O da...Citiraj:
Aurora* prvotno napisa
Kod nas definitivno treba puno ponavljati. Vidim već par slučajeva gdje je to urodilo plodom.
Ali i par slučajeva gdje sam debelo zeznula, jer nisam bila dosljedna..pa jednom ne reagiram, jednom da...aarrghhh!
Printable View
O da...Citiraj:
Aurora* prvotno napisa
Kod nas definitivno treba puno ponavljati. Vidim već par slučajeva gdje je to urodilo plodom.
Ali i par slučajeva gdje sam debelo zeznula, jer nisam bila dosljedna..pa jednom ne reagiram, jednom da...aarrghhh!
Ja se slažem sa tvojom frendicom, pogotovo u tom uzrastu.Citiraj:
lavko prvotno napisa
Ima 18 meseci, tek si na samom početku učenja deteta. Ako ćeš sad vikati, šta ćeš kasnije?
Ovo podebljano je po meni greška, ako sam te dobro shvatila. Nemoj govoriti "ne" pet puta, makni dete iz te situacije već nakon drugog NE.
Inače te dete ne shvata ozbiljno - a možda te i ne razume. Ako ćeš objašnjavati, onda samo u par reči -tri kratke rečenice max. (mada je i to predugo većini male dece).
Ignorisanje deteta u uzrastu od 18 meseci - ne znam kakvi se efekti očekuju, ali meni je to okrutno i besmisleno. Ono, pa ne znaš ni da li te je dete razumelo, a ti se kao odgovorna odrasla osoba duriš na njega? Baš zrelo ponašanje...
Ja ne umem da sročim taktično kao drugi, pa ću netaktično-ne možeš vaspitati dete ako se sam ponašaš nevaspitano. Ne možeš ignorisati dete, a očekivati od njega drugačije ponašanje, a ako ti vičeš na dete pre ili kasnije dete će uzvratiti istom merom.
Ja na prvog nisam vikala.Sad nakon 15god.valjda imam manje zivaca.Pa vicem.
Iako dreknem najcesce kad je situacija opasna, a ne mogu u sekundi doci do nje.
Ja mogu ponoviti i objasniti milijun puta,ali kad se krene derati i bacati dojde mi da ju mlatnem.Udah-izdah.
Moja ima 2godine i sve kuzi.
Ignoriranje nema smisla....iako kad moja krene s bacanjem pustim ju da zavrsi i nakon toga se najcesce dojde zagrliti.....
Da, ovo ponavljanje "ne" gubi smisao. A MM-u sam rekla da ne primjenjuje svoje defektne metode na djetetu.
koje su to lavko?Citiraj:
lavko prvotno napisa
Ono što je meni čudno - jer sam karakterno potpuno drugačija, ai i odrasla sam - da je toliko nekada divlja i rabijatna. Ja sam bila jako poslušno dijete, mirno, a ona je skroz drugačija. Pa mjerim svojim unutarnjim mjerilima, treba mi da se prilagodim na njene postavke.
Pa to igniriranje. jer ona to ne razumije. A on je odrastao u obitelji gdje se tako kažnjavalo. Za neposluh je bio ekskomuniciran. i to njegovi roditelji i dan danas rade jedni s drugim. Bolesno.Citiraj:
Lili75 prvotno napisa
Pokušaj s pozitivnim afirmiranjem. I "ne" koristi samo kad zbilja treba.Citiraj:
lavko prvotno napisa
Umjesto "ne diraj TV" kažeš "pusti".
Umjesto "pasti ćeš!" kažeš "budi oprezan".
...
Eeee, da...I kod mene je slična priča...Okreni se oko svoje šire rodbine (ili TM-a), možda ipak prepoznaš nekog sličnog njoj, geni su čudo :).Citiraj:
lavko prvotno napisa
Kod moje divlje devojčice je palilo ovo što Mojca kaže, tj. pozitivan pristup-puno je hvališ kad uradi nešto dobro, a kad hoćeš nešto da zabraniš, skrećeš joj pažnju na nešto pozitivno: "Smeš ovo (pokažeš joj ili daš u ruku nešto), a pusti ovo". Ili čuveno "A vidi ono tamo, pusti sad ovo!"
Jedino što mojoj ćerki ne ide učenje na svom lošem iskustvu - ono, ako je 50 puta pala sa kreveta, pašće i 51. ako je tako naumila, i jednako će biti uvređena što je pala...
Ipak, moram reći da ta moja divlja i neposlušna ćerka NIKAD nije uzela u ruke nož sa stola, hemiju za ribanje kupatila ili bačeni opušak iz parka - mislim da deca ipak prepoznaju po našem ponašanju šta je nama potpuno strašno ili nedopustivo, i koje su nam stvari zaista bitne.
Joj, ja sam naprosto smlavljena nekad njenom brzinom, dijelom zato što sam i ja statična ko spori lori, ali ona je stvarno posvuda i ima te neke divlje ideje, ja ne znam da li druga djeca to rade, valjda da...ali ona mora gurnut nos u sve, nosim je na rukama, ona otvara pretince, kuhinjske elemente i vuče van što vidi, spenje se na stolicu, sa stolice na stol, okreće gumbiće na aparatima, što god vidi, mora isprobati..valjda je to dječja priroda.
Ali nikako joj ne mogu objasniti da ne baca mokar veš sa štendera. Objašnjavala, ne objašnjavala..nikako.
I dodatno me nervira što je sad počela visiti po meni, posebno kad kuham, samo se zakelji i "mama digi, digi". I onda je dignem i ona gleda kaj radim. E sad tu hoću malo smiriti tu nestrpljivost i vježbati delayed gratification tj. naučiti je da se strpi, jer neću uvijek ispunjavati sve želje tako.
Kako vi vježbate strpljenje s djecom?
lavko, nabavi kartonske kutije, srednje veličine, nekoliko komada... Nemoj joj dati istovremeno sve, nego jednu do dvije. Da vidiš raja kad se počne zavlačiti u to...
Ako uspijem naći stare slike, stavit ću kako je to izgledalo dok su moji dečki bili mali. Glavu mi je spasilo. Puno kutija, ali ne samo kutije nego i kvačice, plastično suđe, ladica s čarapama, plastične čaše (u raznim bojama) i druga krama... I alat, prvo igračke, kasnije pravi.
Evo slike: http://i.imgur.com/bBFbFfg.jpg
Nadam se da se vidi.
Odgovor na tvoje pitanje kako vježbati pažnju je jednostavan: zaokupiti dijete nečim drugim
Dok se samo sjetim kakve sam krivine sve izvodila.... cirkus!
Meni je kutija od mašine za suđe stajala pune tri godine u dnevnoj sobi, a stajala bi valjda i duže da se nije konačno raspala. Najkorišćenija i najožaljenija igračka u kući :).
Lavko, daj njoj da "kuva" sa tobom-daj joj neko povrće, voće, keks, ili sl., i neku posudu i neka se zabavlja (posle treba sav nered i pospremiti, ali bar ne visi dete na nogavici dok se sprema ručak).
Ja sam obično veš kačila zajedno sa decom, oni su prvo samo dodavali iz korpe, posle sam pustila i njih da nabacuju sami na štrik, pa smo se zajedno divili kako smo to lepo uradili :), to ih je nekako ubedilo da veš ne treba vući dole.
Mi smo imali dva ona mala štrika u obliku kišobrana (http://www.miskone.com/sr/ostalo/kisobran-za-ves-178), i ako sam htela da se duže zabavljaju dala sam im da kače sami svoje čarape na njih (Mada mislim da sa 18 meseci još nisu motorički spremni za to, zaboravila sam kada su moji počeli :oops:).
U nas kutije traju najduze tjedan dana - dok ih macak ne unisti grebanjem :)
Moja će uskoro 19 mj i još ne vičem na nju....još :) Naravno da dira peć, štednjak, vadi robu iz mašine...u principu imitira sve što mi radimo. Zato mi je glupo da vičem ili govorim NE NE, reagiram jedino ako je u opasnosti ali i tad izbjegavam dernjavu jer tek tada ubaci u petu pa je ne stignemo spriječiti u naumu. Jako je znatiželjna (od rođenja) pa sam skužila da ako ne dramim oko nečega onda uglavnom izgubi interes, a sve što je NE je tek onda zainteresira. Iz parka uglavnom idemo bez suza. Jednom se desilo, ali zato što sam je samo utrpala u kolica...a ne ide to tako moram je namamiti hranom ili nekom pričom što ćemo sve raditi kad dođemo doma. Muž je nedavno počeo vikati na nju što me jako iznenadilo jer je do sada bio puno popustljiviji od mene (od kad radim je promjenio ploču) i što je najgore na njega reagira (plačem) a ja probala viknut (bacila mi je mobitel na pod ) a ona mi se smije. Za sada me uglavnom sluša i jako reagira na moj izraz face i po tome zna da li odobravam ono što radi. Čak sam joj dopustila da dirne peć i sad je izbjegava u velikom luku. Mene više brine što me počela tući (šamarati i grebsti) ako nešto nije po njenom, ali to bude kad je pospana. Ne znam di je to naučila??? I tek nakon petog puta što joj kažem da kako je nije sram mamu tuči i da se mamu ne tuče nego grli, i tek onda me zagrli i kao da se zasrami. To mi je jednom i vani napravila, totalno me iznenadila. Nadam se da je neka prolazna faza?
nina kod moje r. je svaka faza toliko kratka da sam se oko icega prestala uzrujavati. mi smo prosle vec i bacanja unazad, grebanja, samaranja, ugrize...
sto se vikanja tice, ne vicemo.
o da, zaboravila sam ugrize :D
Cini mi se da viknem rijetko, starije su pa ide razgovorom, a povisen ton ih rastuzi
I dalje imam zabrane, tata vise pusti, al razgovor i dogovor pali, ne uvijek, al sve vise
Dobro, kad je poceo paliti razgovor? I kad kazes mirno, poslusaju te?
Ja fino objasnim ali ona napravi opet isto i opet i opet. Znaci, uporna je.
I sad citam kako vasa djeca razumiju sto hocete i niko ne vikne..kakva su to djeca? Kako nikad ne viknete? Nikad nikad?
Ja viknem. Trudim se da ne ali viknem.
Vikala sam i kad sam imala samo jednog, a pogotovo sada kad imam dva hahara.
I odbrojavam, i prijetim, i objašnjavam, i kaznim mirnom stolicom, i....
Mislim da to sve ide u rok službe i usko je povezano sa karakterom i roditelja i djece.
A ja sam eksplozivnog karaktera, brzo poludim, pa se poslije ispričam, objasnim zašto sam tako reagirala, ljubim...
I trudim se da promijenim te svoje obrasce i budem bolji roditelj.
I tako... rastem i ja s njima :-)
lavko ja se derem na muža :D, jel ti sad malo lakše :)
Ja vicem stalno. Rijetki su petci da ne vicem. Ono sto me ubija u pojam je cinjenica da ako ne vicem ne reagira. Luda sam vise. Nekidan sam mu tocno tako i rekla...da zar ja moram urlat ko slon da bi on reagirao.
Stalno si govorim necu vise, maknut cu se i brojat do deset. Ali kad mi se zivci nategnu vicem.
Danas sam slušala vikanje nekog tate sa školskog. Bit će toga još više kako dolaze lijepi dani. Prošle godine sam to počela primjećivati i činilo mi se da je odgoj više potreban tim roditeljima nego njihovoj djeci. Kako je to meni ružno i čobanski, ne mogu to opisati. Više zvuči kao da se pretvara i galami da pokaže drugim roditeljima kako je tu i kako on odgaja, nego to što mu je stalo da dijete ovo ili ono (ne)napravi. Nadam se, ali stvarno se nadam da se neću u to pretvoriti.
Maca i giuseppe, hvala na iskrenosti...
Ne znam kako vi ostali shvaćate vikanje, ni ja ne urlam, ali ponekad pričam s uskličnicima. Trudim se što rijeđe a i kad viknem, pokajem se. Ali ne živim u zen oblaku. Mislim da nitko ne živi. Ili nema dijete hahara.
Tako je. To nam je nekako i svrha...da rastemo. I da se trudimo.Citiraj:
maca papucarica prvotno napisa
Citiraj:
mare41 prvotno napisa
Stari marin post, ali to i mene muči. Ona se ne voli maziti, mene konstantno muči da nisam ja kriva, ja nju doista mazim i ljubim, ali ubija me to žderanje da možda nisam ja zaslužna.
Nisi. Djeca (i ljudi) se razlikuju. Nisu svi ljubitelji maženja. MM je veća maza od mene. Moj stariji sin je i danas velika maza i kaže "dođi mi izmasirati leđa" nakon što se umoran vrati iz škole. Mlađi nije maza. Njegove prve riječi bile su "pusti, dolje i sam". Jutros ga budim i pitam da li mu trebam pripremiti gablec jer ne znam napamet koliko sati ima u školi... Odgovor: Sam ću. Kraj priče.Citiraj:
lavko prvotno napisa
Nema to veze s našim postupcima. Btw. ja nisam tip koji bi galamio, ali kad ništa nije funkcioniralo, bome sam i to činila ako je trebalo opasno ili neželjeno ponašanje prekinuti na brzinu.
Lavko, da ti odgovorim, nisam ja, mi krivi za njihov temperament, imala je i tantruma, a vrlo je emotivna, stalno nas ljubi i grli, i mi nju, seka nije takva maza
Peterlin, ko da imam presliku tvojih, ova koja je manja maza sve mora sama, skroz se sama oblaci, al krene zivac ako ne ide, tu nema vikanja, moram njezno joj pomoci
I ja sam počela vikati :(
I bas sam tuzna zbog toga ali malena je ušla u neku groznu fazu- samo bi se svađala, uvijek mora kontrirati, kad si nesto zamisli u stanju je pola sata oko toga pregovarati, svađati se pa na kraju i plakati.
Tesko mi je ali nikakve metode ne pale- objašnjavanje, dogovaranje, odvlačenje pažnje- ma nista. Neki dan smo se pola sata raspravljale jer je ona htjela u park u balerinkama- na kraju me dovela do toga da sam viknula- ili obuj tenisice ili ne idemo nikud.
Danas je udarila tetu u vrticu- nikad do sad nije udarila nikog, ne znam gdje je to vidjela, mi ne udaramo, uzas.
Ali kaze teta da se ispričala, sto znaci da je itekako svjesna da to sto je napravila nije dobro.
Jedva cekam da prođe ta faza, a nadam se s njom i moje vikanje.
Gabi, moje si međusobno kontriraju, strasna faza, tipa jedna kaze za nesto ocu, druga odmah uletava neces, pa unedogled dok to ne prekinemo, ma za sve kontra
Mare, ako te tješi, ja se s time borim već 20 godina i još mislim da je i meni i njima to samo faza :mrgreen:
Šalu na stranu... i ja povisim ton u nekim slučajevima i vidjela sam da pali kod ovom malenog. No ne koristim to prečesto, jer znam da onda neće imati smisla. Šaljem vibre da galama ne pređe u naviku ;-)
Citiraj:
Peterlin prvotno napisa
Citiraj:
mare41 prvotno napisa
A nadam se da je do temperamenta, svatko se češe gdje ga svrbi, pa ja mislim da moja emocionalna neadekvatnost uzrokuje kod nje takvo ponašanje, ko što kaj ja znam, mame dijabetičari, sigurno jako paze da djeca ne jedu šećer..
Ali da smo sve jadne kad vičemo, jesmo. Ja bih se odmah ispričala njoj.
lavko, pokušaj se ne opterećivati previše. Djeca nas moraju upoznati onakve kakvi stvarno jesmo - nismo idealni, imamo svojih mana ali smo DOVOLJNO DOBRI roditelji. Od silnog truda da budemo savršeni često sami sebe dovedemo do nepotrebnih frustracija.Citiraj:
lavko prvotno napisa
A vikanje je potrebno, pa i nužno u IZNIMNIM situacijama koje zahtijevaju takav pristup. Ako vidiš da klinac ide prstom prema peći, zaurlat ćeš NE! i to je jedino ispravno. Ako vidiš da trči prema cesti, isto tako ćeš pojuriti za njim i zaurlati NE!
Daklem, vikanje ne treba biti standard na dnevnoj bazi. Dijete mora znati da mora poslušati podignuti glas jer je riječ o izvanrednoj situaciji, a ne o ljutnji. Ako se deremo svakodnevno i često, neće nas poslušati u ovakvim situacijama kad je stvarno bitno.
Lavko, ja se i ispricam, al i objasnim zasto sam tako reagirala
I ja se ispričam.
I smatram da je nužno vikati u stvarno opasnim situacijama.
haha, ima jedna scena iz serije "Kako sam upoznao vašu majku", ide ovako (ispričavam se što je na engleskom):
Lily: Don't Ted-out about it.
Ted: Did you just use my name as a verb?
Barney: Oh, yeah, we do that when you're not around. "Ted-out": to over think. See also "Ted-up". "Ted-up": to over think with disastrous consequences. For example, "Billy Tedded-up when he-"
Ted: All right, I get it
Počela sam i ja vikati. Kad sam umorna a one nemoguće. And I feel like shit afterwards!
Krenuli na unicefovu radionicu prve tri su najvažnije. Malo motivacije.