Printable View
Uglavnom, htjedoh reći da se mogu sramiti oni koji mogu, a neće pustiti trudnicu preko reda ili joj se dići u tramvaju, busu, vlaku, di god. Trudnica to može odbiti, ali red je da narod bude kulturan. I točka.[/QUOTE]
E ovo je upravo poanta onog što sam htjela reći :)
Slažem se s Amely u potpunosti, ali baš zbog toga, te opće neosjetljivosti odraslih i neodgoja balavurdije, trebas se pobrinuti sama za sebe. Kao sto sam rekla, i sama sam bila jako fina, ne daj Bože kakvog konflikta, lijepo odgojena, ali to se s rastom trbuha počelo savijati kao grana i do kraja puklo kad sam rodila. Puno puta sam potepla "fine" napirlitane gospođe koje su se pokušale pregurati ispred mene. ja sam baš s takvima imala neugodna iskustva
ja bi u trudnickoj amb trazila decke da mi se ustanu, al drugdje mi neugodno, i iako mi trbuh ko pred porod, niko me dosad nije pustio preko reda, ni u posti, trgovini, bankomatu i ne mogu skuzit zasto
uvijek sam prije pustala trudnice ispred mene
Od bahatosti ne bole noge i ne propadaju dragocijene minute, dok obzirnost prema drugima ponekad učini suprotno.Citiraj:
mare41 prvotno napisa
Pa su ljudi valjda zbrojili 2 i 2, postali bahatiji, odmorniji i brže dođu na red :coffee:
dok sam bila trudna, ljudi oko mene su u većini slučajeva bili pristojni i susretljivi. sad mi pada na pamet samo dva slučaja kad sam sama tražila da me se pusti preko reda, jednom u supermarketu i jednom kod doktora, a vjerojatno ne bih ni tražila da nije bilo 40 stupnjeva i da mi se nije non stop vrtilo u glavi.
nedavno sam išla s bebom u marami na hzzo (kod iste službenice kojoj sam svaki mjesec nosila doznake), u uredu sam trebala popuniti još neke papire i kopam jednom rukom po torbi tražeći kemijsku, a gospođa mrtvohladno kaže da požurim ili da se vratim za pola sata jer njoj upravo počinje marenda. meni je žao takvih ljudi
Ja sam htjela objektivno prosuditi po pitanju ove teme zato sam vas i pitala jer ne vjerujem da sam jedina s takvim iskustvima. O pristojnosti prema trudnicama mislila sam isključivo na ljude koji mogu biti obazrivi i trebali bi, a neće. Nikako na nekoga tko to ne može iz bilo kojih zdravstvenih ili drugih razloga. Zato i kažem kad dođeš među ljude nisu svi bolesni i umorni i što ja znam kakvi sve ne. Dovoljno je da se bar netko ponudi, ne trebaju sad svi potrčati i polomiti noge od ljubaznosti (iako bi bilo lijepo jel :mrgreen:) Samo mi nije bio jasan način na koji da pristupim takvim ljudima jer sam ja sva neka sramežljiva i sve mi nešto neugodno kad su u pitanju nepoznati. Ne želim ispasti bezobrazna, a opet baš kao što ste i sami rekli nekad stvarno nema druge. Nikako nisam htjela ovom temom poručiti kako su trudnice jadne, nemoćne i beozobrazne pa iskorištavaju sve što mogu. Pa da ispadne sad da se samo žalimo umjesto da i same ignoriramo to što smo trudne kao da to nije ništa. Puno njih istrpi i nikada ne traži neku svoju prednost. Nekako ne mogu vjerovati, sve mi se čini da umišljam da ljudi trudnice uopće ne doživljavaju ozbiljno. Kao da je neka zafrkancija, ono što si ostajala trudna ako ne možeš stajati i tome sl. Kao da se ljute kad vide trudnu ženu jer znaju da će se od njih očekivati neka pristojnost, a neda im se nikome izlaziti u susret. Iako svaka čast onom malom dijelu populacije koji još uvijek ima neku savjest i odgoj pa poprave sveopći dojam :)
Sve si ti to lijepo uočila, sročila i nikakvu krivu poruku o trudnicama nisi poslala, dapače :-)
jedan put nisam mogla više stajat u tramvaju i srednjoškolka vidla i digla mi se,a ja zahvalna do neba...
Ne znam što se promijenilo u zadnjih desetak+ godina, ali ovo mi je totalno nepoznato iskustvo... UVIJEK su mi se ljudi dizali, i dok sam gurala trbušinu u prvoj trudnoći (drugu sam provela na čuvanju, pa nije bilo prilike) i dok sam prtila kolica i dok sam se prtila u vozilo s dvoje male djece. Jedino loše iskustvo imam na određeni dan u godini (Svi sveti) kad se rulja naročito bezobrazno gura u busu za Mirogoj... Ne mogu to shvatiti - kako se nekom može žuriti na groblje???
Ali zabrazdila sam offt. I danas ustanem ako vidim da je nekom teško, ali isto tak vidim i da se drugi ljudi dignu kad nekom treba. Istina, ne vozim se gradskim prijevozom svakodnevno nego povremeno, ali u biti nemam zamjerki. Čak mi se nedavno dogodilo da je srednjoškolka ponudila svoje mjesto meni (50+, pa i ne čini mi se da je neka starost, he he he) ali sam zahvalila jer sam brzo trebala sići.
I potpisujem Su1 - nek se svatko zapita da li ustaje kad vidi da nekom treba ili okreće glavu na drugu stranu.
nije tema samo gradski prijevoz, i nekako vjerujem da smo ovdje svi ciste savjesti sto se tice ustajanja starima, trudnicama i majkama s djecom ili pustanju preko reda istih..
to me asocira na razmisljanje kad vidim u pola 7 ujutro pun tramvaj penzica-kud im se zuri? al ne znaci da im se necu ustat iako vidim da ih skolarci ne dozivljavaju
asocijacija-kuzim da ljudi pomisle kad me vide u kvartu da ne bi izasla ako ne mogu stajat i hodat, al bas sam bila ljuta kad sam morala dugo cekat ispred bankomata na kisi
i ne znam gdje to jos trudnice imaju prednost? to je prije znalo svugdje pisati, sad to vise ne vidjam
ne kukam jer bi zaista lezala doma da ne mogu stajati, al ta neosjetljivost, zivljenje bez obzira prema drugima me zalosti
Nemam niti jedno loše iskustvo u trudnoći, zapravo u trudnoći sam se osjećala bolje nego prije i puno bolje nego nakon poroda, pa mi nije trebalo, niti sam očekivala, ikakva popuštanja, ustupanja u bilo čemu.
Tako sam svoju trudničku prednost iskoristila samo jednom, u apoteci, i to zato što je magistra tražila da dođem preko reda i nije popuštala pred mojim nećkanjem. Meni bilo normalno stajati u redu, ni pomislila nisam da bih trebala imati prednost. Pogotovo ne pred onima zaposlenima u žurbi, a ja na porodiljnom i imam svo vrijeme ovoga svijeta.
Ali, eh, da mi je bilo koristiti prednosti i ustupke prilikom posljednjih godinu i pol, kroz 15 doslovno neprospavanih mjeseci kad sam hodala gradom u bunilu i bez snage...
Naravno, shvaćam da ima trudnica kojima je u trudnoći teško i ne osjećaju se dobro, treba paziti na takve stvari, zato nastojim biti uviđavna i pažljiva, većini ponudim prolaz, mjesto ili, ako treba, pomoć (kao i invalida, starijim osobama, dječici i sl.).
No, za dobar dio žena trudnoća je normalno stanje i ako uvjeti nisu ekstremni, doista mislim da neki poseban tretman nije potreban.
I na kraju, onako općenito razmatranje...nije odgovor i ne odnosi se na niti jedan post. Ne sviđa mi je kad netko misli da mu pripadaju neka prava samo zato što je u nekoj grupi, a zapravo sasvim solidno živi i može normalno funkcionirati, a ima puno onih kojima je gore. Znam, teško je znati kome je gore, ali svatko ima neki svoj unutarnji filing, može li ili ne.
Ako je nekome loše, slažem se s drugim curama ovdje, treba pitati i tražiti, ljudi u većini nisu zlonamjerni, već im ili zna biti neugodno ili gledaju samo svoja posla ili ne razumiju (pogotovo oni koji nikad nisu imali taj konkretan problem).
Ovo potpisujem. Moj stav je da nije u redu koristiti neko pravo samo zato jer piše da trudnice i invalidi imaju prednost. To je zato da ljude upozore da bi trebali imati razumijevanja ako neka trudnica ili invalid ide preko reda, a svaki čovjek bi sam trebao procijeniti kad to pravo koristiti.Citiraj:
Zuska prvotno napisa
Ja sam se jednom loše provela i bilo mi je neugodno kad sam čekajući u redu na vađenje krvi ponudila ženi da ide prije mene misleći da je trudnica (časna riječ, tako mi je izgledala:mrgreen:) a ova se uvrijedila i naljutila.
Malo me ovoga strah moram priznati.
Mene je u ovoj trudnoci spasila dobra volja drugih da me pustaju preko reda kad smo imali sistematski za posao. Izgubila sam sat vremena, a inace se gubilo i do 4 sata. Uzasna organizacija!
Za svega 2 puta sam na vadenju krvi molila preko reda da ne stojim trudna medju hrpetinom bolesnih, a to nije bio nikakav problem.
U banci mi je ponudeno nekoliko puta jer sam uz stomak imala i curu u kolicima, ali sam ljubazno odbila i zahvalila se. No, ipak je bila lijepa ta gesta od svih. :-)
Ja moram priznati da sam se malo razocarala u ljude u ovoj trudnoci. Slazem se da ne bih trebala imati apsolutnu prednost samo zato kaj sam trudna ali dozivjela sam doista grozne stvari u odnosu na prosle t. Od laktarenja u autobusu, guranja. U tramvaju klinke sa slusalicama, samo kaj joj trbuh u facu ne udara i glumi da me ne vidi, ne znam kako joj se da uporno buljiti u jednu tocku i ignorirati me. Nije da mi je tesko ali zaista voze kao divljaci i dosta puta se dogodilo da me osoba pored zvizne sa torbom/kisobranom jer je vozac naglo zakocio itd...sigurnija sam kada sjedim. Inace najvecu prednost sam ostvarila na sistematskom za sina...cekali bi satima da ljubazna sestra nije pozvala, inace me svugdje stave na ignore: banka, doktor, ducan...ma kakvi.
Klinci u tramvajima se ne dižu ni starijima i invalidima. Općenito se ne dižu nikome i to mi je strašno ružno za vidjeti. Baš kipim u sebi koliko neodgojene djece, ali i odraslih ljudi ima.
Meni se jedino u tramvajima dizu starije zene pa skoro i bakice....drugi svi ignore
I ja sam se pomalo razocarala u kulturu ljudi...
U prvih 7 mjeseci trudnoce mi zaista nije trebala nikakva pomoc, niti preskakanje redova u ducanima jer sam se dobro osjecala. No, zadnji mjesec dva mi je bas bilo tesko stajati i hodati. Sve me bolilo, najvise zdjelica i kriza. Nisam ni isla na mjesta gdje bih morala stajati i cekati, osim ako bas nisam imala druge.
Tih par puta sto sam otisla u ducan i naisla na red na blagajni sam se totalno razocarala. Nisam cekala da me primjete i puste preko reda nego sam dosla do blagajne i pitala jel mogu... to kolutanje ocima i odmjeravanje... to nigdje jos nisam vidjela, slucajnos ili ne, sve zene, starije i mladje... bas ruzno. I onda me kao puste, ali se ne pomaknu jer ja s trbusinom jedva prodjem.
S druge strane, par puta su mi ponudili preko reda, mahom muskarci ili blagajnice.
Razumjem da su ljudi okupirani avojim mislima i ne vide oko sebe, zato se ja ne ustrucavam pitati. Ali kad pitam pa me odmjere... e to je bezobrazluk.
Ja nemam loših iskustava (previše). Evo desilo mi se dosta puta da su radi mene u velikim Plodinama uZTC-u otvorili kasu, dosta ljudi me pustilo prije sebe u banci. Srećom vozim se u autu, ne koristim javni prijevoz. Ovo sa bankom... tu sam imala zapravo jedno neugodno iskustvo... Čekali smo u redu nas jedno 10-tak i kad je red došao na jednog dečka on je pustio mene prije sebe. Poslje njega je trebao biti jedan stariji gospodin i isti ga je napao. Ja sam se zahvalila dečku kad sam stala na šalter i još jednom kad sam izlazila van. Dečko je hladne glave odšutio na graktanje gospona.
Jučer... kod soc. ginekologa sjedi 6 trudnica (ja sam 4 po redu) i ova koja je sad na redu čeka već 2 sata. Po nalaz dolazi jedna starija gospođa i pita nas da li bi ona sad mogla ući kod doktorice da joj ova pogleda nalaz i da joj da što god joj dalje treba.... Sve šute (očito je da se ne slažu ali ni jedna nema hrabrosti reči ne) - + među nama trudnicama je isto jedna starija gospođa, u ruci drži nalaz i čeka red, isto preko već sat vremena, i kaže ovoj kako i ona ima "samo " nalaz za pokazat. Međutim ova se neda. Ma ona bi samo na minuticu. I onda sam ja graknula i rekla da su sad naručene trudnice, bole nas leđa i sve sjedimo tu satima i da ne može. Ako je samo minutica neka to onda obavi telefonom. Otišla je uvrijeđeno. Tragično je to što je tamo bio jedan suprug-budući tata koji isto nije zucnuo.:-x
Auto nemam a sad se u trudnoći janog prijevoza ježim... A evo zašto: došlo je hladnije vrijeme, i u muškoj sam širokoj trenirci i debeloj jakni (koju ne mogu zakopčat, al mi taman izravna trbuh da se ne vidi, je'l...) I ja tak lijepo sportivo stojim, ne usudim se gurat da ne dobijem udarac u trbuh... I kaj reć? S klincima nemam nikakvih problema, s bakicama i dedekima bome da - ne moraš mi se ustat, al me bome nećeš ni tuć sa špecerajem! Ili ja to jednostavno u krivo vrijeme s penzićima idem doktoru pa samo s njima imam posla..? Za poludit... Najgore mi je kad se samo sa strane mogu primit za prečku a nemam mjesta da raširim noge i stabilnije stojim (ZETovci koče ko manijaci...) i onda se neki stari šišmiš zalijepi i objesi za mene!!! Pa nisam ti ja prečka ni stolac, jedva sebe drži mi još ću i tebe kad vozač zakoči, da ne bi... I još da dobijem udarac u trbuh dok gerijatrija pada... Taman posla. Već sam 4x urlala u tramvaju i malo mi je pun nos. Zapravo tražim samo da me ostave na miru, al je i to očito previše. Klince moram pohvaliti, s njima stvarno nisam imala problema, dapače... Ponude da sjednem, a ja odbijem ili prihvatim, ovisi o gužvi u tramvaju i bolovima u leđima. Nekad mi je jednostavno gore kad sjednem, pogotovo kad me i prepone bole jer ne mogu ustat lako..
ah ti javni prijevoz..
ja isto imam samo loša iskustva u vožnji autobusom.
Inace sam mirna i šutljiva al jednom sam se pošteno izderala na stariju gospođu koja je uporno htjela prođi pored mene, a nemože ni mrav više stati. Naravno "gospođa" je bila uporna i gurnula me da prođe, da ne spominjem da sam tad vec bila u dobrom 8mj trudnoce. Ima i dobrih i dragih ljudi koji ce ti se ustat al uglavnom nemaju razumjevanja ni osjecaja
i sjetih se kad sam krv išla vadii, isto tako u 3 tromjesečju, hrpa ljudi u redu, niko te ne želi niti pogledat od straha da te nebi trebali pustiti priko reda. I onda je došla sestra i pocela je poštena predavanja držat ljudima hahah i mene samo za ruku odvela. Smješak mi je bio do ušiju
Išla sam na kontrolu na pulmologiju u 7tt. Sestra me pitala što trebam pa sam rekla da sam došla na kontrolu jer sam trudna. Izmjerila mi je tlak jer sam trudna, inače mi ne bi to radila. Odmah me odvela na spirometriju, rekla unutra da sam trudna. Dr. je još bio na sastanku pa me posjela u njegovu ambulantu da sam 1. na redu i da ne čekam s ostalim bolesnicima u čekaonici. Moja dr-ica je otišla, a ovaj dr. je isto divan, ali mislilm da to nije bilo zbog moje trudnoće.
Oduševljena sam bila, baš sam se osjećala posebno jer sam trudna. :)
S tramvajem nemam iskustva već puno godina.
Ako sam kod ginice naručena u 10 h, u 10,40 sam već gotova, s tim da ju na miru pitam sve što me zanima i ona mi lijepo sve objasni, bez žurbe. Budu samo po 2 trudnice u čekaonici, a 1 od njih samo što nije prozvana.
U banku ne idem, u dućanu me ne puste jer mi se malo vidi trbuh (4 mjeseca). Mislim da ga ljudi nit ne skuže, a i ne bude gužva. Fakat bih se švercala da tražim da me puste jer mogu stajati.
Još nisam bila kod svoje dr-ice opće prakse. Mislim da bi tamo već bio problem jer su u čekaonici mahom stariji ljudi u potrazi za pažnjom. Uredno dođu kad se ljudi vraćaju s posla. Sretna okolnost je što se za lijek i uputnicu ne čeka, samo za pregled. Sestra poviri u čekaonicu pa bih namjestila trbuh da ga vidi i prozove me. Znam da imam pravo "prek reda" al mi je tlaka govorit ljudima da sam trudna (nisam baš tihi tip, al ne da mi se natezati). Iako, masa njih treba "samo nešto" pa na kraju kampira kod dr-ice.
Ma sadie jel ti to mozda ides kod moje dr opce prakse??? :D Ista prica.
Ja sam do sad dozivjela prednost jedino u laboratoriju za vađenje krvi, a valjda ce biti jos negdje kad trbuh pocne rasti. Iskreno, veselim se :zubo:
I kod mm je sijelo u čekaonici. Treba ti šator dok dođeš na red. Mislim da je tako kod dosta dr. opće prakse. Al strašno mi je kad je tako kod ginekologa, odnosno s trudnicama.
Sad si me sjetila. Vadila sam tsh na vv i bilo je nekih problema kod upisa mojih podataka i potrajalo je malo. Onda mi se sestra ispričala jer nije odmah skužila na uputnici da sam trudnica (ne vidi se trbuh od pulta, a i nisam ga još imala), da kaj nisam rekla da sam trudna da ne čekam.
Meni su obe trudnoce bas vratile vjeru u ljude :) osim tih propustanja, sjecam se da sam u obe trudnoce dobila nicim izazvana voca na poklon od ljudi koji su prodavali na trznici, jer sam ih podsjetila na nekog njihovog.
Meni se samo jedna ruzna stvar desila u trudnoci. Bila sam sa s muzem i frendicama na gornjem gradu, u bircu pokraj kamenitih vrata, mislim da se zove galerija ili tako nesto. Bilo je ljeto, sjedili smo vani, ja sa trbuhom do zuba. Tip sam sjeo na terasu pored nas i zapalio cigaretu. Posto je bio blizu meni, sav dim je isao ravno na mene. Ja sam onako sa frendicom prokomentirala, di je bas pored mene sjeo s tom cigaretom, digla se i sjela na drugi kraj stola. Na to se tip dignuo i sjeo opet do mene sa tom cigaetom. Ocito je da se radilo o nekom teskom bolesniku.
Mene nitko nigdje ne pušta, al npr. u banci (kod mene) pise da prednosti imaju samo invalidi. Ako želiš možeš sjesti. U trgovini nemam šanse, tramvaj i bus također. Doslovno okrenu glavu, kao da sam gubava. U labu sam cekala vise od 40min., digla sam se, otišla ljutito do sestre i rekla da piše da imam prednost skupa sa invalidima a ja sjedim u čekaonici punoj svega i svačega i prozvali me u roku odmah. Ugl nemam neka lijepa iskustva
Da malo oživim temu iskustvom u Ikei.
U restoranu su obične blagajne i blagajne s oznakom za trudnice i invalide. Bila sam na klopi 3 puta i svaki put je radila samo 1 blagajna - ona za trudnice i svi su čekali u tom redu (kad je jedina ta i radila).
Ima dosta blagajni (redovnih, za stvari iz dućana), a jedna blagajna ima isto ploču s nacrtanom trudnicom i inval. kolicima. Dva puta sam nešto kupila i čekala na toj blagajni. Oba puta su "obični" ljudi najnormalnije čekali u redu. Prvi put nije bila neka gužva, al sad zadnji put je bilo dosta ljudi. Sad sam 33tt i vidi mi se trbuh. Nitko nije ni trepnuo. Blagajnica me skužila i pozvala da dođem prek reda. Nisu ljudi ćoravi, već bezobrazni.
Sadie ista stvar jučer u Ikei kad sam ja bila. A baš je bilo puno ljudi na blagajni, mene već sve rasturalo od hodanja, ali me sram progurati se :nope: I onda čekam... A ljudi zuje okolo kao da sam nevidljiva :|
Ja sam se jednom onako hormonsko-trudnički rasplakala u tramvaju jer me jedan ne baš stariji lik pokupio na red jer mu se nisam digla. Točnije, bilo me sram što se klinac preko puta neće dići jer je bilo očito da nas lik strelja pogledom, a meni nije bilo baš najbolje tog dana pa sam malo premišljala, i odlučila se svejedno dići. On se izderao na mene da se sad nisam ni trebala dići ako se nisam odmah. Ja sam na to ostala šutjeti a neka gospođa se izderala na njega da sam trudna a on bezobrazan i nek pazi što traži.
Uopće ne očekujem da će me itko igdje propustiti.
U ducanu, banci i slicno uglavnom ni nemam potrebe da idem preko reda pa ne trazim.
Ali, gradski prevoz je druga prica. Radim i putujem do posla 35 min u jednom pravcu. Zna biti guzva da jedva imas gde da stojis. U ovoj trudnoci sam resila da ne cekam da mi neko ustupi mesto vec zatrazim. Ne od deteta i babe ili dede, ali od nekog od mladjih koji sede na prvim mestima. X puta sam dozivela da se muskarac u punoj snazi gura za mesto, jedan mi je kad sam ga pitala da sednem na mesto koje se oslobadja rekao ironicno "dobro, mladja si". Rekog da sam trudna, kaze on meni "ahaaa, stari fazon". No, ne tangira me uopste ponasanje nepoznatih ljudi. Kad vec radim i ne teretim budzet onda smatram da imam pravo da mi neko ne spljosti stomak u autobusu i da se ne udarim u sipku dok koci. Pridjem i trazim da ustanu i cao..
jucer navecer dozivila da me na blagajni pustili preko reda... nisam trazila ali eto nasla se dobra dusa.. bas ugodno iznenadjenje :-)
Ja nisam trudnica ali isto imam neugodno iskustvo sa dizanjem u autobusu. Svaki dan vodim klince autobusom u vrtić i isto tako dolazim po njih. Sin ima 23 mjeseca,a kćer 6 godina. Maloga u autobus nosim na rukama, a kćer držim za ruku. Ljudi to vide, ali rijetkima pada na pamet da se dignu i ustupe mi mjesto. Posebno sam razočarana školarcima, koji se prave da ne vide i uporno bulje kroz prozor, a ja stojim kraj njih sa bebačem na rukama.
Posto sam tokom trudnoce boravila i u Splitu i u Beogradu moram reci da su iskustva razlicita.
U BG su me u ducanima UVEK svi pustali preko reda bez ikakvih pitanja ili ignorisanja i sl, isto vazi i za poste, banke, javni prevoz nisam koristila...
U ST NIKO NISTA! Toliko da se zapitam jesu li ljudi ovde slepi, bezobrazni, nekulturni ili nesto cetvrto? Par puta, ako sam bas umorna i ako je red bas ogroman sam pitala da me puste i cak i tada neki u redu su slagali face ali bi me pustili. Mene ovo bas iznenadjuje! Mislim, mozda sam u BG samo imala srece ili ulogu ima i to sto me kasirke, salterushe i ostalo osoblje prepoznaje jer sam ipak odande...ne znam, ali u ST se bas cesto razocaram.
Vauuu da sam i ja to dozivila.u lidla na kasi me jedna gospoda tila pustiti da idem prije nje ali sam se zahvalila i rekla da nema potrebe.i bas joj hvala.
ovo sam ja doživjela nekoliko puta, al mi je bilo neugodno sjesti pa sam ostala stajatiCitiraj:
Zeljka33 prvotno napisa
Meni je bilo neugodno nekidan u tramvaju kada sam snimila jedno slobodno mjesto. Dečko ispred se ponudio da se ustane ne znajući da je iza njega slobodno. Mahnula sam rukom da ne mora jer imam gdje. Uto me neki muškarac preduhitrio i sjeo. Vjerojatno me nije primijetio.
Inače, ljudi su vrlo dragi i obzirni. Stalno se nude u trgovini da me propuste ispred.
Da i ja sam primjetila, kako se sad trbuh vidi, da su ljudi vani obzirni. Na pješačkom mi staju da me propuste, a neki dan kad smo ja i mm čekali podosta dugačak red za sladoled (za sv. Duju), čovjek prije nas je htio pustit nas prije sebe, al sam se ja zahvalila i rekla da nije potrebno da mogu.