više nikad neću biti trudna

Citiraj:

---

Zdenka2 prvotno napisa

Nikome od nas nikada se ne vraća jučerašnji dan. Život teče. Je li to razlog da budemo nesretni?

---

:heart:

Citiraj:

---

mamma san prvotno napisa

Roza :heart: ..a daj molim te pogleč mene....polako mislim kršiti zakone prirode..pa kaj onda? :)

I ono što sam naučila u svojem životu: NIKAD, ali ama baš nikad nemoj reći nikad! :)

---

the point is, u mom slučaju, a pretpostavljam i u Rozinom jest, da bih ja stalno mogla biti trudna, pa sad ako i zatrudnim još koji put opet ću htjeti još,još... a možda i nebih više nakon recimo 10 puta ;)

Uživaj saada sa svoja 2 mala anđela a život nas nekad i zna ugodno iznenadit, zato kao šta su ti mnoge rekle NIKAD NE RECI NIKAD!!! I nemoj bit tužna imaš 2 velika razloga za sreću. :love:

Roza :love: ... joj kako me često uhvati taj strah i kad znam da nije iracionalan - još me dublje povuče, ali nekako se borim s njim i još u meni živi nada, iako znam da polako trošim svoje šanse...

Drži se :heart: i uživaj u svojoj dječici...sada i ovdje.

Joj Roza, potpuno te kužim. :love:
Ja sam sama sebi rekla da više ne želim biti trudna (dvoje mi je dosta), ali bez obzira na to, i mene hvata nostalgija za trudnoćom, za tim da više nikad neću imati malu bebu kad Iva poraste. Mene je čak uhvatila malo nostalgija za onim da MM i ja više nećemo raditi na bebi i iščekivati plusić.
Ah.
Mada, tko zna što mi još život nosi.

Kad sam rodila prvo, znala sam da ću imati još jedno pa me to nije previše brinulo.

Kad imaš neki normalan život, udaš se, rodiš prvo, obično i drugo...to spada pod klasiku.
Onda su se u tu moju klasiku ubacili neki teški i ružni tonovi, pa je moje prvo dijete postalo "posebno"(čitaj:hendikepirano) i kad sam rodila drugo, dojila sam i sa čežnjom ga gledala misleći:"Bože, pa nije valjda da više nikada neću dojiti malo dijete?!"

Kod svakog poroda na TV-u oči pune suze, svaka mala beba izazivala je ganuće do daske. I čeznula sam za trećim. Tamo, jednog dana. I bilo mi je puuuno lakše pri srcu jer sam uz to svoje bolesno dijete dobila priliku odgajati (i uživati) u odrastanju zdravog djeteta.Al to drugo je u stvari bilo prvo. Prvo normalno odrastanje. Podizanje zdravog djeteta s čistim faktorom samo sreće, bez mrvice tuge ili boli pri srcu. Silno smo to htjeli doživjeti bar još jednom.

I sa svojih 36 godina "priuštili" smo si još jednog toliko željenog bebača. Prvo sam na UZV priželjkivala dvojčeke. Pa bilo samo jedno, ajd dobro...
I rodi se to jedno i opet sve super. Uživancija čista....Al svaki put ista stvar:"Joj, pa nije valjda da više nikad neću..."

I sad mi na vratu sjedi 4 banke, s njih troje i radnim stažom posla preko glave, četvrto nije ni u kavim mogućim planovima, al ono...ako se slučajno, nekako, ipak, možda, na neki način provuče, dogodi....

A da sam slučajno i rodila to četvrto, opet bi se ponovila ista stvar, opet bi bilo:"Pa nije valjda da više nikad neću..."

Htjedoh reći:"Da, to ti je skroz normalno da se tako osjećaš. Welcome to club. :love:

I mene to zna uhvatit i onda se baš rasplačem.

Roza :love: :heart:

Citiraj:

---

Roza prvotno napisa

- kad bi mogli probati ponovo IVF, ja bi imala 37 a MM 45. I on veli da su to već godine kad bi mogao biti deda a ne ponovo tata.

---

MM je 46 i već nekoliko godina radimo na drugoj bebici, što me svakako neće spriječiti da radimo i na trećoj!

Danas ljudi dulje žive, nisi nikamo zakasnila ako želiš još jedno dijete, ali bitno je da ga zaista želiš i sve ono što ide s njim, a ne samo zbog nostalgije za trudnoćom.

Citiraj:

---

Roza prvotno napisa

evo jedan patetičan post, uhvatilo me danas...

Imam dvije čudesne bebe, i za mene su zaista čudesne - najveće ljubavi u mom životu. (za one koji ne znaju: čudesne bebe= IVF bebe).

U drugoj trudnoći odjednom shvatila kako je ovo zadnji put da sam trudna. Više nikada neću biti trudna, više nikada neću osjećati bebicu u trbuhu...plakala bi kao kišna godina. MM me pitao što je sad, jednom sam mu rekla zašto plačem, a on me blijedo pogledao - nije ništa shvatio.

Sad mi mali ima 2,5 mjeseca i opet me uhvatila ta misao. Malo proširena - osim što više nikad neću biti trudna, nikad više neću imati malu bebu...evo opet cmoljim.
Valjda su to neki tragovi postporođajnih hormonalnih promjena, ali me stvarno uhvati strašna tuga kad pomisli da više nikad neću biti trudna.

---

i mene to stalno drzi :/ i rastuzim se, iako se sa svakom novom djecijom fazom odusevim :heart:

Roza - ja cu samo reci - nikad, al fakat bas nikad ne znas sto ce ti zivot donjet (mozemo mi sve splanirat u detalje, ali...) i zato - nikad al nikad ne reci nikad

:love: :heart:

Roza :love:

Draga Roza,
i ja se slicno osjecam zadnjih pola godine.
Ja bih jos jedno dijete, ali mm misli da je dvoje sasvim dovoljno, da im se mozemo u potpunosti posvetiti te smatra da bi nam troje bilo previse.
Moja osjecanja su podijeljena. Ja bih ponovo bila trudna, rodila, dojila...
Ali kao sto neko rece, ne znam da li imam zelju za jos jednim djetetom ukljucujuci sve faze odrastanja ili imam zelju za trudnocom i malom bebicom.
Tako da mm ne ubjedjujem da radimo trece, dok ne budem nacisto sa svojim osjecajima.
Ali mi je grozno kada pomislim da vise nikada necu biti trudna, osjetiti lupkanje po stomaku ili dojiti.

Rozi :heart:

sanjice najezila sam se na tvoj post. svaka cast na hrabrosti.

Roza,razumem tvoje osecaje....ali ne gubi nadu....mozda jednom,kada se najmanje nadas...moja je rodjaka posle 2 "cudesne bebe" dobila "najobicniju",a opet tako cudesnu bebu.Imala je preko 40.
I ja bih stalno bila trudna....Mene je pred kraj mucilo to sto se moram poroditi...a mm me tesio-dacu ti da odmoris 6-7 meseci,pa cu ti opet omoguciti tu zabavu :lol:
Moze da krene,vreme je... :mrgreen:

Ne znam koliko cu te utjesit ali moja teta je rodila u 40-god. prije par mjeseci,a njen muz ima 45 g.,a bila je rekla "dvoje je dosta,necu nikad vise"
:heart: :love: