Printable View
brzo smo postavili dijagnozu! :mrgreen:Citiraj:
pale prvotno napisa
dijete je ok, majka je "problem" :lol: :lol:
takav stav puno pomaže i u drugim situacijama, pa kad ga "usavršiš", vidjet ćeš velike pomake u komunikaciji i reakcijama svog djeteta.
:*
Ja se evo nisam niti jednoj od njih nikad iskradala. Jedino...moja starija kći se voli jako dugo opraštati, 100 puta se poljubiti, pa u obraz, pa u nosić...pogađate- nikad kraja.
Kad ja nju poljubim i kažem: idem sad raditi, dolazim kad se probudiš i malo crtaš, ona počne plakati- još samo jednu, još samo jednu pusu...
Na kraju sjedimo skupa na klupi u vrtiću pa se malo još grlimo i ja jedva nekako odem. A ona plače. I tako je već cijelu godinu.:/
Ja stvarno volim da ona ide u vrtić i to sam joj rekla. I ona kaže da voli prijatelje i tete samo da ne voli taj trenutak rastanka. Sama mi kaže da ona odmah prestane plakati, čim uđe u grupu :mrgreen: .
Nikada se nisam iskradala. Uvek se oprastala uz objašnjenje gde idem i kada ću doći.
A počeli smo da ih ostavljamo u jaslicama sa 13, odnosno 18 meseci, jer drugog rešenja nije bilo. I plakale su, naravno, u periodu adaptacije, a ponekad i kasnije kada su ustajale umorne, neraspoložene ili sa perspektivom da će se uskoro razboleti (tad su bile najtužnije, po tome sam gotovo uvek mogla znati da ih lovi bolest)...
A ja... nekad sam jedva zadržavala suze, dolazila na posao uznemirena... Vremenom smo se svi navikli da svako ima 'svoj posao' i da smo jedan period dana odvojeni. I gle čuda, ubrzo je naišao period da je svima ostalo lepše u životu - meni što radim, viđam ljude, zarađujem, njima što imaju svoje društvo, dogodovštine, negovateljice koje vole...
Sve dođe na svoje mesto. Najvažnije je biti pošten prema deci, ma koliko mala bila, i objasnitit im da se odlazi i da će se mama vratiti, a potom se bez puno odugovlačenja oprostiti i - otići . Jer tako jednostavno nekad mora...
pa onda treba rastanak biti što kraći. sa svakim poljupcem više stvar postaje teža. govorim iz iskustva. :mrgreen: moju sam u tim trenucima znala tako smuntati da nije ni došla sebi a već je bila u sobici. a sve smo odradili - i skidanje, i oblačenje (još se mi uvijek preoblačimo u ugodnije hlačice) i davanje poljubca i švupdivup zxuja među djecom :mrgreen:Citiraj:
Anci prvotno napisa
Ovo boldano je kod nas :roll:Citiraj:
sorciere prvotno napisa
S tim što je otprilike sa 2,5 godine postao nekako razumniji, bolje komuniciramo i mogu ga ostaviti bez problema i plakanja
nemoj rec da ces se BRZO vratitiCitiraj:
pale prvotno napisa
jer brzo znaci BRZO
reci tocno kad ces se vratiti
npr. idem i doci cu nakon sto ti rucas
ili nakon sto se probudis
al nemoj rec brzo cu doc
jer jedno je sigurno, a to je da brzo neces doc
nemoj rec da ces se BRZO vratitiCitiraj:
pale prvotno napisa
jer brzo znaci BRZO
reci tocno kad ces se vratiti
npr. idem i doci cu nakon sto ti rucas
ili nakon sto se probudis
al nemoj rec brzo cu doc
jer jedno je sigurno, a to je da brzo neces doc
ako je gita budna kad ide na posao dam joj pusu i kažem da mama ide raditi i da ću se vratiti kad se probudi. grozno mi je ako plaće, ali moram na posao. kad je bila manja onda je išla samnom do vrata i mahala mi.
ni ja se nikad nisma iskradala..poljubac, pa-pa...i suza ako treba, ali uvijek "ja idem...i doci cu". E sad, iskreno, jesam li koji put rekla brzo cu doci, nemam pojma, vjerojatno jesam, ali uglavnom ja sam za apsolutno protiv iskradanja (iako je npr.teta sto ju cuva to predlagala)
Mi u zadnjih tjedan dana imamo problema oko rastanka u vrtiću.
Jednostavno ne želi ući unutra i na kraju ga mora teta uzeti iz mojih ruku i to uglavnom završi suzama.
Ali samo kratko plače ma ni minutu.
Opće ne znam šta ga je spopalo inaće je dosta cmizdrav, ali već duže vrijeme nismo imali ovakve scene u vrtiću.
A kad dođem po njega sve je ok uvijek se igra i kad ga pitam kak je bilo veli dobro. Nije da mi priča da je bilonešto loše ili da ga je neko tukao, pa sada mi nije jasno.
Prije polaska na posao (dakle, do AA-ove prve godine) sam zagovarala neiskradanje, javljanje djetetu i sl. Blago sam modificirala mišljenje kad je to trebalo napraviti u praksi :mrgreen: .
Budući da sam bila tužna što ga ostavljam, prvi rastanci bi nam bili teški. Vrlo brzo sam našla kompromis - rekla bih mu 15-ak minuta prije polaska da ću ići raditi, a on bi se u tih 15 minuta zaigrao s čuvalicom pa bih ja mirno izašla. Ako bi pitao za mene, čuvalica bi ga podsjetila da sam mu rekla da idem raditi. Uvijek sam mu naglašavala i da ću se vratiti, a kad bih se vratila, podsjetila bih ga na to ("Vidiš, mama se vratila kao što je obećala").
Vrlo brzo je shvatio kako to funkcionira, prošli smo taj period bez drama i suza. Sada mi samo dojuri dati pusu ili mi mahne pa-pa i to je to.
nemoj rec da ces se BRZO vratitiCitiraj:
pale prvotno napisa
jer brzo znaci BRZO
reci tocno kad ces se vratiti
npr. idem i doci cu nakon sto ti rucas
ili nakon sto se probudis
al nemoj rec brzo cu doc
jer jedno je sigurno, a to je da brzo neces doc
sad sam je morala ostaviti kod mog tate na cuvanju na par sati do sad ju on nije cuvao toliko sam ali je odlicno proslo rekla sam joj da moram ici i da cu se vratit a da ce se ona igrati sa dedom kad bi ja krenula isla je i ona tako da su oni isli u park a ja na svoju stranu malo je bila tuzna ali nije plakala zato jer i ona ide a ne ostaje kod nas to pali i proslo je sve bez problema nije plakala sjetila bi se tu i tamo i kad bi vidjela da me nema nastavila bi se igrat naravno da bi se razveselila kad sam se vratila prvi dan se nije dala od mene a drugi put samo je dosla trazila dojiti da provjeri jel sve na svom mjestu i nastavila se igrat
Pocela sam raditi prije mjesec dana i malenoj obavezno kažem pa pa mama ide radit,ako je budna naravno i za sada nema plakanja možda je u pitanju osoba koja je čuva a to je baka za koju je također vezana ili to što ima samo godinu dana ne znam ,ali ja za sada nemam problema a isto bi savjetovala svakako dati djetetu do znanja da odlazite i da ćete se vratiti jer dugoročno gradite u djetetu sigurnost koju neće osjećati ukoliko se iskradate a to će biti uočljivije što je dijete starije :)
Jasno treba reći kuda mama ide i kada se vraća i ne biti tužna jer dijete sve osjeti. S vremenom će biti lakše i tebi i maloj. ;)
Evo samo da se javim da smo došli do toga da na odlasku poljubi mamu, maše mi i šalje puse :heart:
Očito je problem bio u meni :mrgreen: , nema više plakanja :D
kod nas plivanje po podu, bacanje po podu nije povezano sa rtazenjem igrackeCitiraj:
sorciere prvotno napisa
kod nas je owerolad od previse informacija na oci i usi
autizam + senzorska integracija
nije meltdown rezultat razmazenosti, kao ni tantrumi