene nepovratno zaostajanje.
Ne mogu da tvrdim za velegradske škole, moguće da se jednostavno rasporedi dece, nastavnika, i dovoljno praznih učionica ne poklapaju.Citiraj:
čokolada prvotno napisa
Samo mogu da kažem da smo i ja sa punom satnicom i MM sa preko pune norme imali mesta za čas dopunske, a nisu rasporedi ni blizu savršenih i najzgodnijih + put do posla. Mislim da negde treba imati i volje da bi se našao način, i obrnuto.
U svakom slučaju nisam ni mislila da Bubilo treba da šalje decu odlikaše na dopunsku kao neku trajnu zabavu, nego kao vid privremenog protesta nastavniku kojem je metod rada loš i nepostizljiv. Ako joj je već teško da usvoji alternativu sleganja ramenima i "puštanja niz vodu". Mislim, i ja sam svoju pustila niz vodu svuda osim matematike i delom fizike, ali ne osećam se nešto posebno srećno zbog toga.
Ipak, ne vidim zašto bi za matematiku trebalo vežbati tako mnogo da školski čas +dobro osmišljen domaći ne bi bili dovoljni. Pa nije se matematika revolucionarno menjala od našeg vremena, niti sam ja ikakav prirodni genije za nju, a sasvim mi je dobro išla matematika tim režimom, doduše, može biti da sam imala ludu sreću i odlične metodičare kroz osnovnu i srednju. Činjenica je da ja trenutno ne poznajem ni jednog odličnog nastavnika matematike, samo malo bolje i malo lošije - ali ni jednog jedinog kome bi poverila dete na privatni čas, da moram.
X.Citiraj:
čokolada prvotno napisa
S tim da je natematika posebno problematican predmet jer tko jednom izgubi korak, tesko ga kasnije moze uhvatiti.
Hm, ne znam - a čiji bi to bio protest? Roditeljev ili djetetov? Ako je roditeljev protest, odvijao bi se preko djetetovih leđa. Budimo realni, nastavnik koji loše objašnjava na redovnoj nastavi vjerojatno se neće pretrgnuti ni od pojašnjavanja na dopunskoj i pitanje koliko bi koristi bilo od takvog protesta.Citiraj:
pulinka prvotno napisa
Zamišljam svoje dijete u takvoj situaciji, mislim da bi taj prije umro nego prišao nastavniku kojeg smatra lošim i tražio dodatno pojašnjenje.
tpCitiraj:
čokolada prvotno napisa
Potpuno si u pravu. Ja sam iskusila obje varijante. Moj stariji je rođeni matematičar, a mlađi je trebao pomoć u OŠ i ne usuđujem se ni pomisliti kako bi mu biko da mi nismo imali znanja, vokjr i vremena za to. Stekao je pristojne radne navike i to mu je puuuno pomoglo u srednjoj školi i kasnije, baš na području matematike
Ne, ne, ne.Citiraj:
tanja_b prvotno napisa
Dete bi trebalo da traži dopunsku nastavu isključivo jer ne ume da reši 4-6 strana nastavnih listića koje je imalo za domaći.
Dete želi da na dopunskoj pita nastavnika (koji nikad te domaće ne pregleda na redovnoj nastavi) da li su njegovi odgovori na 4-6 strana tačni. Svaki pojedinačno.
Dete želi da čuje šta nastavnik želi kao odgovor na ta pitanja gde se ceo razred savetuje sa sve konzilijumom mama i nisu sigurni u tačan odgovor.
I to je sasvim legitiman zahtev.
A ja kao roditelj uopšte ne bih imala problem da tražim od razrednog da mi ugovori sastanak sa tim nastavnikom i objasnim kako moje dete zaista ne razume svoj domaći zadatak i kako mu je zaista neophodna dopunska- i tako ne bi išlo preko leđa deteta.
Ne bi mi bio problem ni da pitam školskog psihologa za mišljenje, da li bi nastavnikovo rešavanje radnih listića pomoglo u detetovom procesu učenja i razdvajanja bitnog od nebitnog.
Jer ako će dete da se dva sata muči sa tim zadacima, ne vidim zašto se ne bi mučilo zajedno sa nastavnikom, a ne sa mamom?
Ili sam ja po običaju pogrešno shvatila temu pa se uopšte i ne traži rešenje nego samo ohrabrenje za let it go?
U tom slučaju, naravno da se ne može i ne treba preduzeti ništa posebno - eventualno platiti istrukcije, to je stvarno linija najmanjeg otpora- a i pomaže da nezaposleni nastavnici zauzmu svoju ekološku nišu, nemam ja ništa ni protiv toga, ko želi tako da rešava :).
I ako nisam bila dovoljno jasna, ja ne mislim da će taj nadobudni nastavnik super da objasni išta na dopunskoj, niti je to cilj.
Cilj je da se "iscima" nastavnik, kako to kod nas klinci kažu, tj. cilj je da nastavniku još 45min nedeljno prođe jednako neprijatno kao i deci zbog njega. Ne bi li nastavnik zaključio da je možda lakše zadati 1-2 strane za domaći pa ne držati dopunsku. Naravno, to zahteva saradnju bar nekoliko dece i verovatno roditelja.
Stvarno nema te sile koja će me ubediti da je potrebno ispisati 4-6 strana radne sveske za domaći u 5. razredu i da je to jedini efikasni način učenja- jer nije.
( i teško mi je da zamislim da nastavnik to ne uviđa, osim ako je baš totalni početnik ili samozaljubljen u svoj predmet.)
Ok, ovo zvuči bitno drukčije od riječi "protest" ;) Shvatila sam na što si mislila.Citiraj:
pulinka prvotno napisa
Ali i dalje ostajem pri tome da to rješenje nije primjenjivo za svu djecu, a ni za sve predmete.
Ja ne razumijem zašto bi odlazak BB sina na dopunsku na objašnjenje bio protest? Pa to je najnormalnija stvar i dopunske su kod nas svima otvorene za doći. Skoro nitko ne dođe. Moja je u nekom trenutku shvatila da do nastavnika na dopunskima pred test prolazi prmjere sličnih zadataka pa je često znala otići na nju iako bi u paraleli možda išla i na dodatnu jer se sprema za natjecanje iz tog predmeta 8-)
Iako moram priznati da nam je školski stres pao za bar 50% otkad su blok satovi, to je najbolji izum ali imam osjećaj da nastavnici jedva čekaju vratiti se u režim kad svaki dan djeca imaju po 5-6 različitih predmeta što je totalno maltretiranje djece da za svaki dan moraju imati 5-6 zadaća, pripremiti se za 5-6 odgovaranja itd...
A na temu - s kćeri (7.r) prošle šk godine sam učila samo par puta, jako jako se prorijedilo. Najviše što sam s njom radila je kad se spremala za natjecanje da je ispitam gradivo (ne da objašnjavam) i tako par sitnica kao pomoć najviše tog tipa, ali gotovo ništa ne moram ja objašnjavati sve objasne nastavnici ili shvati iz udžbenika (pogotovo mat, fiz, kem, bio...)
S druge strane za sina koji kreće iduće godine u 5. već sad očekujem i planiram redoviti rad i :cekam::oklagija::cupakosu::predaja::psiholog:
A meni se nikako blok satovi ne sviđaju, prvo ako dijete izostane jedan dan a taj je imao dva sata fizike, kemije i dva matematike, fali jako puno. Da je po jedan sat kemije i fizike bilo bi lakše, ok matka mora ponekada ići u blok satu. To mu se i dogodilo, kontrolni pregledi u susjednom gradu na dan kada je ima po dva sata fizike, kemije i matematike.Citiraj:
sillyme prvotno napisa
A i inače mislim da djeci jako opadne koncentracija i da po dva teža predmeta u blok satu su im previše, a kamoli tri.
Meni jedan dan nečijeg izostanka nikad nije tragedija i to su iznimne situacije koje ne mogu biti temelj za donošenje odluke kako će biti za ostalih 99% učenika ostalih 99% dana kad su na nastavi. A ako izostane tjedan dana istu količinu gradiva treba nadoknaditi. Što se koncentracije tiče - mislim da nije baš tako grozna, imaju uvijek odmor između, pa nakon toga nastavlja sat, kao i bilo koji drugi. Nije to fakultetskih 1,5h u komadu. plus ne mora nositi 10kg knjiga.
Dodatno kod nas nikad nije isti dan blok fizike i kemije ili biologije, eventualno se poklopi s matematikom.
Ma nama se baš zaredalo da je nedostajao te srijede kada je imao ta tri predmeta, valjda tri zaredom i nikako to nismo mogli izbjeći.
A dijete i inače ima problema sa koncentracijom, tako da eto češem se gdje me svrbi.
Moram priznati da naši nisu imali toliko zadaće. Radne iz geo, povijesti i biologije su ispunjavali kad i kako su htjeli, a nastavnik bi jednom u svakih nekoliko mjeseci pokupio i ocijenio (s najavom naravno). HJ, Matka, EJ je zadaća bila redovita, kemija i fizika, ništa spektakularno tu i tamo koja prezentacija.
Citiraj:
tanja_b prvotno napisa
Naravno da nije :). Ali meni deluje kao da bi vredelo pokušati, jer mislim da je puno delotvornije nego otići na razgovor sa nastavnikom pa reći: znate, mom detetu je puno 4-6 strana radne sveske za domaći. Nisam sigurna da bi ta rečenica daleko doprla.
Sa druge strane, sad mene interesuje da li sin od BB ima blok nastavu i iz tih predmeta, pa je onda 4-6 strana zapravo dvostruki domaći za dva časa i svih 7 dana? U tom slučaju još i razumem odakle toliki domaći - ali mi je to onda još jedan argument protiv blok časova.
Meni se isto blok satovi cine dobrom stvari, pogotovo za predmete tipa biologija, kemija, fizika, povijest, zemljopis... odnosno one kojih je samo 2 sata tjedno. S blok satom se nekako postize kontinuitet, smanjuje rascjepkanost - i gubici sata na pocetku i na kraju.
Generalno mislim da blok nastava nije dobro rešenje za većinu predmeta. Slažem se da je odlično što tako nose manje knjiga u torbi ali to je jedina prednost koju vidim.
Ogroman deo učenja se svodi na redovno obnavljanje naučenog - to učvršćuje sećanje na naučeno, čini ga dugotrajnijim.
Ako dete ima bilo koji predmet jednom nedeljno umesto dva puta, duži je period između i veća šansa zaboravljanja. Ili matematika dva puta nedeljno umesto četiri, znači da postoje dani u kojima se matematika ni ne pipne - i zaboravlja.
Plus ovo što kaže Kosjenka- koncentracija opada kada se (pre)dugo radi ista stvar. Teoretski prvi deo prvog blok časa bi trebao da bude potrošen na ponavljanje lekcije od prošle nedelje, pa tek onda nova lekcija. Pa odmor, pa šta dalje, još jedna nova lekcija? Ili odgovaranje/kontrolni? Ili samo ponavljanje? I onda je rezultat kilometarski dupli domaći sa dva časa.
Dete ne dobije svaki dan domaći iz 6 predmeta ali dobije ogroman domaći iz nečega što je već slušalo ceo dan i verovatno mu je dosadilo. Moja bi to onda prezasićena ostavila za sutra, sutra bi je sačekao kilometarski domaći iz idućeg bloka, i tako do vikenda, koji bi verovatno bio raspad sistema.
Pri tome bi učila i ponavljala samo taj dan pred blok nastavu, što bi značilo da bar 4 dana uopšte ni ne pomisli na taj predmet.
Blok nastava po meni zahteva preveliku odgovornost i savesnost od dece. Ostavljeno im je da sami vode računa o celom ritmu svog učenja i ponavljanja. Svaka čast onima koji postižu, ali mislim da je većini osnovnoškolaca to prevelik zalogaj- i da se znanje tako stiče puno teže.
Eto vidis, a u nasoj skoli je vecina roditelja (koji sudjeluju u roditeljskom vijecu, za ostale ne znam) bila prezadovoljna uvodjenjem blok nastave - svi predmeti su skoro postali blok zbog korone. Jedino su kao problematicno naveli engleski da je u blok satu. Makar se i meni cini da je matematiku bolje radit sat po sat.
Moj je bio tretjas i cetvrtas kad su to uveli - tako da ga nije puno zahvatilo - njegov ucitelj i tako rasporedjuje nastavu kako mu odgovara i treba. Jedino je bilo super sto je vjeronauk postao blok sat i to il prva il zadnja dva pa nije vise imao rupu u nastavi jednom il dvaput tjedno :)
Ne smanjuje se rascepkanost jer su lekcije često koncipirane tako da svaki čas ionako čini zasebnu celinu, bar kod nas (to je mana plana i programa, možda je kod vas bolje osmišljen).Citiraj:
Jadranka prvotno napisa
Ali zašto misliš da se smanjuju gubici na početku i kraju časa? Naprotiv, ti na početku časa teoretski treba da ponoviš gradivo ne jednog, nego DVA prethodna, znači duplo duže vremena za ponavljanje (i više je zaboravljeno jer je prošlo 7 a ne 3-4 dana). Na kraju časa, opet treba ponoviti dve, a ne jednu lekciju. Ili nisam shvatila na šta misliš kad kažeš "gubitke"?
Je, to je blok sat, pa obrade cijelu lekciju, zato 4-6 stranica radne.
Nego, jučer baš u prolazu (iako želim izbjeći još i u RL pričati toliko o ovome ;)), pričam s mamom iz kvarta, ali idu u susjednu školu, i ona kaže "šta povijest i geografija, tih par zadataka - to napiše za 5 minuta". Ja ono... što ti je, pa 6 stranica po lekciji, pa tri zadatka s originalnim povijesnim izvorima, pa uvijek neke gluposti tipa "zamisli da si Aleksandar Makedonski"...
A ona će mrtvo ladno "Aha, oni ne moraju to, samo one zadatke na početku lekcije" = činjenično znanje koje se lako nađe u udžbeniku/bilježnici/spomenuli su na satu.
A ako sam išta naučila na ovoj temi, to je - ne da ću ići tražiti pomoć na dopunsku iz povijesti i geografije - nego ću mu ja pisati te zadaće i dati njemu da prepiše :mrgreen:.
Cijelo vrijeme mislim kako je dobro za njega da se sam probije kroz to, i sam nauči to riješavati, ali očito treba pristup "let it go".
U cijelog godini sam mu jednom bila tako napisala odgovore iz geografije jer se bio "raspao" i to sam pisala uz pomoć googla, a ne udžbenika... A sad ću mu reći - napravi sam one lakše zadatke, ja ću ti sve ostale :roll:.
Za neke predmete nastava u blok-satovima još i ima smisla. Za matematiku u osnovnoj školi takav koncept je kontraproduktivan jer se gubi kontinuitet. Isprobano, provjereno.
Kod nas je delimična blok nastava išla za vreme online nastave, tj. domaći za dva časa je zadavan na rok od nedelju dana, i mojoj to jako nije odgovaralo. Ona ga je uradila taj jedan dan u nedelji, i posle se nije bavila predmetom po 5-6 dana. Generalno sama kaže da je zapamtila puno manje nego sa običnom nastavom i nikad nije bila sigurna u svoje znanje, jer prođe po nedelju dana da vidiš rezultat svog rada, a to je prosečnom detetu jako dugo.Citiraj:
Jadranka prvotno napisa
Ali da, za niže razrede to može da bude povremeno dobro, i kod mlađeg je učiteljica povremeno pravila blok maternjeg ili blok matematike, kada joj se činilo zgodno. Ipak, povremeni blok za par predmeta u nižim razredima i stalni blok za dvocifren broj predmeta u višim razredima, drugačije je, bar većini dece nije odgovaralo, nisu izlazili iz škole sa više dugotrajnog znanja.
E pa da, ovako mi je puno jasnije - ali i dalje ne valja...Citiraj:
Bubilo Bubich prvotno napisa
Mislim, u ovom slučaju je količina domaćeg relativno razumnija na nedeljnom nivou (to su 2-3 stranice domaćeg po času- moglo bi i manje, doduše), ali očigledno je deci teško da to rasporede kroz nedelju.
I očigledno je teško nastavniku da na času toliki domaći pregleda- tako da je i to mana blok časova.
Ti bi sad teoretski trebala da mu sugerišeš da svaki dan radi po stranicu domaćeg iz svakog predmeta, da ga ne dočeka odjednom 4-6 strana - i tako bi opet dobila isto što i bez blok nastave, da dete svaki dan radi domaći iz nekoliko predmeta, u malim količinama. Pa opet blok nastava nema puno smisla.
A izvodljivo je naravno i da mu napišeš domaći :). Nemam čak ni dobar kontraargument :), po mom mišljenju neki od tih zadataka su odlično izbalansirani, a neki su totalno neprimereni -poješće detetu nesrazmerno mnogo vremena spram rezultata.
I mislim da je za neke zadatke baš i potrebno da odrasla osoba sedi uz dete, pogotovo te sa pretraživanjem interneta- treba decu naučiti šta je kredibilan izvor, a to nije ni odraslima uvek lako.
Ni meni se blok sati ne cine dobrim rjesenjem.
BB let it go pristup, al neka on napravi vazne zadatke a one nebitne smrljavi (tako se uci pustiti taj svoj perfekcionizam), a ne da mu ih ti radis za njega.
Ne vidim niti jednu poucnu, ni dobru stranu toga da mama rjesava zadatke za dijete i onda ih dijete prepise.To je bas jako lose.
Cemu, zasto? Da se zadovolje potrebe za perfekcionizmom-mamine ili djetetove? Ne treba nijedne po mom skromnom misljenju.:-)
Lili, čini mi se da ti nikada nisi bolovala od perfekcionizma. Pustiti njega da nješto zbrljavi je isto proces samo takav... moramo i do toga postepeno doći.
Nego... kako ste i kada vi (ne Lili, svi ostali) naučili i zaključili koji su to važni, a koji nebitni zadaci od sve zadaće koju dobiju?
Ko o tome i na osnovu čega uopće odlučuje?
Zvuči kao da je kriterij jedino perfekcionizam - takvi će misliti da moraju sve napraviti, ostali će napraviti/napraviti dobro/naučiti... samo ono za što znaju da će ih pitati/biti u ispitu/uzeti na pregledavanje? To je taj čarobni trik?
Stvarno ne znaš? :mrgreen: Evo, zadatak napiši stranicu dnevnika kao da si Hitler nije baš važan zadatak. Naravno, ako je dijete maštovito i bez problema napiše par rečenica u par minuta sve OK, ali ako lupa glavu nad takvim zadatkom i gubi na to sat vremena - ja bih mu bez pardona rekla da prepiše tri rečenice iz knjige. Recimo matematika, jezici su jako važni predmeti iz kojih je bitno imati dobre temelje, ali ja se sjećam da je negdje u nižim razredima mojoj kćeri došla nova profesorica engleskog i onako, što bi naš premijer rekao, lakonski, rekla djeci da riješe u rb sve do lekcije koju su tada učili, a do tada uopće nisu ispunjavali rb. Znači radilo se o stranicama i stranicama kojekakvih zadataka, između ostalog bojanja sličica - i mogu sa zadovoljstvom reći da sam joj ja pobojala što je trebalo jer mi je draže da kopa nos nego da udovoljava takvim hirovima. A inače rad sa djetetom i sudjelovanje u onome što radi u školi nipošto ne znači da roditelj rješava zadatke umjesto djeteta.
A kako znaš da ti baš jednog dana neće uzeti radnu i ocjeniti tog Hitlera?
Ja moram priznati da sam cijelu godinu čekala što će biti s tom radnom iz povijesti i geografije i nikad ga nisam prestala ispitivati "zbilja nisu tražili/gledali/uzeli RB"?
Recimo da imamo takav pristup kod prirode, tamo bi dobivao lošije ocjene jer je ona revna u pregledavanju zadaće i pošara/prekriži/ispravi/napiše u e-dnevnik opasku koliko je zadataka iz zadaće točno dogovorio.
Pa zapravo imam ja neki okp da sve treba biti tip top, ono ili radi kako treba ili ne radi (to mi je zivotna maksima), ALI posao me naucio to prioritise.
Uostalom zaista nije tesko razlikovat bitno od nebitnoga u skolskoj materiji, ovako kako je Mima pojasnila.
Mislim da je vama oboma najveci problem upravo zo ideja da trebate "pustit" i olabavit za neke stvari, to bi i tebi puno olaksalo,a i sin bi se preporodio. Samo trebate do toga doci.
Mozda mitovski ima neke savjete kako to izvest u praksi i doci do tog stanja zena da se ne nerviras/-te sto je nesto nebitno zbrljavio.:-)