jel se vaši tuku????

Nema drugog rješenja nego ODMAH razdvojiti djecu kad se počnu mlatiti.

Kod nas to nije bilo često, ali je bilo ipak dosta negdje kad su bili 2-3 godine stari i još nisu kužili da je opasno npr. jako gurnuti brata tako da ovaj udari glavom o zid.

Spas? Paaa, osim debelih živaca to je bilo razdvajanje (svaki u drugu prostoriju), prodike i beskrajno objašnjavanje, a kad bi me baš jako izbacili iz cipela, onda sam znala bacati šlape po kući, galamiti (to mi inače baš nije običaj, pa zato djeluje kad dignem glas) i slično.

Ipak, najbolje od svega bilo je skretanje pažnje na nešto drugo, ali u ranoj dobi to treba činiti dosta često jer im pažnja ne drži dugo.

Igre koje su ih napokon zbližile da se počnu zajedno igrati (u dobi od 3-4 godine) bile su zavlačenje u kartonsku kutiju, gradnja šatora od deke i tvrđava od jastuka. To rade i dan danas i pitam se hoće li uskoro prestati... ali sad imam iskustvo i puštam ih na miru da se zabavljaju. To je dobra alternativa tučnjavi.

Mlatila sam brata do bola( 2i pol godine starija), zato jer sam starija, jer je bio nježniji, jer je bio"manji", jer je bio "dosadniji", jer je bio "slađi", jer je bio smetalo i eto. Prestala sam ga mlatititi kada je ušao u pubertet i postao jači od mene. Danas smo najbolji brat i sestra, iako često prića o mojim metodama. Mlađu sestru smo rijetko udarali, baš ako nešto uradi što nas živcira.
Inače, znam da nije tema, ali iz perspektive najstarije, sjećam se da su me manji namjerno zadirkivali i čekali moju reakciju, a ja sam veliko breme nosila na leđima, samo zato što sam imala 8 godina, on 6, a seka 1. To je tako, danas ne dozvoljavam svojim da se biju,m ali isto tako moja najstarija 15-godišnajkinja je bezbrižna, i ima minimalne obaveze oko brata i seke, i nije odgovorna za njihove postupke, ukoliko ih ona ne inicira. Pokušajte vi spriječiti dijete id 20 mjeseci da ne stavi ruku u wc šolju:)

Citiraj:

---

Peterlin prvotno napisa

Nema drugog rješenja nego ODMAH razdvojiti djecu kad se počnu mlatiti.

Kod nas to nije bilo često, ali je bilo ipak dosta negdje kad su bili 2-3 godine stari i još nisu kužili da je opasno npr. jako gurnuti brata tako da ovaj udari glavom o zid.

Spas? Paaa, osim debelih živaca to je bilo razdvajanje (svaki u drugu prostoriju), prodike i beskrajno objašnjavanje, a kad bi me baš jako izbacili iz cipela, onda sam znala bacati šlape po kući, galamiti (to mi inače baš nije običaj, pa zato djeluje kad dignem glas) i slično.

Ipak, najbolje od svega bilo je skretanje pažnje na nešto drugo, ali u ranoj dobi to treba činiti dosta često jer im pažnja ne drži dugo.

Igre koje su ih napokon zbližile da se počnu zajedno igrati (u dobi od 3-4 godine) bile su zavlačenje u kartonsku kutiju, gradnja šatora od deke i tvrđava od jastuka. To rade i dan danas i pitam se hoće li uskoro prestati... ali sad imam iskustvo i puštam ih na miru da se zabavljaju. To je dobra alternativa tučnjavi.

---

Ovo ko da čitam neki časopis sa savjetima.

I onda je svizac zamotao čokoladicu

Citiraj:

---

Trina prvotno napisa

Ovo ko da čitam neki časopis sa savjetima.

I onda je svizac zamotao čokoladicu

---

Pa nije ti loša ideja :mrgreen:! Možda bi se dala zaraditi koja kuna, he he he... a ovdje sve dijelim besplatno.

A sad ozbiljno - svatko mora sam naći ključ za svoju djecu. Ni najbolji savjeti nisu garancija da će to uspjeti u nekoj drugoj kući/situaciji.

Hehe, cak i Juul kaze da se moraju mlatiti.

Citiraj:

---

Peterlin prvotno napisa

Igre koje su ih napokon zbližile da se počnu zajedno igrati bile su zavlačenje u kartonsku kutiju, gradnja šatora od deke i tvrđava od jastuka. To rade i dan danas i pitam se hoće li uskoro prestati... ali sad imam iskustvo i puštam ih na miru da se zabavljaju. To je dobra alternativa tučnjavi.

---

I moji se igraju takvih igara, samo kod njih to često nije alternativa nego dobar put prema tučnjavi. :mrgreen: Za sada i ja rastavljam - svatko u svoju sobu s knjigom, s time što manje govorim nego prije, jer sam i ja shvatila da čuju samo bla bla truć.

Marta, zanima me pobliže što Juul misli o tome. :-)

Sve mogu izdržati, ali tučnjava u autu mi je nepodnošljiva. Od dosade se neprekidno koškaju - imaju neki naslon/stolić u sredini između sjedala koji je stalni razlog za svađu - tko će na njemu spavati, crtati, držati stvari. Dođe mi da ga iščupam. :-x Mala obično počne provocirati (majstorica!) i za čas se počupaju. Kako vi to rješavate?

Citiraj:

---

marta prvotno napisa

Hehe, cak i Juul kaze da se moraju mlatiti.

---

ma daj, sad mi je lakše :mrgreen::lol:

sad ja imam jos jedan slucaj da pridodam ovoj temi. Moj decak ima 4 godine, a sin moje rodjene sestre je 2 meseca stariji. Od prvog dana su zajedno i to svakodnevno i stalno smo ih ucili da dele medju sobom itd. Oko 2 godine su poceli da se koskaju i tuku. Obicno to bude zato sto jedan uzme drugom omiljenu igracku jer bas on hocu nju i tome slicno. Moj sin prednjaci u resavanju problema udarcima i posto je fizicki dosta jaci od brata mu, obicno stalno njega stavljamo kao krivca da ne sme da udara brata itd. Medjutim kad bolje izanaliziram stvari mi uvek samo posledicu lecimo a ne i uzrok. Jer uvek jedan izazove drugog da tako reaguje. Sestra moja i ja se potuno razlikujemo po pitanju vaspitanja dece i ona smatra da sam ja suvise blaga i da treba drugacije da reagujem kad moj sin udari brata. Ja se sa druge strane ne slazem da ako mu otme igracku ja treba da se umesam i vratim ovom drugom. Sad je mom sestricu bio rodjendan i on se kao iznenadjenje na kraju rodjenjdana pojavio u kostimu SPIDERMAN-a. Kad je moj sin to video poceo je da place da hoce i on itd. Pokusavala sam da mu objasnim da nije njegov rodjendan itd. On je onda kao alternativu uzeo samo masku SPIDERMAN/a ( koja nije bila njegova vec od sestrica ) na sta je sestric odreagovao otimanjem jer je i to njegovo. U ocima mog sina je bilo "imas kostim, daj mi masku", ali ovaj je bio neumoljiv. Moj sin je plakao i to tuzno, besno, smenjivale su se emocije ali sam ga ja tesila recima da mi je jasno da je tuzan sto i on nema odelo i masku ali da je to tako i da ne mozemo nista da promenimo plakanjem. Smirio se i nastavio igrati s tim sto je ignosrisao brata u kostimu. Moja sestra smatra da je nedopustivo da dete od 4 godine ne moze da shvati da ne moze da ima tog dana odelo i masku omiljenog junaka itd. Moje misljenje je opet potpuno drugacije. Mislim da ne mozes ti dva brata koja su kao rodjena da odvajas time sto ces jednog da obuces u kostim zato sto mu je rodjendan a drugi da to treba da razume. Po meni je u redu da na dan svog rodjendana jedan bude glavni junak SPIDERMAN ali isto tako je i ovaj drugi mogao da bude u nekom drugom kostimu nekog drugog junaka. Jer nije on obican gost vec njegov brat. Verujem da moj sin ne bi odreagovao da je neko drugo dete bilo u takvom kostimu ali ovo je ipak rivalitet.
I naravno stalno se tuku tj vise koskaju, cupaju, jer svaki od njih hoce da bude prvi u svemu. Mozda i ja gresim ali ne mogu da budem gruba prema detetu pogotovo kad znam da je to samo posledica.

Citiraj:

---

vertex prvotno napisa

Nemilice i moji. Kao i kod Zdenke, temperament, ego, nepopustljivost, velika bliskost. Ali je kod mojih razlika u godinama velika, i to onda nosi svoje zavrzlame. M. se smatra potpuno ravnim bratu, al naravno da nije niti može biti. I kad osjeti kako ga dob zakida, nadoknađuje to provociranjem, u čemu je velemajstor. J. bome zna i istrpiti, ali i odrasli bi ovog malog rado odalamio kad on krene. I kad više ne može mirno, J. mlatne nemilice. Tu mi je glavni problem, što je on stvarno jak i k tome još eksplozivan u ljutnji, i ti udarci nisu mačji kašalj i M. je daleko od ravnopravnosti u fizičkom obračunu. Kaže J. meni: suzdržavam se, kako bi tek bilo da se ne suzdržavam (kad ja krenem o ozljedama i bolnici). Ali malome očito odgovara, jer se stalno vraća po još :mrgreen:

---

:mrgreen:
daklem, potpisujem.

a najgenijalnija izjava J. možda sam je već pisala. M udari J (nije ni on svetac, kad mu je dosadno, zna i on nju totalno isprovocirati, riječima, ova ne može parirati, pa mlatne. a zna mlatnut i iz čista mira (najviše brata, al dok je bila manja, na svih je dizala ruku, prvi put valjda sa 7-8 mjeseci), mi opetovano ponavljamo, nemoj ti nju, uhvati joj ruku, nemoj joj vraćati, kako će naučiti da nije dobro tuć se ako joj vraćaš trućblać
nakon jedne epizode, dođe on meni sasvim ozbiljno, M je imala negdje 2 godine - mama, ja mislim da ona uopće ne kuži da boli kad nekog udariš, jesi ti sigurna da mi to dobro radimo? a da joj probamo vraćati pa da vidimo kako će bit? :lol:

Citiraj:

---

Zdenka2 prvotno napisa

Sve mogu izdržati, ali tučnjava u autu mi je nepodnošljiva. Od dosade se neprekidno koškaju - imaju neki naslon/stolić u sredini između sjedala koji je stalni razlog za svađu - tko će na njemu spavati, crtati, držati stvari. Dođe mi da ga iščupam. :-x Mala obično počne provocirati (majstorica!) i za čas se počupaju. Kako vi to rješavate?

---

Spasio me mp3 - svatko ima svoj, slušalice u uha i mir... Izdrže sat i pol vožnje do bake i dede bez svađe, a prije mi je to bila noćna mora. Nabavili smo im to prije 2 godine i još uvijek se uredno koristi gotovo isključivo za auto.

Dok su bili manji, nekoliko puta sam se vratila doma kad su radili cirkus u autu, ali znaju oni jako dobro kad je trenutak (npr. najavimo se baki i onda znaju da nema okretanja na peti) tak da sam se i ja dugo patila s tim. Ponekad su pomagale pjesmice i pričice, ponekad ništa. Ponekad su se igrali plišanim igračkama u autu, bez svađe ali bučno, pa mi je i to išlo na živce. Pitam se da li previše očekujem od njih...ali nekako je zadnje vrijeme mir. Nadam se da su prerasli tu fazu koškanja, ali tko zna kakvo nas biserje čeka kad dobro zagaze u pubertet...

kajka1 ja mislim da si ti u pravu. Moji sinovi i nećaci su svi sličnih godina i bilo je svakakvih lijepih igara ali i "dobrih" sukoba. Znale smo mi mame i ne razgovarati radi dječjih svađa.
Ono, mi ljute jedna na drugu, a oni se ponovo igraju kao najbolji drugovi. S vremenom smo shvatile. A i oni narasli.

Tučnjava je jednostavno dio igre. Ako je u nekim granicama. Bez bacanja igračaka ili kamenja jedan u drugoga. I ako nije u autu dok voziš. Tu treba povući crtu.

I mojima je koškanje u autu omiljen sport, kad bi se samo malo prepirali bilo bi ok, ali čim jedan drugog dotaknu počinje vriska ko da im neko kožu dere uz paralelno detaljno izvješće "gura me/ nemam mjesta od njegove noge/ štipa me..." itsl. Objasnili smo svakom pojedinačno da je to opasno u vožnji i kad krenu s tim upozorimo ih da se tako ne može voziti, ako ne prestanu stat ćemo i ići pješice. Par puta smo to morali sprovesti, tako da smo stali na prvom mogućem mjestu,ja sam otišla domas autom, a muž s njima pješice do kuće. i to je odlično upalilo, sad im se već urezalo u sjećanje pješačenje i to nema tramvaja nego laganini pa je dovoljno podsjetiti ih. E sad, kad sam sama s njima u autu to je čisti blef,jer sumnajm da bih ostavila auto u gradu pa išla opet po njega, ali ja se i dalje mudro parkiram ako se svađaju i pitam ih hoćemo il sad pješice doma ili idemo kamo smo krenuli. Nadam se da će izrasti to naguravanje u auto prije nego skuže

I mi smo sve to probali: objašnjavanje opasnosti, nelagode za suputnike, parkiranje, odlaženje kući pješke. I još nismo našli načina da podvučemo tu crtu. Pomaže nintendo, stripovi, CD-ovi s pričama, plišanci i crtanje... sve dok se oboje ne požele nasloniti na stolić. :mrgreen:

Ajme meni! Mislila sam da će nam to prestati uskoro, ono...evo sad će samo što nije, ali vaši su koliko ono...10-12g? :-o Ne znam hoći li izdržati još toliko!

Citiraj:

---

Beti3 prvotno napisa

kajka1 ja mislim da si ti u pravu. Moji sinovi i nećaci su svi sličnih godina i bilo je svakakvih lijepih igara ali i "dobrih" sukoba. Znale smo mi mame i ne razgovarati radi dječjih svađa.
Ono, mi ljute jedna na drugu, a oni se ponovo igraju kao najbolji drugovi. S vremenom smo shvatile. A i oni narasli.

Tučnjava je jednostavno dio igre. Ako je u nekim granicama. Bez bacanja igračaka ili kamenja jedan u drugoga. I ako nije u autu dok voziš. Tu treba povući crtu.

---

ja se stalno preispitujem da li sam u pravu itd. Svesne smo da se ne slazemo u pristupu i dogovorile se da necemo komentarisati niti se oko toga raspravljati i da svako na svoje dete utice kako najbolje ume. Ja stvarno svoje dete ne stedim niti zasticujem u tom smislu kad ima igracku koju neko jos hoce ja uvek kazem da se poigra i kad zavrsi da pozajmi drugaru da se i on poigra. To ne ide uvek glatko ali ja sam dosledna u tom deljenju.

Citiraj:

---

čokolada prvotno napisa

Ajme meni! Mislila sam da će nam to prestati uskoro, ono...evo sad će samo što nije, ali vaši su koliko ono...10-12g? :-o Ne znam hoći li izdržati još toliko!

---

Budeš, budeš, godinu za godinom. :mrgreen: Moji su sad 11 i 10, ali su počeli kasno, tek sa 7 i 6; možda će se tvoje ranije dogovorit. Utješno je što se žestina ipak smanjuje. Ne mogu više ni oni izdržati taj tempo. ;-)

Marta, i mene kao i Zdenku zanima malo detaljnije kako to Juul misli ??? :-))

Moje cure ne da se ne mlate, nego jedna drugoj toleriraju puno više nego ostalima. Starija ima 3g.11mj, a mala 15,5 mj i obožavaju jedna drugu. Npr. da P. netko povuče za kosu ili udari urlala bi ko munjena, ali kad to seka napravi slučajno tokom igre, samo se malo počeše ili tiho jaukne ako ju baš zaboli. Kupale su se nedavno u dječjem bazeniću i moja sestra slučajno P. polije vodom po glavi, a ona to mrzi. Odmah se snašla i rekla da joj je to T. napravila, i ko da ništ nije bilo, a inače bi bilo plača.
Mala nju gleda ko neko božanstvo i dozvoljava joj sve, da ju malo grublje zagrli i navlači. Kad na stariju povisim ton ako radi gluposti, mala napravi ljutu facu i na mene se dere jer brani seku. Ako maloj nešto ne damo, onda se starija ljuti i veli: "morate joj dati sve kaj hoće".

i moja k. brani brata iako se tuku ko blesavi ponekad. ali ako njega netko dira, cak i mi roditelji, ona mu je najveci odvjetnik.

uh, tuku se, da...

nego, mene zanima dogode li se kod vaše djece nekakve ozbiljnije ozlijede kao produkt te bratske ljubavi?

nekako mi se čini da imaju oni neku granicu dokle mogu s fizikalom, ali svejedno ih rastavljam kad zagusti :mrgreen:

ne- ko i peseki, samo se koškaju i testiraju granice svoje i naše. kad su bili manji znali su pasti, bubnut se u tom naguravanju, ogrepst se nekom igračkom ilisl. ali i to iznimno rijetko,ništa što ne bi ,mamina pusa sanirala.

ha, i mislila sam!

nemam mi druge nego martinim koracima, ne gledat ih i gotovo 8-)

Ja sam dijete kojega sestra jos uvijek moze mlatiti bez imalo problema jer je jos uvijek puno jaca od mene,pa mi recite je li to normalno da me ona jos uvijek pobjedjuje u tuci iako vec imam 14 godina a ona 18

Imam nevidjen strah od fajta s njom jer smo se tukli tisucu puta i svaki put je zavrsavalo s mojim plačom,sve se vise bojim da ce uvijek ostati jaca od mene,cak sam jednom i prokrvario u tuci s njom

Sto mi predlazete?Kako se rjesiti njezinih saka?Previse se bojim nje da bih to rjesavao sa svojim sakama a i preslab sam za nju,postoji li drugi nacin?