Printable View
ma, priznat ću ja. dogodilo se, 2-3 puta, dok je bila manja.Citiraj:
pomikaki prvotno napisa
moja se ionako više prepadne kad se smrknem i kad počnem cijediti rečenice kroz zube nego kad urlam okolo. :raspa: a u trenucima kad ne zborim ni riječ, onda mm zna da je obrao bostan. :mrgreen:
evo i ja ću otvoreno priznat da sam znala udatit A po guzi,više ne. dok je bila manja kužila je sve ko i danas al me nije doživljavala (kao da je mislila ono tipa nemre ona toliko pričat koliko ja mogu slušat) pa je ponekad bilo efikasnije oplahnut po peleni nego pričati zidu,a ponekad sam i ja bila na rubu pa pukla.ne ponosim se time al kažem da ću rađe joj dati po guz nego ju izvrijeđat,a svašta čujem u parku od mama koje za sebe kažu da su savršene. sada već dugo nije dobila jer joj teže padaju bukvice pa su i efikasnije.
razlika je što prvo podrazumijeva fizičku silu dakle zamah rukom ili sl., a za drugo je potrebno napeti trbušne mišiće tj. dijafragmu i verbalno se izraziti :mrgreen:Citiraj:
magriz prvotno napisa
ma šalim se, ali naravno da je razlika između udarca i drečanja. povikati je sasvim normalno, svi viknemo ponekad na nekoga i naravno da to vikanje podrazumijeva određeni stres i nelagodu kod onog na koga se viče, pa zato i vičemo da izazovemo nekakvu reakciju jer na lijep način ne pali npr. udarac je sasvim nešto drugo.
uostalom nije mi jasno što se sada ne bi smjelo ni povikati na dijete (može, ali onda molim super poslušno dijete). prema tome ne bi nikada smjeli biti ni loše volje, nervozni jer koja je razlika između toga i vikanja pa najbolje da navučemo ružičaste naočale i pravimo se savršeni.
daleko od toga da ne dreknem na klince, ali ipak smatram da sam presla neku moju granicu prihvatljivog ponasanja, buduci da ne volim da se vice na mene, bez obzira koji razlog.
ali eto, radim na sebi, he he
Ne osjećam se lošom mamom baš nikad, ali me strašno nervira povremeno silenje ljudi, nabacivanje kojekakvih dvosmislenih komentara, kritika, pokušavanje nabacivanja kompleksa, uvećavanje kakve greškice koju uradiš... na koje naiđem u parkiću, ili među poznanicima. Ispadne ponekad da biti mama je nešto strašno podložno kritiziranju, kao da se trude kritiziranjem drugih dići sebi vrijednost u toj ulozi.
Nikad nisam pomislila da sam loša mama, znam da svaki dan malo zaribam, ali NIKAD mi nije palo na pamet da sam loša mama... ;)
i ja se slazem s ovim SVATKO je bar jednom slopio po guzi djete isto smo i SVI bili "slopiti" sa strane svojih...nije da to podrzavam ili upotrebljavam ali desi se svakome se desi...no to nije udarac da na djetetovoj guzi ostane svih 5 prstiju ruke...Citiraj:
petarpan prvotno napisa
ne bih se složila, ja zbilja još nisam (imam mlađe dijete pa recimo da imam još vremena, ali trudit ću se da se ne dogodi). Ali to što sam rekla gore o svađi s m-om pred njom, mislim da je ali bar jednako loše, ako ne i gore od fizičkog kažnjavanja (ima naravno različitih fizičkih kažnjavanja)Citiraj:
lidać prvotno napisa
Zato ne bih nikad osuđivala nekog tko prizna da je dijete udario ako se ne opravdava, nego se trudi promjeniti. Ako opravdava svoj postupak, to je drugo
neznam kako se ovo moje shvatilo ali ne podrzavam to da se tuce djete...vec sam samo rekla da se desi svima bar jednom...
Niti sam ikad lupila dite po guzi, niti su mene ikad lupili moji roditelji.Citiraj:
lidać prvotno napisa
A otkud ti znaš da se svima desi i da je svatko lupio???Citiraj:
lidać prvotno napisa
Niti mene nisu tukli/lupili, a nisam niti ja i iskreno se nadam da neću.
Luka je mali i ne pada mi na pamet, vjerujem da će tako i ostati.
Najviše me brine da ne bude "problema" sa MM-om koji je "odgojen" batinama :/
i na svako moje spominjanje "ne po guzi" za budućnost, samo veli aha !?!
Valjda će vremenom i mojim ponašanjem shvatiti da se može i bez toga, jer inače će biti tarapane.
cast iznimkama,ali s kojom god sam frendicom pricala svakoj se desilo ...
ne zelim se prepirati jer to ispada koda da podrzavam batine a nije tako...
Nemora biti da se svakom dogodilo,al nama kojima je,je bitno da smo svijesni da smo pogriešili i da to ispravimo. Barem ja znam kako je kad te roditelji tuku i ne želim to nikome pa ni svojoj djeci.Par puta koliko je a dobila po guzi zapamtila sam i mijenjam se na bolje. Npr. na samu staru godinu je divljala po fotelji i pala ravno na glavu.Skoro sam ju od straha udarila jer su staklena vrata do fotelje i da ih nije odgurnula ko zna kako bi se izrezala po licu,ali nisam. slažem se da nema opravdanja za udarac al kad dođe trenutak slabosti... I mm koji nikada al baš nikada ne viče u takvom nekom trenutku mu prorade glasnice.Tako da ja vjerujem da smo svi na ovaj ili onaj način pogriješili barem jednom. :*
Ja jednostavno ne vidim razloga vikati na dijete ako je već palo/udarilo se/razbilo nešto.
Nije li cilj spriječiti, a kad se već dogodi neće vikanje popraviti stvar - samo dodatno istraumatizirati dijete.
Situacije iz bliže okoline me navode na ovakav komentar :/
- di se za svako padanje/plakanje ili štajaznamšta - iz sveg glasa izderava na dijete - e meni dođe da plačem, kako je tek djetetu?
Ne podržavam deranje/vikanje nikako, kamoli u ovakvim situacijama.
Potpisujem.Citiraj:
kahna prvotno napisa
A ja potpisujem potpisCitiraj:
željka! prvotno napisa
Nisam ja ni vikala ni nikaj,al mi je došlo u tom trenu od straha al nisam, lijepo sam ju zagrlila,stavila hladan oblog i objasnila da to više ne radi. :love:
Vičem i kad ne bih trebala...i svaki puta poslije mi bude krivo i kažem si: ne smijem više i onda opet! :cry: To je moja borba u kojoj moram pobijediti samu sebe!!! Jako je teško ali ne želim svom djetetu priuštiti viku i galamu iz mog djetinjstva!
...i da, upravo zbog takvih situacija pomislim da sam loša mama. To je nešto što moram promijeniti!!
nisam rekla da podržavaš, samo da ne mora biti da svako dijete dobije batine. Vjerujem da ima staloženih roditelja koji uspiju naći druge metode odgoja.Citiraj:
lidać prvotno napisa
Ja sam dobila batine različitih gradacija, više manje ono što se podrazumijeva pod normalni odgoj balkanskog djeteta od strane izbezumljenih roditelja, ne neko zlostavljanje, ali odlučila sam ne činiti isto, jer smatram da mi nije pomoglo. Još manje mi je pomogao nedostatak komunikacije s roditeljima, i to baš one komunikacije koju su zamijenile batine. Nadam se da me razumijete.
Srećom, i mm me podržava u mojoj namjeri. Sretno nam bilo.
još jednom da dodam (mislim da je jasno iz prethodnih postova) da ne mislim ni da je za dobar odgoj dovoljno suzdržati se od batina. To je ipak malo kompliciranije.
Zapravo razlike nema!Citiraj:
magriz prvotno napisa
Stvar je samo u tome da ljudi koji lupe po prstima/guzi misle da tako treba. A kako se kome zalomi jedno ili drugo i roditelj kasnije shvaća da je pogriješio i ne svali tu pogrešku na dijete, ok je.
O tome smo razgovarali sa školskom psihologicom. Baš je spomenula roditeljski šamar u afektu ili roditeljsko udaranje jer tako treba biti. Razlika je ogromna.
Besmisleno je i neučinkovito u 99% slučajeva vikati i udarati dijete, ali svi radimo jedno ili drugo jer pucamo.
Ja sam baš jučer sebe promatrala. Ovih sam dana s djecom i ne radim i jučer smo imali divan dan sve negdje do 16h kad mi je pala energija i kad sam stvarno trebala malo predaha i odmora. (od 7 ujutro smo zajedno) I od tada vise nisam dobro reagirala na bezobrazluk starije (iako je od jutra takva, takva se probudila jučer) i baš sam žestoko vikala.
Tako da... ja mogu biti super, super mama, ali ako se pravodobno odmorim. A tko si zaista moze priustiti odmora koliko mu treba? Ne znam. Ja očigledno ne. :/
JA ne reagiram vikom na njihove pogreške, slučajna padanja, razbijanja, prolijevanja itd.... ali na bezobrazluk da. Znači... od djetetove 6. godine nadalje ja sam mama koja viče. :roll: Po njenoj definicija vjerojatno "loša mama".
ovako bih i ja sebe opisala............Citiraj:
Anita-AZ prvotno napisa
ja ne vičem zbog nestašnosti, zaigranosti i ludovanja samog po sebi, ali vičem zato što meni u datom trenutku to smeta (najviše zbog "istrošenosti" jer se to obično događa u kasnije popodnevnim satima) i nakon što sam 5 puta lijepo zamolila da se prestane i nije se poslušalo - vičem iz petnih žila, pa kud puklo!
ja vičem kad me uopće ne doživljava..recimo, krene prema izlazu iz dućana ko hipnotizirana dok sam ja na blagajni, taman plaćam
vani mrak, hladno i auti prolaze tik do vrata, ona naravno bez jakne
i ne čuje, ja dozivam, zviždukam, zovem, pa barem jedno dvadesetak puta..ko zadnji idiot
onda se proderem..svi se okrenu i misle si - vidi ove beštije od matere
ona stane i konačno me čuje, ne naljuti se uopće.. i sad ti budi pametan
pa kad te ne čuje
MM mi je rekao da je njemu oduvijek bilo teško razaznati pojedini govor u mnoštvu
to mu stvara probleme kad smo u gužvi
čuje, čuje
kad je zovem da si dođe po kinder jaje za koje me izreketari, onda dobro čuje
sofke :lol: :lol:
da ne misliš da si jedina, i moji selektivno čuju, za ono što ja želim da čuju isto su potrebne neke druge frekvencije da reagiraju :mrgreen:
selektivni sluh je dokaz dobre koncetracije 8)
ja ga imam
mogu raditi bez ometanja i da je 100 stranki u uredu
registriram određene riječi, ostale su poput šuma
valjda im idemo na živce s jednim te istim
čekaj mamu
nemaš kapu
pas je vani
ne pozna te
ne zezaj ga :lol:
moje isto baš na blagajni krenu sa zezanjem svoje majke
i čim jedna krene van, evo i druge
napokon...Citiraj:
Anita-AZ prvotno napisa
cijelo vrijeme sam čekala do to netko kaže...
i sve ostalo Anita - potpis
Anita, ali mislis li da je tvojoj kceri sasvim ista stvar ako zagalamis ili joj se nervozno obratis ili ako je udaris?
Ja sam sigurna da mom nije.
ja se uopće ne slažem da je isto. evo, uzimam sebe za primjer.
ja kad bih davala po guzi, odnosno kad bi radila ono od čega se suzdržavam, to isto ne bi bilo s namjerom odgoja nego u afektu. kao što ne urlam zato što s time ponižavam dijete, nego u afektu.
kad urlam - to kao prvo dijete ne boli. a udarac, koliko god lagan bio - boli.
kao drugo - urlaju i deru se i oni - i to im dozvoljavam, a ne dozvoljavam im da se mlate.
slažem se da riječi znaju boliti više od batina, ali ja ne govorim o takvim riječima, niti o takvim batinama. :/
i ne možete mi reći da je isto zaurlati NEEE, na što juraj reagira, i mlatnuti ga po guzici.
a znam da sad slijedi post o objašnjavanju i razgovoru od mgrubi :mrgreen: , ali hebi ga, nisam još na tom stupnju razvoja, ja sam još uvijek mama vrištalica. :mrgreen:
mislim da miješamo dignuti ton na bezobrazluk školarca kojem se neke stvari mogu objasniti i nekontroliranog otresanja na dijete od 1, 2, 3 godine kojem se teško objasni... e za mene je to jednako loše kao i dati djetetu po prstima ili guziCitiraj:
Zorana prvotno napisa
X.Citiraj:
anchie76 prvotno napisa
I ne kazem da nije lose, ali nije mi jednako lose.Citiraj:
summer prvotno napisa
Ni ja ne kazem da je vikanje super, al da mi je isto - nikako nije.
Na treningu roditeljske kompetencije prosle godine sam konacno shvatila ZASTO to roditelji rade :yes:Citiraj:
kahna prvotno napisa
Postoje manipulativni oblici komunikacije koje svi koristimo i koji iskacu u kriznim situacijama. Nije im mjesto u obitelji gdje bi se trebala odvijati otvorena (iskrena) komunikacja. Primjereni su svuda osim obiteljskom zivotu, no i tu iskacu kad smo pod stresom - sigurno ih znate i sigurno koristite neke od njih ;)
- Napadac - sve jasno, taj je ja bi rekla najcesci oblik manipulativne komunikacije koji vidim oko sebe - kad ne znas sto bi => napadas
- Ometalo - netko se jada ili je ljut a ometalo kaze "ajme kako lijep tepih imas!", ili ti recimo makne dlaku s majice :roll:
- Pomirivac - "ajme nemojte se sada svadjati, idemo jesti svi zajedno"
- Pametnjakovic - odgovori tipa "psihologica u vrticu ce to znati rijesiti", inace sav mudar
Dakle svi ih koristimo ovisno o situacijama. I nikad nisam kuzila zasto roditelji vicu na dijete koje se ozljedilo. Sad mi je jasno => ulete u manipulativni obrazac napadaca JER SE NEZNAJU NOSITI S TRENUTNOM SITUACIJOM (tipa krene ih pucati sto se u stvari sve moglo desiti, promru i krenu se derati na dijete - jednostavno od straha, nemoci i stresa koji je situacija donijela).
ok
ja sam dijete na koje se znalo vikati, i vjeruj mi rađe bih da su mi dali jednu po guzi...