Jos nije skuzio da je zelene boje . :DCitiraj:
cvijeta73 prvotno napisa
Printable View
Jos nije skuzio da je zelene boje . :DCitiraj:
cvijeta73 prvotno napisa
Ma nemam pojma..rekao Ja bi to! i ja dala..i sad mu ga stalno nudim i jede..bar je kalorijski ok taj avokado..
I nar jede..to zaboravih stavit na listu :rock:
avokado je super, jako hranjiv. moj sin ga je prije jeo, sad neće. ja mu ga smiksam u šejk ili ga smiksam pa umiješam u paštu ili rižu. ali ga ne smije biti previše, jer onda neće jesti.
suosjećam, doslovno.
meni isto svi govore da će proći, ja živim u nadi.
Došla sam vam samo dati :love2:...
Zahvalna sam što moja djeca jedu koliko toliko normalno (ne vole baš sve, ali daleko su od ovoga).
Ja nemam vlastitih iskustava (neprobirljiva izjelica :njam: ) ali moja svekrva kaže da je mm tako jeo do puberteta - samo odabrane vrste hrane + beskrajno sjedenje za stolom, čak i bez prisile, jednostavno mu je dugo trajalo da pojede štajaznam tanjur tjestenine. U pubertetu su se stvari naglo poboljšale, ako ne i riješile do kraja.
Peterlin, hvala :love2:
I ja se nadam da ce proći..
Kod njega ne postoji hrana koju voli, koje je željan. Ja nikad nisam doživjela da on navali na neku hranu kao što znam čuti od puno mama..mi s tim nemamo problema..prolazi pokraj zdjelice smokića kao pokraj zida.. Dobije kinder jaje, čokoladu baci i otvara igračku.. I tak.. :cupakosu:
A što bih trebala? Poludjeti?Citiraj:
Lili75 prvotno napisa
Njemu se neka hrana očito gadi, siliti ga ne mislim i točka.
Prihvatila sam da ima hrane koju jede i koju ne jede.
Ova koju jede je u našem slučaju dovoljna za složiti uravnotežene, zdrave obroke, a to mi je važno.
I nije baš da nekud idemo svaki dan, pa ni svaki vikend, a kad baš idemo ne vidim problem da mu dam jesti prije polaska i nešto uzmem za slučaj da ne bude u gostima "ništa jestivo".
Kod njega se jedino promijenilo što do cca 4 godine nikad nije bio gladan i onda je prvi put izjavio da je gladan. Mi smo skoro na guzicu popadali.
On pojede stvarno s guštom i dovoljno, ali ono što voli. Ja sam tu da uravnotežim te obroke u zdravu dnevnu kombinaciju.
Kad to stavim na papir jede bolje i kvalitetnije od 70% djece koju znam, samo uz moj veliki angažman u smislu pripreme i kombiniranja hrane.
Vidim elemente ovoga kod D. Diže mu se želudac na neke teksture, posebno na gnjecave stvari. S godinu i po se sveo na doslovno pet stvari koje je jeo, a dotad je jeo sve. Bijela riža, kruh, sama manistra...to mu je divno. I jabuke i bakalar s krumpirom. Kolači: recimo, jako voli pitu od jabuka koju mu radi baka. A drugi kolači od jabuka, od milijun ukusnih varijanti koje radim - ni jedna ne prolazi. Ima i drugih kolača koje voli, ali samo ako su upravo tako i nikako drugačije napravljeni. Ne da je važno da jede kolače, nego samo za ilustraciju pišem. Srećom, s vremenom je ipak pomalo širio jelovnik, i jede stvari iz svake grupe namirnica.
Nedavno sam negdje napisala, da mogu ispočetka, ne bih nikavim metodama ništa pokušavala, upravo u duhu onoga što je Bubica napisala. Jedino bih pazila da se ne hrani junkom, i vodila bi računa da ima pristupa raznovrsnoj hrani. I ništa više. Sve drugo što smo isprobali, samo je dodavanje drugih vrsta opterećenja na već problematično područje.
Zapravo, on sada jede prilično dobro. I dalje je prisutan nagon na povraćanje na neka jela, ne probaje rado novo, ali se dogodi da proba. I dosta toga je u grupi jela koje normalno jede, ima ih dosta i u kojima uživa, s da nisu bijeli ugljikohidrati.
I moja ima elemente ovakvog ponašanja, ali ne mislim da je u skupini da bi se to nazvalo nekim ozbiljnim imenom.
Smrdi joj sir, margarin, pašteta, općenito ne voli nikakve namaze osim putra (pekmeza i meda), ne voli ništa ljuspičasto, nikakve korice (paradajz, mandarinu nikad ne bi pojela nego posiše sok). Ne voli baš niti isprobavati novu hranu.
Mrzi ocat! I sve što kiselo miriši. (ali voli kisele krastavce i ciklu)
Na putovanjima je isto dosta komplicirana jer nikad ne možeš biti siguran da će joj se jelo u restoranu svidjeti.
(npr. uzmeš joj paradajz juhu ali joj je prekisela pa ne pojede, uzmeš joj u nekom skupocjenom restoranu nekakve pileće ražnjiće jer to jedino zvuči kao da bi pojela, ali joj se ne svide pa pojede 2-3 krumpirića).
Ja baš gledam da imamo hranu u hotelu jer kad ima puno izbora tj. švedski stol, onda uvijek bude nešto što će pojesti.
Jednom sam nakon par dana pokušaja po restoranima platila večeru u hotelu da konačno nešto pošteno pojede, premda su mi hotelske večere u principu grozne.
Iz vlastitog iskustva s oba sina - što više mlijeka popiju, to manje hrane pojedu. A obojica obožavaju mlijeko, i da ih se pita, čitav dan bi živjeli samo na mlijeku. Pokušaj ga nečim zabaviti ili ga požuriti u vrtić, tako da zaboravi na to mlijeko.Citiraj:
jennifer_gentle prvotno napisa
Što se svježeg voća i povrća tiče, stariji je duuugo izbjegavao takvu vrstu hrane. Imala sam osjećaj da mu se gadi vlažnost i pipkavost voća. Sada ga jede, ali uvijek dobro pazi da su mu prsti na kori, da ne bi dirnuo onu sredinu voća. Ili, ako jede namazanu šnitu kruha, pazi da ne dirne taj pipkavi namaz i da mu prsti ostanu na kori kruha. Mislim da je to u većini slučajeva prolazan problem, i što se više mi roditelji opterećujemo time, to više uvećavamo problem i produljujemo trajanje problema.
Ovo potpisujem u cijelosti. I također uvijek i svugdje kad smo duže izvan kuće nosim hranu za nju jer znam da će ako na izletu ili u restoranu nema neke njoj prihvatljive hrane cijeli dan biti gladna.Citiraj:
Anemona prvotno napisa
Prije nekog vremena su bili sa vrtićem na izletu i nije jela cijeli dan ništa jer ražnjiće, restani krumpir, salatu i kolač ona jednostavno ne jede. Pa je bila gladna do povratka (pojela samo štapiće koje je imala sa sobom), ali ju je kući čekao "njen" ručak i sve ok. Pojela "ko lučki radnik" 2 tanjura grah variva sa mesom.
Iz mog iskustva, mame djetata koje je do 3 g. ne znam koliko puta završilo na infuzijama zbog nejedenja i 12 kg težine na 3 rođendan mogu zaključiti da se nakon 3 godine stanje ipak popravlja (u mom slučaju) i da se može sa sa tim izbirljivcima izaći na kraj, ali zaista je potreban ogroman angažman i planiranje svakodnevnih (i tjednih) obroka kako bi takva prehrana bila nutricionistički prihvatljiva.
i mene muci ovo nejedenje, ali kad vidim da ima i gorih od moga, lakse mi je. svima koji se mucite :love:
moj od povrca jede brokulu i blitvu leso, mrkvu u juhi. voce trenutno samo jabuku i bananu, ljetos i lubenicu. krompir samo pire, pomalo je poceo i peceni. rizot od mesa je obozavao da bi sad jeo samo samu rizu. jaja samo na kajganu. meso samo pohano, nekad prodje gulas sa krompirom, ali tesko. pastu sa pasiranim rajcicama. mlijeko sa pahuljicama. sendvic mu je najdrazi. uz svaki obrok obavezno kruha, njega trazi i samog ako mu se nesvidja hrana. u vrticu isto slabo jede
kad bi pokusavali ugurati jos koju zlicu, povraco bi. inace je gadljiv od malena, pocelo sa odvikavanjem pelena, pa kupanjem u tudjoj kadi, da bi prosle zime povraco cim bi snijeg vidio na tv-u, a tek u zivo :-o
ja se tjesim da ce biti bolje. i ja sam bila takva ko mala i dan danas ne jedem dosta stvari. a ima nas jos u obitelji takvih, svi sa mamine strane, pa opripiosujemo to i genama
forsiranje ne pali, treba samo nudit, nudit i nudit... i naravno mi pred njima moramo jesti :mrgreen:
Moram dodati, bez obzira koliko to glupo zvuči, "na sreću" postao mu je dobar i junk. Npr. pomfri, ili hot dog ili pizza sa sirom i vrhnjem.
Hamburgere ne voli.
Tako da imamo neku opciju da može nešto i vrlo brzinski pojesti, ako baš nemamo sa sobom.
Kad smo bili ljetos u hotelu jeo je za večeru i za ručak samo pomfri i paradajz, jer su sve mesine bile u nekom umaku/saftu, a to ne jede.
Jedan dan godišnje na pomfriju je recimo prolazan, ali više od toga nikako ne.
Ne jede on lošu hranu. Njegovo omiljeno jelo je piletina na naglo, zdjelica friške salate i neki prilog. Meni je to ok.
Problem je što ne može ista ta piletina u saftu i prilog.
E da, i obožava štrukle, tako da je to ono što dobije u restoranu. Tu je pravi ljubitelj.
Kod E. je bilo prisutno dosta ovog o čemu pišete, mislim da je jedno godinu i po jeo isti doručak-banana, malo mlijeka i žlica rižolina.
Od ostatka: manistra, riža (ponekad), blitva, lešo meso (isključivo junetina), artičoki, gris na mlijeku i to je otprilike to. Možda sam nešto i zaboravila, davno je to bilo.
Prvo sam se naravno brinula, a onda sam shvatila da ne mogu ja to pojesti umjesto njega.
Jako su mu se gadile čorbaste stvari i zrnate teksture, ali malo po malo je ipak uvodio nove namirnice. Dobra stvar je što je uvijek bio izrazito racionalan, pa sam ga uspjela uvjeriti da bi bio red da barem proba, jer se ukusi ipak vremenom mijenjaju.
Sad jede više manje sve, doduše vrlo je elegantan, 132/22.
Ja godinama jedem uvijek isti doručak. I istu marku svega. Godinamaaaaa
A dok nisam počela sama kuhati jela sam nekih 5 jela.
A svakom članu obitelji kuham drugo, jer, zamislite i oni jedu svaki par jela, koja se ne poklapaju. I ne smatram da je to ikakav "disorder".
Jelo je zadovoljstvo i treba jesti što se voli. A sad idem čitati dalje od prvog i zadnjeg posta :)
Lakaše mi je kad vidim da ih još ima! Mom je, doduše tek 17 meseci, pa ja na to gledam još ko na odbijanje dohrane, ali jelovnik je mizerija:
doručak- palenta sa kruškom ili nektarinom ili jabukom i to pojede u 50% slučajeva
užina- banana, njih obožava
ručak- bilo šta sa roštilja, piletina, krmenadla, ražnjići sa bananom
ponekad hoće i malo bundeve
Ništa kuvano neće ni da pomiriše, nijedno povrće nisam uspela da mu dam, nema šanse da pojede bilo šta iz ruke, isključivo sa kašike.
Pri tom je alergičan na mleko, jaja i kikiriki.
Letos sam napravila grešku i nudila mu svaki dan različiti doručak i ručak, nije hteo da jede ni mrvicu, a bio je gladan, smršao je bar 800g. Onda sam morala da okrenem drugi list nudim svaki dan ono što hoće, tu i tamo pokušam i nešto novo. Ima napretka, ali to je puževom brzinom.
Vidiš, ja ovdje uopće ne vidim nikakav problem. Niti vidim u čemu je problem ako se riža jede sama, niti ako dijete neće da jede kruh, niti pola drugih stvari koje sam znala pročitati na ovom forumu što se hrane tiče. Možda sam u krivu, ne bih htjela da se itko osjeti prozvano, ali čini mi se da često začarani krug krene od ovakvih sitnica. Roditelji zaključe da dijete mora pojesti rižu ili kruh s nečim, i ako dijete to nije pojelo, nastao je problem. I mi smo prošli kroz dosta ovakvih faza, jeo je sami, suhi kruh za doručak sve dok nije krenuo u vrtić, doma nije bilo šanse da pojede išta drugo za doručak. Obožava varivo s graškom, a za dinstani grašak neće ni da čuje. Barem godinu dana nije htio niti okusiti voća, sad ga već pomalo jede. Bilo je faza kada danima ništa nije htio jesti osim mlijeka. Mislim da roditelj treba ležerno prihvatiti ovakve faze i ne brinuti se ako je s djetetom sve fizički ok (u smislu da ne gubi na težini, da nije nezadovoljno, cendravo od gladi...).Citiraj:
Anemona prvotno napisa
rehab pa i ja sam več u početku napisala da ne vidim ni poremećaj ni problem u takvom jelu, prilagodila sam se načinu na koji on jede. (Pogotovo zato jer sam ja jednako jela kao dijete).
U toj rečenici bi problem trebao biti pod navodnicima, jer sam se referirala na to zašto takav način jela predstavlja "problem" za ostanak u hotelu više dana.
Rijetko gdje u hotelskom restoranu možeš pojesti "čistu" namirnicu.
Ni meni ovo o čemu Anemona piše ne bi bio problem.
Pa baš je dobra ona tablica koja govori o razlici između picky eatera i poremećaja.
Picky eateru se nije neki veliki problem prilagoditi, a poremećaj je sasvim neka druga priča.
Ja sam jednostavno prestala kupovati i pripremati dosta vrsta hrane jer moje dijete to neće jesti - zašto da se maltretiram sa kuhanjem kelja ili kupusa kad ih ona ne podnosi, a hoće poriluk, tikvice, karfiol, blitvu, špinat, korabu ..
Ali da neće baš niti jedno povrće to bi bio malo veći problem.
Jesu li vaši izbirljivci hiperosjetljivi na više polja?
Mojoj mimozi su osim okusa i tekstura smetali i određeni zvukovi, materijali, etikete, čarape,
a bome se i plašio nekih riječi.
Ne znam je li to vezano za temu, ali u mojoj glavi je to sve povezano, ovo s hranom mi se čini samo kao jedna komponenta senzorne preosjetljivosti.
Moja jest, a i ja mislim da se radi o senzornoj osjetljivosti.
kad kazete da ne mozete u goste ili restoran - taj dio ne kuzim? Zasto ne bi mogli u goste? Koga briga hoce li dijete jesti rodjendansku tortu??? Moj godinama nije jeo ni svoju. B smo naucili kad je bio vrlo mali da pita mogu li mu sloziti "pastu s bijelim saftom", uvijek bi nasli neko vrhnja s kojim bi zalili paštu (ni njoki tada nisu prolazili), nema ga tko bi mu odolio :lol:
Ja uvijek komentiram s MM: da nam socijala uleti u stan za vrijeme rucka, zavrsili bi u zatvoru: nasi tanjuri puni svakakvog povrca, F samo na mesu a B samo na rizi :lol: Ali, ja racunam da ce i to, makar samo vizualno izlaganja razlicitim jelima, bojama jednom urodit plodom, kod B se polako pocelo hvatati. Btw. i ja sam bila takva kao dijete, puno toga nisam jela, nis se nije smjelo mijesati, sada jedem sve.
Moj je osjetljiv na mirise. Ima odličan nos, nepogrešivo nanjuši sve.
I naravno na vožnju u automobilu.
Ta osjetljivost na mirise puno puta znači da npr. ne može jesti s nama doručak za stolom, ako MM jede nešto "smrdljivo", npr. jaja na oko.
I ja imam tu preosjetljivost na mirise, posebno ujutro.
Moja nema problema sa jelom u gostima, ali ako smo na putu nekoliko dana, onda , da problematično mi je da dijete nekoliko dana ništa "pošteno" ne pojede, a naručivanje hrane u restoranu za nju je uvijek lutrija.
Bubice, vrlo je jednostavno, pojasnila sam.
Ne mogu otiči u hotel na više dana, jer ne može jesti hotelsku hranu više dana. Mislim može, ali nije mi ok da jede npr. samo krumpir 7 dana.
U restoran ili goste mogu otiči, ali ako znam da će hrana biti njemu nejestiva, uzmem mu svoju u goste. (Pričam o tome kad ideš negdje na cijeli dan i neminovno treba nešto pojesti).
U restoranu znam da će pojesti štrukle.
Ne smatram problemom taj restoran/goste to je lako rješivo.
Pa problem mi je kad idemo na neki obiteljski ručak, ili na rođendan, a tamo nema ništa što bi on jeo. Nije nikog specijalno briga hoće li on jesti ili ne, osim mene. Nije mi baš super ni kad je gladan i nervozan. Niti kad prije tog okupljanja ga moljakam da pojede makar nešto da ne bude poslije gladan,a on neće pa neće. Da ne govorim o cjelodnevnim izletima pa u restoranu on jede kruh ili ako je dobre volje pomfrit.
Kad razmislim mi ni ne idemo nekud specijalno puno.
Ako idemo kod sveki na ručak, tamo je ručak u 12.00, a mi kasno doručkujemo, tako da u 12 još nije ni gladan.
To mi je onda sasvim svejedno da li pojede samo malo juhe, ili malo salate s nečim, uzmem mu bananu, a kad dođemo doma mu brzinski napravim ručak.
Ako su neki veči rođendani, tu obično ima roštilja, a to jede.
Ako idem kod prijateljice znam da ona uvijek ima špeka, to će sigurno jesti,...
Moj je prošli put na jednom rođendanu punom svakakvog jela otišao u kuhinju i nažicao da mu ispeku piletinu na gril tavi.:mrgreen:
Pa ja sam znala na obiteljske roštilje nositi hranu pa mu tamo skuhati nešto što je i meni i njemu iole prihvatljivo (sitno ribana tikvica, avokado, jaje, ricotta + tjestenina, to je prolazilo ljetos) jer meso ne jede. Ali ne mogu to svaki put, to samo kod bliskih ljudi.
A dobro, mi idemo samo kod bliskih, ili ja nemam srama. Nešto od toga je.:mrgreen:
Čarape, etikete i slično, pa onda beskrajno vrpoljenje dok ne nađe ugodni položaj. Ipak, izrastao je iz toga, u tragovima je još prisutno. Ovo vrpoljenje je bilo naročito izraženo - recimo, čitamo priču na kauču, a on se namiješta i namiješta i ne može se namjestiti.Citiraj:
trampolina prvotno napisa
Smijala sam se pred neko vrijeme, bili smo MM i ja u kazalištu, sjedili u parteru. I svi mirno sjede, a ja se premiještam po stolici. I tad shvatim da to redovito radim. A čudim se sinu :D
Meni jest bio problem kad je jeo zaista mali broj jela, jer teško da je to bila uravnotežena prehrana, a nije da je kratko trajalo. Onda, nama ostalima nije ok jest tako skučeno, a kuhat duplo se naravno može, ali kome nije problem, taj je žustriji od mene, šta da kažem :D
malo sam preletila ove linkove. ova dijagnoza poremećaja je prilično ozbiljna i liječi se nekakvim lijekovima protiv anksioznosti, ne?
onda, logika mi govori, da mora imati problema i na drugim poljima, ne samo na području jedenja.
kažem, preletila sam.
ako ovo jede, ipak ne bih njegovo stanje nazivala nekim poremećajem. pa taman ga samo s tim hranila.Citiraj:
sitno ribana tikvica, avokado, jaje, ricotta + tjestenina,
a da je tlaka, bome je, i svaka vam čast.
moj j jest izbirljiv, tek sad se ta izbirljivost smanjuje kako jača pubertetska glad :mrgreen: al nikad ovako kao što opisuje jen i, još gore, Lolamo.
Edit: čarape etikete i slično - to ga je dovodilo do očaja, da se razumijemo...
Citiraj:
jennifer_gentle prvotno napisa
Ja bih svojima u pokušajima da naprave ovo što si opisala rekla da neće dobiti ništa drugo za jelo, niti sada niti do kraja dana.
I doista bih ustrajala na tome. Pa da vidimo tko će prije popustiti: moja namjera da se zdravo i raznoliko hrane ili njihov gladan trbuščić?
Uz to bi im naravno u 1000 rječi objašnjavala da je ovo što je na stolu zdravo, dobro za njih i blablabla.
I moji doista jedu sve. Nije da sve obožavaju, ali naučili su da čak toleriraju moje "vegetarijanske eksperimente" i pitaju me kad ću im opet spremiti
nešto neobično?
Dijete ima pravo nešto ne voljeti jesti, ali to treba ograničiti na jedno, dva jela (ili namirnice) i to je to.
A što se ovog poremećaja koji spominješ tiće, iskreno, mislim da je to još jedan od pokušaja da se maltretiranje
roditelja od strane djeteta nazove nekim fancy schmancy imenom. sorry na iskrenosti.
Ajme, krojachice, rekla bih da je prilično izvjesno da je pokušala to, a moguće i gore od toga.
Ono, prije nego netko krene prodavat siledžijska rješenja kao esenciju pameti, mogao bi se barem potrudit i pročitati o čemu se radi. A radi se o situaciji u kojoj dijete neće jesti ni kad je gladno.
Sorry na iskrenosti.
krojachice, vidi se da nemaš iskustva s djetetom koje ima problem s hranom
bilo bi lijepo vidjeti kako bi rješavala situaciju da ne znaš hoće li dijete sve ispovraćati jer si riskirala i dala mu treću žličicu, a izgladnjivanje djeteta ne vodi nikud, jer jednostavno ne traži i opet povraća
pa bih te molila da prestaneš s pametovanjem
jer i ja imam jednu koja jede doista sve, dok sam s drugom muku mučila oko dvije godine
sad je situacija bolja, ali i dalje ima stvari koje neće i odmah ima refleks na povraćanje čim stavi žlicu u usta
jen, ne znam kako ti pomoći, šaljem ti zagrljaj i nadam se da će uskoro biti bolje
ja sam svoju hranila i pred televizorom, obećavala nagrade i ne znam što sve ne
Pokušala sam ovo što je krojachica predložila. Izdržala sam dan i pol. Užas. Bez uspjeha.